Najviše preduzetnica i direktorki su Jelene, Ivane najčešće u nadzornim odborima

09:11



Od 300.250 registrovanih preduzetnika, 101.160, ili 33,5 odsto su žene, objavila je juče Agencija za privredne registre (APR) povodom 8. marta, Međunarodnog dana žena. Kada je reč o kompanijama, njih je u Srbiji registrovano ukupno 165.855, a žene su vlasnice ili suvlasnice u 42.799 firmi, što je 25,8 odsto. Među preduzetnicama ili vlasnicama preduzeća najbrojnije su žene sa imenom Jelena. U Srbiji je 1. marta ove godine bilo ukupno 115.272 direktora, a među njima je bilo 28.170 žena, što ne dostiže ni četvrtinu ukupnog broja. U sve tri kategorije – preduzetnice, vlasnice i direktorke – najviše ima žena po imenu Jelena. Od 4.049 članova upravnih odbora, žena je svega 975, što je tek 24 odsto. I tamo su najbrojnije Jelene. U nadzornim odborima, od 5.023 člana, žena je 1.519. U ovim telima su najbrojnije Ivane. A od svih izvršnih odbora, koji imaju 422 članova, žene je 142. Tamo su najbrojnije Marije. Prema podacima APR-a najčešće prezime među preduzetnicama, vlasnicama firmi, članicama izvršnih, nadzornih, upravnih odbora i među direktorkama je Jovanović. Žene čine 45 odsto ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, ima ih ukupno 1,3 miliona. Procenti su znatno manji kada se pogleda udeo žena u strukturi vlasništva i upravljanja firmama, a to se menja veoma sporo. Među preduzetnicima, udeo žena je ostao isti kao i 2021, ali je neznatno uvećan u odnosu na 2020. Udeo žena među osnivačima i vlasnicima udela i privrednim društvima trenutno je takođe isti kao i prethodne godine, ali se beleži rasta od 0,2 procenata u odnosu na 2021. Broj žena koje obavljaju funkciju direktora takođe beleži blagi godišnji rast od 0,2 odsto.

Čak 17 odsto majki se ne oseća bezbedno pored svojih partenera


Istraživanje Finansijska nezavisnost mama u Srbiji: Pravo na svoj dinar, u kom je učestvovalo 2.381 mama iz svih krajeva Srbije, pokazalo je da svakoj 10. ženi (10,5 odsto) partner ograničava pristup novcu, dok 14,2 odsto partnera/muževa smatra da ima pravo da svojim ženama određuje koliko im je novca „dovoljno“, saopštio je juče Centar za mame. Više od četvrtine majki (26,4 odsto) mora da se pravda svom partneru o tome gde su potrošile novac. Svakoj petoj majci u Srbiji (20,4 odsto) partner ne dozvoljava da kupi ono što želi, a 5,2 odsto njih je bilo primorano da na zahtev partnera i protiv svoje volje pozajmi novac ili proda neku dragocenost. I dok 26 odsto majki nije zadovoljno načinom na koji se raspolaže novcem u njihovom domaćinstvu, kontrolu nad finansijama svoje porodice nema čak 29,4 odsto njih. Posebno je alarmantna činjenica da se 17 odsto majki ne oseća bezbedno pored svojih partnera, naveli su autori istraživanja. “U našem društvu se o ekonomskom nasilju kao obliku rodno zasnovanog nasilja veoma malo priča, iako ono predstavlja ozbiljnu pretnju po ekonomsku sigurnost i samostalnost mama“, rekla je osnivačica i direktorka Centra za mame Jovana Ružičić. Kako je istakla, neki od vidova tog nasilja su toliko dugo prisutni u srpskom društvu, da su postali normalan oblik ponašanja u partnerskoj zajednici, što je veoma zabrinjavajuće. Prema njenim rečima, istraživanje je pokazalo da trećina majki ima manje prihode otkako su majke, nego što su imale pre dece, a kako se rođenjem deteta često stvara nova dinamika u porodici, bitno je da one u tom trenutku budu finansijski stabilne. 


Lane izvezeno ruža za tri miliona evra

Spoljnotrgovinska razmena Srbije u sektoru proizvodnje cveća i ukrasnog bilja iznosila je 31,3 miliona evra u 2022. godini, saopštila je juče Privredna komora Srbije (PKS) povodom 8. marta, Međunarodnog dana žena. Uvoz je iznosio 24,7 miliona evra, a izvoz 6,61 miliona evra. Ukupno je prometovano oko 10 tona cveća i ukrasnog bilja, od čega je uvezeno sedam tona, a izvezeno tri.  Najviše se izvozilo cveće i sadni materijal i to na tržište EU koje ima 43 odsto udela u srpskom izvozu, zatim živo cveće, posebno ruže i to u zemlje Carinske unije (Rusiju, Belorusiju, Kazahstan) koje imaju 34 odsto udela u ukupnom izvozu Srbije, te u zemlje CEFTA regiona. Lane je u odnosu na 2021. vrednost uvoza povećana je za 13 odsto. Prosečna uvozna cena cveća iznosila je 3,27 evra po kilogramu, dok je u pretprošle godine bila 3,05 evra po kilogramu. U odnosu na 2021. i vrednost izvoza je porasla za 23 odsto. U izvozu je postignuta prosečna cena od 2,46 evra po kilogramu, dok je u preklane bila 1,85 evra. Izvoz ruža iz Srbije u prošle godine iznosio je tri miliona evra, koliko i 2021. Vrendost uvoza povećana na 3,79 miliona evra zbog rasta cena na globalnom tržištu. Najviše svežih ruža za bukete uvezeno je iz Holandije, Kenije i Etiopije. Najznačajniji regioni za proizvodnju i uzgoj cveća u Srbiji su u Vojvodini, na severu zemlje, na granici sa Mađarskom, zatim okolini Šapca, Ljiga, Trstenika, Kruševca, Sremčice i Velike Drenove, a najvažnija je proizvodnja ruža i to kalemljene i nekalemljene ruže za sadnju.


You Might Also Like

0 коментара