Tradicija proslavljanja dolaska nove godine seže čak do Vavilonaca, koji su osam hiljada godina pre nove ere svečano dočekivali sledeće leto. Istoričari kažu da su slavili 11 dana, priređujući pompezne bahanalije. Rano Hrišćanstvo nije bilo naklonjeno prema proslavi Nove godine, smatrajući svetkovine u vezi sa njom paganskim nasleđem. Crkva je, međutim, vremenom popustila. U nekim krajevima sveta, proslava Nove godine povezana je sa činom obrezivanja Isusa Hrista.

Za proslavu Nove godine karakteristični su brojni običaji, od kojih su neki zbog ponavljanja više stotina godina postali univerzalni. Na primer, svečano zavetovanje: kada neko tokom predstojeće novogodišnje noći izjavi da prestaje da pije ili puši, neće učiniti ništa novo. Jer, još su pomenuti Vavilonci na prelazu u novu godinu davali obećavali da će vratiti  dugove iz prethodne.

Tradicija personifikacije dolazećeg leta sa malom decom potiče od starih Egipćana, za koje je dete bilo simbol novog rađanja. Antički Grci su  600 godina pre Hrista praznovali Novu godinu u čast boga vina Dionizija, noseći dete u košari od pruća, što beše simbol plodnosti. Crkva se dugo bunila protiv učešća dece u proslavi na ovaj način, ali su ona vremenom prihvaćena kao simbol Hristovog rađanja.

Počinje poljupicima: Prizor sa njujorškog Tajmskvera

U mnogim sredinama i danas se održalo verovanje o uticaju prvih trenutaka ili nekoliko prvih dana januara na ostatak godine. Već vekovima uobičajeno je misliti da će nam tokom cele godine od ruke ići ono što dobro uradimo 1. januara. Većina se ljubi sa bližnjima nekoliko minuta posle ponoći, kako bi budućnost bila ispunjena poljupcima. Ponegde je rasprostranjeno uverenje da će prvi posetilac u novoj godini doneti sreću ili nesreću kući u koju dolazi. Poželjno je da ima crnu kosu, da je mršav...

Prema verovanju, važno je i šta će biti na trpezi. U nekim kulturama je rasprostranjeno uverenje da konzimiranje onog što je okruglo donosi sreću u Novoj godini jer predstavlja simbol punog kruga. Zato Holanđani u najluđoj noći neumereno jedu krofne. U Severnoj Americi neizostavan je - grašak. To nagoveštava dobru godinu. A ako  je serviran sa svinjskom glavom ili šunkom, biće još bolje jer sve zajedno simbolizuje prosperitet. U nekim sredinama skuvanom glavicom kupusa prizivaju se velike pare. I pirinač nagoveštava dobre dane.

VREMENSKE ZONE

Jedna planeta - 35 najluđih noći

Zato što je zemlja okrugla, zato što se neprestano okreće, zato što vreme teče, svaka Nova godina biva dočekivana 35 puta, koliko ima i vremenskih zona. Ljudi sa različitih mesta na planeti Zemlji sačekuju Novu godinu u različitim trenucima, pogrešno verujući kako je ona za sve došla baš kada je na njihovom satu otkucalo ponoć.

Zapravo, teoretski je moguće da ista osoba dočeka Novu godinu svih 35 puta. Za to bi joj trebala izuzetno dobra kondicija, te prilično novca da se sa zemlje podigne trenutno najbrži (i penzionisani) putnički avion - „konkord“. Naravno, trebalo bi da postoji i kružna avionska linija oko sveta koje za sada - nema. Takva ludorija još nije izvedena, bar ne u stvarnosti.

Međutim, u virtuelnom svetu je drugačije. Već nekoliko prethodnih prilika, poklonici Interneta iz svih vremenskih zona zajednički dočekuju Novu godinu na „čatu“ - komunikaciji uživo putem svetske mreže. Dakle, „usamljena srdašca“ ne treba da brinu: u novogodišnjoj noći niko ne mora biti sam. Dovoljno je „otići“ do Interneta.

Tamo čekaju milioni potencijalnih prijatelja koji se takođe nisu ubacili na neku stvarnu žurku. Uz grickalice pored kompjutera i dobro vino doček će početi tačno u podne 31. decembra, kada će čestitke primati slavljenici iz Oklanda na Novom Zelandu i traje u naredna 24 časa, sve dok novu godinu ne dočekaju žitelji iz grada Apia u Zapadnoj Samoi.

KALENDARSKE ZAVRZLAME

Dve hiljade godina pre Hrista, Vavilonci su ustalili mesto u kalendaru za smenu godina. Dešavalo se to svaki put posle prolećne ravnodnevice, u noći kada bi prvi put bio vidljiv mesec. Dakle, krajem marta. I potonje civilizacije su slavile početak novog leta u martu za koji su verovali da je najlogičnije vreme za to: priroda se ponovo budi, počinje novi ciklus poljoprivrednih poslova...

I možda bi tako ostalo da 153. godine pre Hrista rimski senat nije „preselio” smenu godina između 31. decembra i 1. januara kada su u Rimu, inače, novi konzuli stupali na dužnost. Senat je imao dobar razlog jer su razni vlastodršci u Rimskom carstvu tumačili kalendar po nahođenju, nasumice proglašavajući nove i završavajući stare godine. Odluku Senata u delo je sproveo tek Julije Cezar 46. godine pre nove ere, sa celim vekom zakašnjenja. Da bi tada važeći kalendar bio usklađen sa astronomskim pojavama, godina 46. je administrativnom odlukom produžena na 445 dana.

U ranim civilizacijama vladalo je pravilo da novi mesec počinje one noći kada se na nebu prvi put pojavi Mesec. Međutim, kako tokom oblačnih večeri nije bilo moguće posmatrati dešavanja na nebu, primenjeno je matematičko proračunavanje. Tako izračunat mesec, nazivan sinodički ili lunarni, trajao je 29 dana, 12 sati i 44 minuta. Dvanaest lunarnih meseci je činilo godinu od 354,36 dana, što je bilo 11 dana manje od takozvane „tropske godine“.

Nedelja

Vavilonci su koristili neastronomski sedmodnevni interval za sedmicu, koji su kasnije usvojili Jevreji. Sedmom danu – Šabatu, dato je religiozno značenje. Nezavisno od toga, Rimljani su povezali ciklus od sedam dana sa Suncem, Mesecom, Saturnom, Marsom, Merkurom, Jupiterom i Venerom. Imena dana u romanskim jezicima potiču od imena ovih planeta.

Radi držanja koraka sa Suncem, lunarni kalendar je proširivan dodatnim mesecom kada je uočavano da prilično odudara od uobičajenih termina za pojedine poljoprivredne radove. Shativši važnost kalendara, Julije Cezar je naložio astronomu Sosigenu da sastavi najpouzdaniji mogući. Po julijanskom kalendaru, tako nazvanom u slavu Cezara, svaka godina  je imala 365 dana, dok je svaka četvrta bivala prestupna sa 336 dana. Pravilo o prestupnoj godini striktno je počeo primenjivati Avgust Cezar 8. godine nove ere.

Međutim, svakih 385 godina, javljaju se tri prestupne godine. Kao rezultat toga, dolazi do neslaganja kalendarskih i stvarnih ravnodnevnica. A kako prolećnja ravnodnevnica određuje Uskrs, katolički papa Grgur Trinaesti je odobrio kalendar astronoma Kristofera Kalviusa (1537 – 1612), koji danas važi u celom svetu. Gregorijanski kalendar, nazvan  po papi, postao je punovažan tako što je iza 4. oktobra usledio 15. oktobar 1582.

Uvedeno je precizno pravilo da prestupna godina može biti samo ona koja je deljiva sa brojem četiri, kao i godine koje završavaju sa dve nule ako su deljive brojem 400. Na osnovu toga lako je utvrditi da su, na primer, prestupne godine bile 1600, 1984, 2000, ali ne i 1800. ili 1900. godina.

ŠTA BI BILO KAD BI BILO

Kako su Englezi izdali Srbe?

Na osnovu odluke britanskog parlamenta, u Velikoj Britaniji i njenim kolonijama julijanski kalendar zamenjen je gregorijanskim 2. septembra 1752. Taj dan bio je poslednji dan po julijanskom kalendaru i prvi po gregorijanskom. Time je u Velikoj Britaniji zamenjena viševekovna praksa računanja vremena po zastarelom načinu. Osim što je u to vreme bila jedna od retkih zemalja sa Zapada koja u kojoj je, kao i u svim njenim kolonijama, vreme računato po starom kalendaru, Veliku Britaniju je karakterisao i običaj da je nova godina počinjala 25. marta.

Možemo, zbog svega ovoga, samo zamisliti koliko je promena vekovima ustaljene prakse bio veliki poduhvat za ogromno kraljevstvo. Istorijskih podataka o eventualnoj zbrci među Britancima nema, ali sada znamo koliko je odluka britanskog parlamenta bila dalekosežna. Jer, na primer, zamislite da su u Velikoj Britaniji i posle 1772. nastavili da vreme računaju po julijanskom kalendaru. U to vreme, Sjedinjene Američke Države su još bile kolonija Ujedinjenog Kraljevstva, kao i druge mnoge moćne države.

U tom slučaju, možda bi danas ceo svet slavio novu godinu po starom kalendaru, onu koju mi obično nazivamo „srpskom novom”.Interesantno je da je posle Prvog svetskog rata zbog nastanka nove države sa velikim brojem katolika baš Srpska pravoslavna crkva pokrenula inicijativu u pravoslavnom svetu o prelasku sa julijanskog na gregorijanski kalendar. Prešli su Grci, Rumuni... ali ne i Srbi jer zbog nacionalno-verske netrpeljivosti, koja je buknula u Kraljevini SHS. Odluka o prelasku na novi kalendar odložena na neodređeno vreme.

O ČIKICI KOJI DELI DAROVE NAJMLAĐIMA

Sveti Nikola, Božić Bata ili Deda Mraz?

Verujete li da Deda Mraz postoji? Od 4.114 ispitanika u jednoj anketi sprovedenoj putem Interneta, njih 66 odsto je odgovorilo potvrdno. Rezultat može da čudi samo one koji ne znaju za više hiljada godina dugu tradiciju Deda Mraza, zapravo, ličnosti koju danas najčešće tako zovemo. Među Hrišćanima je već vekovima rasprostranjeno verovanje kako je zaštitnik dece sveti Nikola. Zato je u mnogim sredinama održana tradicija da uoči svog praznika – 5. decembra po gregorijanskom i julijanskom kalendaru (19. decembra kad Srbi istmbaju stvari), sveti Nikola donosi poklone deci, ostavljajući ih u čarapama.

U Severnoj Americi i većem delu Evrope, međutim, vremenom je ustaljeno da najmlađi budu darivani na Badnje veče. Poklone im uoči Božića donosi dobroćudni čikica koga u različitim sredinama različito i zovu. Kako je tradicija omiljenog dečjeg lika bila izuzetno jaka, vlasti nekadašnjih socijalističkih zemalja su promovisale darodavca najmlađih koji im dolazi uoči svetovnog praznika – Nove godine. Kod nas zato poslednjih pola veka stiže Deda Mraz, umesto nekadašnjeg Božić Bate, koji je poklone delio uoči Božića.

Inače, možda niste znali, da je tek tokom tridesetih godina prošlog veka standardizovan izgled Deda Mraza: punačak, sa sedom kosom i belom bradom, u crvenom odelu, veseo i dobroćudan – to je on. Takav izgled, na izvestan način, duguje „Koka-koli“ koja je unajmili crtača Handoma Sandbluma da osmisli vizulenu kampanju za popularni napitak pred nastupajuću 1931.

Matematika simpatičnog bradonje: Brzinom svetlosti

Na svetu živi oko dve milijarde dece, od kojih 33 procenta u sredinama gde postoji tradicija Deda Mraza. To znači: oko 667 miliona dečaka i devojčica očekuje poklone. Statističari su izračunali da prosečno 3,5 mališana živi po jednoj porodici u krajevima u kojim veruju u Deda Mraza. Dakle, on bi trebalo bi da svrati na 189 miliona adresa širom sveta.

U zanimljivoj igri brojkama utvrđeno je kolikom brzinom Deda Mraz putuje kada treba da podeli najviše poklona. To je na Badnje veče po gregorijanskom kalendaru (u većem delu sveta Deda Mraz dolazi uoči Božića, kod nas pred Novu godinu). Naime, računica kaže da je na svetu 173 miliona porodica koje Božić dočekuju 25. decembra po novom kalendaru.

Kako svi nisu podjedanko bogati, tvorci ovog neobičnog računa su pretpostavili da Deda Mraz svraća na 156 miliona adresa. Ako je tačno da on dolazi kad deca odu na spavanje – iza devet časova naveče, na raspolaganju bi trebalo da ima svega nekoliko sati do jutra. Naučnici, međutim, kažu da ga „izvlači“ postojanje više vremenskih zona, što mu daje 31 sat ili 1.860 minuta ili 111.600 sekundi za isporučivanje svih poklona.

To znači da Deda Mraz po sekundi mora da dostavi 1.398 darova. Dakle, prilikom svake isporuke ima 715 mikrosekundi da parkira saonice, popenje se na krov, spusti se niz dimnjak, ostavi poklon i na kraju istim putem se vrati do saonica.

Pomenimo i razdaljinu: ako pretpostavimo da Deda Mraz ne posećuje Sverni i Južni pol, nenaseljena područja, te krajeve u kojima nije odnegovan njegov kult, ostaje mu da „pokrije“ površinu od 127 miliona kvadratnih kilimetara. Prosečna udaljenost između svakog mesta gde treba uručiti poklon, u tom slučaju, jeste 1.140 metara, što znači da je ukupna putanja Deda Mraza na Badnje veče 178,6 miliona kilometara.

Kada dužinu puta podelimo sa intervalom od 31 sata – koliko mu je na raspolaganju, dobijemo podatak da Deda Mraz putuje brzinom od 5,79 miliona kilometara na sat, ili 1.608,3 kilometra u sekundi. Međutim, ova brzina bi bila odgovarajuća kada Deda Mraz ne bi zaustavljao saonice. A kako on deli i poklone, mora da se kreće još brže: 3.000 kilometara za sekundu. Na kraju da kažemo nešto o poklonima: ako svaki dar teži kilogram, onda bi Deda Mraz trebao da povuče 546.000 tona tereta. Kada bi svaki poklen zauzimao prostor od sedam santimetara kubnih, ukupna zapremnina darova bi bila 9,45 miliona kubnih metara.

Reporter, decembar 2005.

Možda niste čuli za skandale vezane za Deda Mraza. Recimo ovaj: tokom građanskog rata u Sjedinjenim Američkim Državama, novinski ilustrator Tomas Nast je na zahtev predsednika Abrahama Linkona nacrtao Santa Klouza (američki naziv za Deda Mraza) kako se bori na strani Severa. To je, istoričari tvrde, prilično demoralisalo borce južnjačke Konfederacije. Deda Mraz nije bio kriv ni za skandal iz 1997. kada ga je slikar Robert Kanedela nacrtao razapetog na krstu. Veliki crtež na prozoru Umetničke zajednice studenata Njujorka izazvao je salvu kritika širom sveta. Umetnik je pravdao postupak ličnim revoltom protiv zaboravljana Hrista za Božić kada se uglavnom pominje Deda Mraz.