Preprodaja grobnih mesta unosan biznis: Grobnica kao garsonjera
12:15
Jedan od najunosnijih biznisa u tranzicionoj
Srbiji jeste preprodaja grobnih mesta. Cene porodičnih grobnica, na primer, u
nekim beogradskim grobljima premašuju cifru od 15.000 evra, a pojedinačna
grobna mesta kokštaju od 1.000 evra na više. O tome kolikih je razmera ova
pojava najbolje svedoči aktuelno izdanje jednog prestoničkog oglasnika, u kome
je oglašena prodaja lokacija na grobljima, sve sa kontakt-telefonima. Prodaju
pojedinci, ali i advokati-posrednici. Na prodaju je sve, čak i spomenici, a
prodavci se uvek legitimišu „čistim papirima”.
Beščašću na ruku ide neumitna logika brojeva.
Od 10 prestoničkih gobalja, samo četiri mogu biti proširena. Ona „elitna”, kao što
su Novo groblje, Centralno ili Zemunsko, zvanično su zatvorena. Međutim, svi za
svoje pokojnike žele što bolje grobno mesto, o čemu svedoči i podatak da je na
Novom groblju, čija površina od 30 hektara čini svega 10 odsto gobljanskog
prostora u Beogradu, sahranjeno čak 312.000 ili 60 procenata umrlih, dok je na
svm ostalim grobljima ukopano oko 260.000 lica. Razlog tome je što oni koji
imaju izbora (novca) ne žele da sahranjuju bližnje na periferiji.
Situacija je alarmantna i u mnogim drugim
gradovima. Tako je, na primer, zrenjaninski biskup Laslo Hužvar početkom
decembra pisao gradonačelniku Zrenjanina Goranu Kneževiću da se grobna mesta na
Rimokatoličkom groblju prodaju bez crkvene dozvole, zatraživši da se takva
praksa prekine. Opštinski odbor Saveza vojvođanskih Mađara pre dve godine je
takođe tražio da se zabrani prodaja grobnih parcela na ovom groblju. Osim što
je zabranjeno sahranjivanje na ovom groblju, tamošnje parcele se ne mogu
prodavati i zato što će eventualno biti rpedmet restitucija oduzete imovine.
Koliko je teška situacija po ovom pitanju možda
najbolje govori primer iz okoline Kraljeva. Vlasnik njive uz ogradu Žičkog groblja,
tražio je prošle godine za šest kvadrata 1.200 evra, a cenu je spustio na 1.000
kada je čuo da sahranjuju mladića. U više sela kraljevačke opštine kubure sa
grobljanskim prostorom. Zbog manjka parcela, beležene su čak i tuče oko toga ko
će pre kupiti grobno mesto. Inače, u ovom kraju hektar poljoprivrednog zemljišta
se prodaje za oko 500 evra, a cena grobnog mesta na njivama uz groblja kreće se
oko 300 evra. Nije teško izračunati da ovaj mračni biznis donosi izdašan profit.
Manjak prostora za sahranjivanje postoji i u
Zaječaru. Tamošnje groblje se neplanski proširilo do dvorišta kuća u obližnjem
naselju. Novo groblje je i dalje tek u papirima, pa se zaječarski komunalci,
koji održavaju postojeće groblje, dovijaju na različite načine. Naime, prostor
koji je bio predviđen za uređenu zelenu površinu već se polako „krčmi” za nove
parcele, a kada i tamo ponestane prostora, sledi sužavanje staza između
grobova. Iako nije javljeno za slučajeve šverca grobnim mestima u ovom gradu,
„klinička slika” je baš onakva kakva je u Beogradu, Zrenjaninu i Kraljevu
generisala odličan biznis.
Ovi primeri, na žalost, nisu jedini u Srbiji.
U mnogim mestima groblja jednostavno „umiru” zbog
nezainteresovanosti opštinara
da pokojnicima i onima koji ih žale obezbede osnovnu civilizacijsku tekovinu, a
to je dostojanstveno sahranjivanje. Zato se stiglo do situacije u kojoj
profitiraju oni koji se bogate na tuđem bolu, koji bukvalno preko mrtvih kuju
svoju sreću. Država, koja je ne tako davno pokušala da se obračuna sa
takozvanom „grobarskom mafijom” (pogrebnici i njihovi doušnici u bolnicama i
mrtvačnicama), trebala bi da obrati pažnju i na preprodaju grobnih mesta.
Dnevnik, januar 2008.
Privatno groblje
U selu Grbavču kod Svrljiga od 1998. postoji
prvo i za sada jedino privatno groblje u Srbiji. Osnovao ga je žitelj ovog sela
Dragoslav Đorđević, za šta je dobio neophodne dozvole i saglasnosti od opštinara.
Đorđević je na svojoj njivi najpre sahranio roditelje, a potom su grobna mesta
zakupili i ostali seljani, pa je na groblju ukopano više od 70 preminulih, a još
oko 50 grobnih mesta je zakupljeno. Vlasnik groblja ideju jedobio za vreme
privremenog rada u Švajcarskoj i Francuskoj, a na ruku mu je išla činjenica da
su se Grbavčani ranije sahranjivali na lokaciji koja je udaljena od sela i do
koje nema uređenog puta.
0 коментара