­

Zakopano blago: Srbi u zlatnoj groznici

11:45

Prosečan građanin Srbije ušao je u 2006. sa platom od 209 evra, ali i zebnjom za radno mesto. Zato što je prosečan, čekaju ga rate raznih kredita koja je nabacio na nejaka finansijska pleća, a dobitku može da se nada jedino na lotou ili sportskoj prognozi. Dok većina bude jalovo maštatala o tome kako da se do sledeće Nove godine odmakne od „uprosečenih” (naravno, na gore), jedna vrsta Srba, a to su oni sa avanturističkom žicom, neće sedeti skrštenih ruku. S prvim vedrim danima i lepštim vremenom, razmileće se po zemlji Srbiji u potrezi za skrivenim blagom koje postoji u brojnim pričama i legendama. Oni veruju da ga ima i u stvarnosti, pa neće žaliti vremena i truda. Ako i vi spadate u avanturiste, pred vama je „početnica” koja vodi do naprasnog bogastva

 Znate li šta se u američkoj istoriji podrazumeva pod terminom „Generacija `49”? Reč je o grupi odvažnih momaka sa priobalja Atlantika koji su se 1849. otisnuli put „divljeg zapada”. Nije to bila nikakva naučna ili vladina ekspedicija (one su tražile Veliki prolaz ka Pacifiku u vreme dok se Karađorđe puškarao sa Turcima). Reč je momcima koji su `49 krenuli u potragu za zlatom i srećom, često nemajući ništa više do revolvera i ašova. Prve vesti o zlatonosnim žilama zapalile su Ameriku, pa su hiljade avanturista krenule istom stazom. Tako je stvorena legenda o „divljem zapadu”, a stanovništvo se konačno pokrenulo sa obale Atlantika ka središtu kontinenta. SAD je decenijama tresla „zlatna groznica”.
Ono što je za Amerikance bio „divlji zapad”, danas je za Srbe „zaboravljeni istok”. Zaboravljen jer u Istočnoj Srbiji ljudi jedva sastavljaju kraj s krajem. Dvosoban stan u Boru ili Majdanpeku ne može se tranpiti ni za luksuzniji automobil. Ko god ima gde beži iz tog kraja jer je privreda propala, a posla nema. Oni što ostaju, podgrevaju nade u bolje dane legendama o zakopanom blagu. Raspredaju priče o rimskim draguljima, turskim zlatnicima, čak i o zlatu Slobodana Miliševića. I u drugim delovima Srbije sačuvane su stare priče o tajnim bogastvima, ali nigde se ne kopa kao na istoku. Od Dunava do Nišave, od Velike Morave do Timoka, mnogi su beznađe zamenili pravom avanturom, zlatnom groznicom na srpski način.
Lokalnom stanovništvu sve češće se priključuju i tragači za iznenadnom srećom iz drugih delova Srbije, a oko potencijalnih nalazišta se mogu videti i namernici iz Bugarske, Rumunije i ko zna odakle još. Avanturizam ne poznaje granice, pa tako našim tragačima polazi za rukom ono što nije uspelo vojsci kralja Milana pre 120 godina, kada je neuspešno napao Bugarsku. Srpski avanturisti tajno osvajaju susednu zemlju za koju kažu da je puna ko Narodna banka. Blago se nalazi u starim bunarima i na drugim skrovitim mestima. Prelazi se tamo gde nema carine (na primer, priča se da pećina Toplik na Staroj planini ima drugi izlaz u Bugarskoj). Bugarske „kolege” nisu baš trpeljive, pa u obračunima može da leti i glava.
„Preduzimači” bazaju po planinskim bespućima, dolovima i udolinama, bilo po Srbiji, ili po Bugarskoj, naoružani starim mapama i modernim detektorima za metal. Povremeno se na novinske stupce popnu vesti o puškaranju između rivalskih grupa ili o hapšenju divljih arheologa. Cela priča deluje još uverljivije kada se čuje da je za zakopanim blagom svojevremeno tragala i Titova Jugoslovenska narodna armija. Na stare legedne kaleme se nove, ovovremene sage o sveže zakopanim bogastvima. Navodno, u jeku NATO bombardovanja 1999. Slobodan Milošević je naredio da se u Istočnoj Srbiji zakopa zlato, posle promena 5. oktobra 2000. u istom kraju je sakriveno blago iz bankarskih trezora.

Jedna od pećina za koju se veruje da krije Martinovo blago
Mape popa Martina
Tragači u Istočnoj Srbiji najviše se uzdaju u zapise i mape popa Marina Himovića. Originali se navodno čuvaju u jednoj crkvi u Bugarskoj, a u njima su detaljno opisane lokacije zakopanog blaga u Vidinskom okrugu iz vremena Turaka. Priča kaže da je Himović danju bio pop, a noću harambaša koji je predvodio hajdučku družinu. Napadali su i pljačkali turske bogataše i trgovce, deo blaga su davali sirotinji, a ostatak zakopavali za stare dane. Himović je sve pedatnno beležio, njegovi zapisi i danas razgalju srca i maštu. „Nemoj da se plašiš jer utvare mnoge ima da se jave. To je tako bratski ostavljeno u zlo doba bilo, u zlo odneseno. Nek je alal svakom bratu, ja ajduk, ja čovek bio. Probaj da kopaš, nećeš da se pokaješ”, piše navodno u jednom od tih zapisa.

Najživlje je uz obalu zlatnonosne reke Pek, nadomak Majdanpeka, te u okolini Zaječara. Nedaleko od ovog grada je selo Veliki Izvor u kome neskriveno deluje nekoliko organizovanih grupa. Krstare Timočkom krajinom uzduž i popreko. Prema starim mapama, u čiju autentičnost kopači ne sumnjaju, najviše blaga je zakopano baš u Velikom Izvoru, te Sokolovici, Halovu, Jelašnici i okolini Knjaževca. Iako se nerado poveravaju, tragači kažu da se ne radi o ispraznim legendama, već o pravom biznisu što potvrđuje i pronađeno zlato koje se odlično prodaje na crnom tržištu, naročito na Kosovu. Kažu, od ovog posla može odlično da se živi. Preduslov su dobra oprema, tačne mape i upornost.
Da se sve ne bi svelo na dosadno kopanje, navodno su se pobrinuli oni koji su zakopavali blago. Među tragačima se raspredaju priče o opasnim mestima na kojima postoje zamke sa otrovnim gasom, strelama i noževima koji vrebaju iz mraka, zmijama koje čuvaju zlato. Istovremeno, kopači zlata nemaju respekta prema prirodnim i kulturnim vrednostima. Uništene su lepote mnogih pećina, samo u poslednjih nekoliko godina u okolini Zaječara u više navrata oskrnavljene su crkve u Velikom Izvoru i Vrbici. Tajanstveni kopači na Rtnju su eksplozivom srušili kapelicu u potrazi za zlatnom kočijom koja je, navodno, tu zazidana pošto joj se polomio točak. Ovi avanturisti su preorali i mnoge arheološke lokalitete.
U Istočnoj Srbiji kažu da su loto i sportska prognoza za prestoničane koji svoje blago čekaju u udobnim foteljama, gledajući TV prenos izvlačenja srećnih brojeva. Timočani, Negotinci, Majdanpečani i ostali veruju da njihov kraj krije prava i velika bogastva. Problem je u tome što za otkrivanje ovih blaga treba mnogo više truda i muke nego što je odlazak do kladionice ili uplatnog mesta za loto. A rezultet je podjednako neizvestan. Priča se tako da je neki naslednik u zaječarskom kraju razrušio dedovsku kuću, tragajući za ćupom sa zlatnicima jer je kao dete od starijih ukućana slušao da je u temeljima skriveno porodično blago. Ništa nije našao, a ostao je bez kuće.

Romulijana

Središte sveta

Divlji arheolozi su naneli veliku štetu na lokalitetu rimskog carskog grada Romulijanuma, priča se da su odatle odneti mnogi vredni predmeti. Kriva je legenda po kojoj je na mestu njekadašnjeg Romulijana, mnogo pre 4. veka, postojao grad prepun zlata i drugih dragocenosti. To su potvrdili i brojni predmeti pronađeni tokom arheoloških istraživanja. Predanje kaže da ispod ostataka rimskog grada postoji još vrednije naselje, sa brojnim lavirintima u kojima je sakriveno veliko bogastvo. Čak se veruje da je tu negde i bunar ozidan dragim kamenjem, čija je voda čudotvorna, a dragulji daju neverovatnu moć. Najzanimljiviji deo legende govori da je baš na tom mestu religijozno središte sveta, te da Mesiju koji treba da se pojavi čekaju plašt i štap sa dragim kamenjem natprirodne moći i knjiga sa tajnim zapisima. Zbog toga je rimska carska palata navodno sagrađena baš na mestu gde se car Galerije proglasio bogom.


Rajkova pećina
RAJKOVA PEĆINA

Bogastvo jednog kafedžije


 Rajkova pećina udaljena je tri kilometra od centra Majdanpeka, idući uz reku Mali Pek. Stručnjaci kažu da je po svom prirodnom bogastvu najlepšta u Srbiiji. U izvorištu Malog Peka, na površini manjoj od jednog kvadratnog kilometra priroda je izvajala speleološki dragulj. Tri rečice, Jankova, Paskova i Rajkova, izgradile su tri pećine i veoma složen lavirint kanala i dvorana. Čak i u evropskim razmerama, retka je speleološka raznovrsnost i bogatstvo na tako malom prostoru.
Rajkova pećina je dobila ime po hajdučkom harambaši Rajku, koji je živeo u 19. veku u starom rudarskom naselju, koje se nalazilo iznad ponora Rajkove reke. On je danju bio miran čovek, kafedžija, a noću je hajdukovao i pljačkao putnike i trgovce. U narodu postoji verovanje da je opljačkao silno blago i sakrio ga u pećini. Legenda o zakopanom blagu i danas golica maštu, pa se divlji tragači upuštaju u riskantne poduhvate uz veru da će otkriti Rajkovu tajnu.

IMA VAJDE I ZA NAUKU

Jureći za bogastvom, pomažu speleolozima

U istočnoj Srbiji ispitane su skoro sve pećine. Meštani su generacijama ulazili u njih, tražeći zakopano blago. To je posledica stalne „zlatne groznice” koja se prenosi sa kolena na koleno. Iako nerado pričaju o svojim poduhvatima, posebno nepoznatim ljudima, tragači za zakopanim blagom prilično pomažu speleolozima u pravljenju preciznih opisa i mapa pećina u ovom delu Srbije. S druge strane, većina pećina u dinarskom krasu, u Bosni, Hercegovini, Dalmaciji i Crnoj Gori i dalje je neispitana. Ljudi su ih se klonili, jer su navodno bile staništa vila, vukodlaka i svakojakih nečastivih sila. Ulazak u te pećine izazivao je strah od tajanstvenog i opasnog. U tim krajevima nisu rasprostranjene legende o zakopanom blagu, pa speleolozima predstoji težak zadatak da istraže brojne pećine.

STARI SLOVENI

Magični cvet paprati

 Stari Sloveni su verovali u magičnu moć cveta paprati. Ona je, po predanju, cvetala samo jednom u godini, i to u noći između 23. i 24. juna, odnosno uoči letnje dugodnevnice. Prizivajući plodnost, izobilje i sreću, naši preci su slavili celu noć i dan, pravili su lutke zvane Kupala i potapali ih u vodu ili su ih bacali u veliku vatru. Na dan dugodnevnice tragalo se za magičnim i lekovitim biljkama, a najviše za cvetom paprati čija su magična svojstva omogućavala da se otkrije zakopano blago. Taj cvet je mogao i da savlada demone, da podari uspeh ili veliko bogatstvo, verovali su naši preci. Ovo predanje naročito je bilo raspsprostranjeno kod Istočnih Slovena, ali neretko i kod Južnih Slovena.

CENTRALNA SRBIJA

Zmije čuvaju tajnu

U stara vremena se verovalo da zmijska legla kriju zakopano blago. Kada su pre par godina zmije isterale učenike iz seoske osnovne škole u selu Prićilovci, udaljenom pet kilometara jugozapadno od Aleksinca, pojavila se priča da su na tom mestu Rimljani ili Kelti zakopali dragocenosti. Niko, međutim nije smeo da priđe, dugo vremena se vajkalo šta sa zmijrnicima.
Oni trezveniji su ukazivali da su tuneli možda nastali vađenjem uglja ili su služili za navodnjavanje, ali se niko ne seća da je u ovom kraju postojao rudnik, kao ni tako napredan irigacioni sistem. Govorilo se da je tu svojevremeno postojao drevni rimski grad Rapina, te da je zmije istrerala voda koja je prodrla u katakombe ili možda velika koncentracija ugljen-dioksida.
Međutim, pošto nije bilo konačnog objašnjenja, šuškalo se da je došlo vreme da zmije otkriju veliku tajnu, čuvanu vekovima. Ispredale su se teorije da su ispod škole, sagrađene polovinom 10. veka, tajni kanali koji vode do odaja sa zlatom, da prolaze ispod Morave, povezuju okolna sela. Misteriji je naročito doprinela činjenica da su viđene zmije koje nisu karakteristične za Srbiju, gmizavci čija su prirodna staništa navodno u Aziji i Južnoj Americi.

JUŽNA SRBIJA

Legenda o kamenom mostu

 Najlepšta legenda o zakopanom blagu s juga Srbije govori o hajducima i turskom zlatu. Hajduci su čekali u zasedi podno planine Oblak, na putu koji je povezivao Leskovac i Vranje. Pritajili su se između Bulina jezera i Ajdučkog kladenca, kod kamenog mosta koji je spajao obale planinskog potoka. Skrivala ih je gusta šuma. Posrećilo im se kada je naišao karavan turskih trgovaca koji su na mazgama terali blago za Stambol. U kratkoj borbi hajduci pobiše sve Turke. Kako je plen bio pozamašan, oni su pozvali ljude iz okolnih kuća koji su im pomogli da zakopaju zlato, a zatim su ih sve ubili.
Pošto blago nije stiglo na odredište, Turci su organizovali poteru. Velika vojska sejmena navali na taj kraj, pomno ptetražujući svaki kutak Oblaka i okoline. Pronašli su hajduke koji su se odmah upustili u ljuti boj. Verovali su u svoju hrabrost i oružje. Nisu znali da je potera višestruko brojnija, pa su svi do jednoga izginuli. S druge strane, Turci su pretpostavljali da je blago kod odmetnika, ali nisu našli ni zlatnika. Kasnije su bez uspeha prekopavali ceo kraj. Vek i po posle nema više Turaka, ali avanturisti i danas kopaju oko nekadašnjeg kamenog mosta, nadajući se turskim zlatnicima.

ZAPADNA SRBIJA

Krst od čistog zlata

U užičkom kraju sačuvano je predanje o krstu načinjenom od čistog zlata koji teži 10 kilograma. Priča kaže da su Srbi uoči turske najezde u 15. veku u Ovčarsko-kablarsku klisuru preneli religiozne relikvije i dragocenosti iz crkava u južnim krajevima propalog carstva. Međutim, Turci se nisu zaustavili, ubrzo su zaposeli i to područje, nazvano srpskom Svetom gorom zbog brojnih manastira, pa su Srbi brzopleto razneli blago po okolnim planinama i uvalama u nadi da će ga tako zaštititi od neverničke ruke. U narodu se veruje da je krst zakopan u porti crkve brvnare u Sevojnu koja je u međuvremenu izgorela ili negde u blizini. Etnolozi i antropolozi, međutim, tvrde da je reč o još jednoj legendi koja je metafora za drevno verovanje u sazvežđe Velikog medveda, s kojim su povezani mnogi nazivi planinskih vrhova u Srbiji.

Reporter, januar 2006.

ISTRAGA UBPOK-A
Miloševićevo zlato
NEGOTIN - Operativci Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala intenzivno proveravaju informaciju prema kojoj je u selu Štubik, nedaleko od Negotina, zakopano čak 80 kilograma zlata. Operativci iz UBPOK-a boravili su u Štubiku i raspitivali se o zakopanom zlatu. Istraga je usledila posle pucnjave između dve kriminalne grupe koje su u tom selu tragale za zlatom. Prema neproverenim informacijama, po nalogu Slobodana Miloševića, predsednika Savezne Republike Jugoslavije, na tom lokalitetu zakopano je 80 kilograma zlata u vreme NATO bombardovanja 1999. Postoje i informacije da je u pitanju zlato iz sefa Komercijalne banke koje je tu zakopano krajem 2000.
Kurir, 2. decembar 2004.

HAPŠENJE U PETROVCU NA MLAVI
Blago cara Lazara
PETROVAC NA MLAVI - Divlje arheologe Živorada Đorđevića iz Velikog Popovca i Zorana Jovanovića iz Petrovca na Mlavi petrovačka policija je otkrila i uhapsila u blizini manastira Gornjak, sa metal detektorima i numizmatičkim predmetima iz XIII veka koje su pronašli na ovom lokalitetu. Tragači za arheološkim blagom su neovlašćeno istraživali ceo kraj, njihovi detektori i nađeni predmeti su na licu mesta zaplenjeni, a protiv Đorđevića i Jovanovića podnete su krivične prijave. U pitanju je lokalitet za koji se veruje da krije zakopano blago cara Lazara, koje je navodno tu pohranjeno pre Kosovskog boja.

Kurir, 12. jul 2004.

Share This Story

Tags:

You Might Also Like

U laboratoriji za istraživanje i ra...

Iz Vašingtona: Da li je Edvard Snou...

Pogled iz Francuske: Naši gradovi s...

0 коментара