Nije bilo, a možda je moglo da bude: Olimpijske igre na Kalemegdanu
10:54
Kada je na sednici Međunarodnog olimpijskog komiteta u Lozani 1986.
odlučeno da Barselona dobije Letnje olimpijske igre 1992, čime je Beograd ispao
iz igre, tadašnji gradonačelnik Aleksandar Bakočević proklamovao je da će
glavni grad Jugoslavije biti u stalnoj trci za organizaciju najveće sportske
manifestacije. Tako je za Igre 1996, koje su održane u Atlanti, Beograd takođe
bio kandidat. Od kaprica nekadašnjeg gradonačelnika se u međuvremenu odustalo,
pa Olimpijada najviše približila Beograđanima 1984. kada je, ona zimska održana
u Sarajevu, i 2004. kada je letnjim igrama domaćin bila Atina.
Ipak, mnogo pre ove dve kandidature koje su podnete uoči dramatičnog raspada velike Jugoslavije, u Beogradu se razmišljalo o održavanju olimpijskih igara. Ali, pokazaće se i tada – u pogrešno vreme. Poneti spektakularnim igrama u Berlinu održanim 1936, a kasnije će postati jasno da je ta olimpijada bila brižno organizovana zarad propagande nacističkog režima, vlasti Kraljevine Jugoslavije i gradske oce zaokupila je ideja da Beograd bude domaćin Letnjim olimpijskim igrama 1948. Iako kandidatura nikada zvanično nije stigla do Međunarodnog olimpijskog komiteta, napravljeni su opsežni planovi.
U epicentru ove priče bio je nemački urbanista i arhitekta Verner Marh koji zbog projekta dolazi u Beograd u kojem živi narednih godinu i po. Za pomoćnika je dobio jednog od najznačajnijih jugoslovenskih arhitekata Dragišu Brašovana, koji je autor hotela Metropol, zgrade BIGZ-a, Komande ratnog vazduhoplovstva u Beogradu, te Banovine u Novom Sadu. Ovaj dvojac je razradio projekat totalne rekonstrukcije Kalemegdana koji je trebalo da postane kompleks sastavljen od reprezentativnih građevina u Gornjem gradu i olimpijskih terena u Donjem gradu.
Najpoznatiji gradski park bio je u međuratnom periodu u fokusu gradskih čelnika. Nestankom Austro-Ugarske, a time i granice na Savi i Dunavu, nekadašnje vojno utvrđenje izgubilo je svoju viševekovnu namenu. Kalemegdan je stoga „prenamenjen“ u parkovski kompleks sa značajnim kulturnim i zabavnim sadržajima. Tako je 1924. sagrađena zgrada današnjeg Vojnog muzeja (tamo je prvobitno trebalo da bude Vojnogeografski institut), godinu dana kasnije Paviljon „Cvijeta Zuzuruć“ (glavni inicijator bio je Branislav Nušić) i obnovljena crkva Ružica, Veliko stepenište 1928, a Beogradski zoološki vrt 1936.
 |
| Donji grad sa olimpijskim kompleksom, gornji sa Pantenonom |
Marh je sam projektovao sportska borilišta u donjem gradu, dok je Brašovan
dobio zadatak da osmisli savske dokove koji bi se uklopili u celinu tako da
predstavljaju „prirodan“ uvod u monumentalni olimpijski kompleks. Nemački
projektant je u Donjem gradu locirao veliki stadion. Sportska arena postojala
je još u rimskom periodu, kada se mesto na ušću Save u Dunav zvalo Singidunum,
ali sa druge strane tvrđave. Ideju o gradnji stadiona dodatno je podsticala
praksa održavanja fudbalskih utakmica u Donjem gradu, kada je najvažnija
sporedna stvar na svetu munjevito sticala popularnost kod nas.
Nemački projektant se posvetio detaljnom planiranju sadržaja i u Gornjem gradu. Tamo je predvideo izgradnju Panteona koji je trebalo da dominira celim prostorom tako što bi se osa njegove centralne kupole uzdizala iznad sredine stadiona u Donjem gradu. Marh je predlagao da se u Gornjem gradu izgradi i zgrada Etnografskog muzeja, te drugi objekti. Živosti ovo prostora trebalo je da doprinese otvaranje Beogradske tvrđave za automobilski saobraćaj (u to vreme prestonica nije poznavala problem zakrčenih saobraćajnica).
Projekat je konačno predstavljen 1940, ali je doživeo velike kritike u javnosti, iako je prethodno prihvaćen u tadašnjem Ministarstvu gradnje. Osnovni razlog za protivljenje nije bio u činjenici da je izgled Kalemegdana drastično promenjen, već zato što je grandiozni projekat delo jednog stranca i to Nemca koji, inače, nije imao nikakve veze sa nacističkim režimom u svojoj zemlji. U to vreme, kada je Drugi svetski rat već počeo, u glavnom gradu je bilo izraženo antinemačko raspoloženje zbog svežih asocijacija na neprijateljstvo u prethodnom ratu, pa je u takvoj atmosferi i Marhov rad bio žigosan.
Organizacija Letnjih olimpijskih igara 1948. pripala je Londonu koji je, inače, bio dobio Igre predviđene za 1944, ali koje nisu održane zbog rata (kao ni one 1940. čiji domaćin je trebalo da bude Tokio). Kandidatura Beograda nikada nije ni poslata jer je u međuvremenu prva Jugoslavija nestala u vihoru rata, a onoj poratnoj, socijalističkoj, Olimpijada nije bila ni na pameti jer su prioriteti bili konsolidacija vlasti novog režima i obnova zemlje. Kalemegdan je mogao da se nametne globalnoj sportskoj javnosti jedino sa velikim „Grand prijem” – Međunarodnom automobilskom trkom iz 1939. Ali i to – zamalo (pročitajte Antrfile).
Danas, jul 2013.
I Formula 1 u pogrešno vreme
Međunarodna automobilska trka 1939, koja je vožena oko Kalemegdana, bila je najveći sportski događaj u Kraljevini Jugoslaviji i do tada najposećenija manifestacija na Balkanu (75.000 gledalaca). Ipak, i tada je tajming bio loš, zapravo katastrofalan. Trka koja je privukla najznačajnija imena iz automobilskog sporta, jedna od onih iz kakvih će kasnije nastati Formula 1, održana je u nedelju, 3. septembra 1939. Dva dana ranije, u petak, Hitlerova vojska je izvršila napad na Poljsku. A baš te nedelje, Velika Britanija i Francuska su zvanično objavile rat Nemačkoj, čime je formalno počeo Drugi svetski rat
Međunarodna automobilska trka 1939, koja je vožena oko Kalemegdana, bila je najveći sportski događaj u Kraljevini Jugoslaviji i do tada najposećenija manifestacija na Balkanu (75.000 gledalaca). Ipak, i tada je tajming bio loš, zapravo katastrofalan. Trka koja je privukla najznačajnija imena iz automobilskog sporta, jedna od onih iz kakvih će kasnije nastati Formula 1, održana je u nedelju, 3. septembra 1939. Dva dana ranije, u petak, Hitlerova vojska je izvršila napad na Poljsku. A baš te nedelje, Velika Britanija i Francuska su zvanično objavile rat Nemačkoj, čime je formalno počeo Drugi svetski rat
Постови
0 коментара