Dobročinstvo u ključu savremenih tehnologija: Kampanja We Day kao globalni fenomen
08:10
Kada su Kanađani,
braća Kreg i Mark Kielburg 1995. osnovali dobrotvornu organizaciju Free
Children (prvi je tada imao 12, a drugi 17 godina), internet se tek pomaljao i
samo retki vizionari su u njemu videli "dečka koji obećava". A Kreg,
takođe dečkić koji je tada bio zašao u pubertet, sigurno nije ni slutio dokle
će stići njegova pravdoljubivost i želja da se u Severnoj Americi podigne svest
javnosti o deci iz "trećeg sveta" koja žive u bedi, često i u
poluropskom odnosu (neposredan povod bilo je stradanje Kregovog vršnjaka Igbala
Mašiha u Pakistanu, koji je ubijen kada je digao glavu i glas kao radnik u
jednoj fabrici).
Organizacija Free
Children postala je globalna, dobrovoljne priloge skuplja u "bogatoj
hemisferi", a pomaže tamo gde je najpotrebnije: u podizanju škola po
Africi, iskorenjivanju ropskog rada u centralnoj i jugoistočnoj Aziji. Sa
starijim bratom, ali i vršnjacima iz škole, Kreg je najpre privukao pažnju
medija, a onda i velike sponzore, tako da danas aktivnosti ove fondacije
podržavaju Majkrosoft, Blekberi, Kanadska rojal banka... Međutim, internet koji
je rastao paralelno sa Kregom, bio je taj motor koji je raširio ideju ovog
Kanađanina svetom. A kako svakom motoru treba gorivo, u slučaju Free Children,
ispostaviće se da su to društvene mreže. O čemu je reč?
Kada je fondacija ušla
u 12. godinu postojanja (dakle, postala je "stara" koliko i Kielburg
kada ju je osnovao), a bila je to 2007, pokrenuta je akcija We Day. Reč je o
događaju koji u Kanadi, Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji okuplja mlade
na skupovima na kojima govore političari, društveni aktivisti i javne ličnosti.
Međutim, We Day je prešao anglosaksonske granice zahvaljujući baš društvenim
mrežama, prevashondo Fejsbuku. Tako je stigao i do Srbije, gde Mc Cann Beograd
sa svojim agencijama Initiative FB, Universal media, kao i našim listom
promoviše ovu akciju. Kampanja poziva da se prate stranice We Day na Fejsbuku i
Tviteru. Svakim klikom aktiviraju se sponzori koji daju donaciju deci.
- Ideja je u stvari
vrlo jednostavna, trebalo je pronaći nešto što je zajedničko za sve ljude širom
sveta, odgovor su upravo bili društveni mediji. Zajedničko je da smo svi mi
izuzetno uključeni u social media priču iako su nam motivi različiti, kao i
načini na koje se društveni mediji koriste. Tako ih, na primer Argetinci najviše koriste za zabavu, dok je
glavni motiv ljudi iz našeg regiona
građenje odnosa sa drugim ljudima; opet u Aziji dominantan razlog je
učenje. Međutim, svi ih koriste i zato je ova akcija baš preko društvenih
medija postigla izvanredan uspeh - kaže Bojan Rendulić, direktor u agenciji
Initiative FB iz Beograda.
 |
CITAT: Što sa više strasnija i argumentovanija
u onome što radim i zagovaram, to dobijam više sledbenika i prijatelja onlaj,
Teša Tarner, ugledna blogerska, predavač i trener
iz oblasti uspešnog korišćenja društvenih mreža
|
Model je veoma
lucidan: kada pojedinac klikne dugme za sviđanje (Like) na Fejsbuku ili kada se
prijavi na praćenje stranice kampanje We Day na Tviteru (Follow), sponzori
dobiju "nalog" da izvrše donaciju. Najpre je to bilo u formi
"jedan klik - jedan dolar", u trenutnoj kampanji jedan
"follow" (praćenje, dakle) podrazumeva jednu knjigu za učenika u
nerazvijenoj zemlji. Zbog tako jednostavnog modela nije ni čudo što je, recimo,
stranica We Dey na Fejsbuku sa tri miliona "lajkova" najposećenija
stranica neke dobrotvorne organizacije na ovoj socijalnoj mreži (tokom kampanje
"jedan lajk- jedan dolar" priupljeno je dva miliona u
"sviđanjima", istovremeno i u novcu).
- U moru informacija
kojima smo svakodnevno zasuti izazov je doći do ljudi i biti primećen sa svojom
porukom, izazvati reakciju kod njih je još teže. Sa druge strane, u kampanji
nije bio cilj da se iskoristi činjenica da ljudi “svašta lajkuju” već smo
svesno hteli da ljude uvučemo dublje u priču, i da ih na taj način obavežemo na
neki način, sve u cilju da budu svesni značaja tog njihovog lajka u celokupnoj
globalnoj kampanji - kaže Bojan. Objašnjava da je, za razliku od prošle godine
kada je kampanja sprovođena na Facebuku, ove godine akcenat stavljen na Tviter,
pošto postoji trend migracije korisnika na ovu društvenu platformu.
Dakle, Bojan nam lepo
objašnjava kako savremene platforme, u ovom slučaju društvene mreže mogu da se
iskoriste u nesumnjivo humane svrhe. Pri tome, iako je model "jedan klik -
jedan dolar" važan jer se na osnovu njega prikupljaju materijalna
sredstva, to nije i jedini momenat o kojem su mislili kreatori ove kampanje.
Kako naš sagovornik reče, ima nešto i iza klika, a to je svest da je neko negde
u nevolji i da, bez obzira koliko da je mali napor koji ćemo učiniti, da će on
posejati jedno malo zrno dobrote.
Dobra knjiga:
Social Media for Social Good
Na osnovu
petnaestogodišnjeg iskustva u oblasti neprofitnih komunikacija i više od 15.000
radnih sati posvećenih u korišćenju društvenih i mobilnih platformi za
dobrotvorne kampanje, Heather Mansfild je zaista bila pozvana da napiše knjigu
na ovu temu. "Društveni mediji za društveno dobro: Vodič za neprofitne
kampanje" na 256 strana donosi najbolje primere iz oblasti koji su se
dešavali tokom razvoja interneta prve, druge i treće generacije (Web 1.0, Web
2.0, Web 3.0)
Od kreiranja njuzletra
do "tviter-glasa", lansiranja sajta za mobilne sajtove ili
promovisanja sopstvenih stranica na društvenim mrežama, Monsfildova objašnjava
sve: kako korak po korak u taktičnom smislu, sa malim budžetom, kreirati i
upravljati uspešnom kampanjom na društvenim medijima. Istovremeno, ona ne
zaboravlja ni strateški nivo priče, tako da ova knjiga koja je veoma dobro
ocenjena, kako sa strane njenih kolega, tako i od publike, paralelno teče u dva
toka jer nudi, kako širu sliku, tako i onu užu, sazdanu od primera dobre
prakse.
Постови
0 коментара