Talas mržnje zapljusnuo planetu: U Evropi nema mesta za sve

14:26

Jevreji i muslimani u Evropi sve manje poželjni, a sve više mete raznih napada. Vlade na starom kontinentu moraju što pre odgovoriti na pravi način, pre svega promenom propisa i zajedničkih delovanjem protiv mržnje i nasilja, ukazuju eksperti

 „Ovde sam da pustim krik alarma.... antisemitizam se vratio, taj monstrum je ponovo među nama”, rekao je predsednik Evropskog jevrejskog komiteta Cobi Benatof, na nedavnoj međunarodnoj konferenciji posvećenoj problemu netolerancije u Evropi. Drugo upozorenje izrečeno na tom skupu u Briselu, kojem su prisustvovali zvaničnici iz više od 50 država, verski lideri i predstavnici 130 nevladinih organizacija, odnosilo se na položaj muslimana na Starom kontinentu, koji se, prema opštoj oceni, dramatično pogoršao od terorističkih napada na američke gradove, septembra 2001. godine.

- Situacija postaje sve gora, kad je reč o antisemitizmu i mržnji prema muslimanima - istakao je predsednik Evropske mreže za borbu protiv rasizma, Baši Kuraši. On je, istovremeno, od evropskih vlada zatražio da preduzmu konkretne i efikasne akcije protiv tog zla, ukazujući im da „imamo već previše lepih obećanja". U svim dokumentima pripremljenim za konferenciju ocene stanja bile su vrlo nepovoljne, uz napomenu da je situacija različita od zemlje do zemlje.

Sve širi front

Za položaj oko više od 15 miliona muslimana u Evropskoj uniji konstovano je da nikada nije bio gori. Mržnja prema Jevrejima i muslimanima izražava se na razne načine, od verbalnih uvreda na ulicama do vandalskih napada na njih i njihove objekte i šikaniranja prilikom zapošljavanja ili traženja stana. Predstavnik Turske je apelovao da se, konačno, nađe način da se spreči poistovećivanje muslimana i terorista, jer to rađa opasne tenzije.

Činjenica da je crni talas antisemizima, izražen kroz rušenja jevrejskih grobalja, škola i sinagoga i proganjanje Jevreja zapljusnuo i Francusku, jednu od perjanica evropske demokratije najbolji je dokaz da je duh mržnje uveliko izleteo iz boce. U Evropi je sve više dokaza da je davnašnjoj tvrdnji da su nosioci antisemitizma neonacističke grupe i mladi arapski imigranti, ogorčeni politikom Izraela prema Palestini, istekao rok. Front onih kojima smetaju Jevreji očigledno se proširio.

Tuku sporta radi

Novi trendovi mržnje i netolerancije nadovezali su se na već dugo prisutnu diskriminaciju Roma - pre svega u istočnom delu kontinenta - i otpor prema azilantima kojima se na razne načine pokazuje da nisu dobrodošli. „Asošijeted pres” je nedavno zabeležio da ih u Škotskoj, na primer, tuku „sporta radi". Na pitanje - kako izaći iz krize netolerancije, odgovor su ponudile mnogobrojne organizacije za zaštitu ljudskih prava. One su, pre svega, zatražile da evropske vlade jasno definišu pojam mržnje i da onda, sve zajedno, donesu precizne propise kojima će se postaviti brana neželjenoj tendenciji.

Ukazano je i na važnost edukacije i važnost koodriniranih akcija u antirasističkom delovanju. Predstavnik delegacija SAD poručio je Evropljanima da bi trebalo da uče na primeru Amerike. Ona je, prema njegovim rečima, primer kako se ostvaruje integracija manjina uz očuvanje njihovog identiteta i njihovih zajednica. Taj „savet" izazvao je, međutim, dosta replika, u kojima je ukazano da Amerika baš i nije više u mogućnosti da deli lekcije iz ove materije jer je i tamo, naročito od 2001. godine, u porastu otpor prema onima koji su došli ili dolaze sa Bliskog istoka, iz Južne Azije ili su Siki ili muslimani. Prema „Amnesti internešenelu” takva ponašanja nisu strana ni pojedinim državnim službenicima.

AMERIČKA PRIVREDA NA ISKUŠENJIMA ZBOG POLITIKE
„Nećemo američko!”

Poslovni ljudi u Americi se sve više suočavaju sa rastućim antiameričkim stavom, zbog čega trpe mnogi poslovni aranžmani. Akcija neprofitabilne organizacije „Privreda za diplomatsku akciju"

Neprofitna organizacija „Privreda za diplomatsku akciju", nedavno formirana u Americi, pokušava da angažuje američku i globalnu poslovnu zajednicu na programima s ciljem izmene sadašnje pogubne klime, stvorene zbog rastućeg antiameričkog raspoloženja u svetu koje počinje da predstavlja poslovni problem.

Stav globalnog javnog mnjenja prema Americi „dostiže još nezabeležene negativne vrednosti", a „s narastanjem antiameričkog raspoloženja, poslovni krugovi SAD se izlažu riziku da decenijama ostvarivani napredak u izgradnji jedne žive, međusobno povezane, globalne ekonomije počne da se osipa", ukazuje „Internešenel heral tribjun".

Većina američkih poslovnih rukovodilaca do sada nije uspostavljala vezu između narastanja antiamerikanizma i posledica po svoje kompanije. Neki tvrde da im prodaja na stranom tržištu i dalje raste, drugi kažu da potošači njihove marke doživljavaju kao da su domaćeg a ne američkog porekla, dok treći tvrde da potrošači širom sveta ne mešaju politiku i proizvode, naprosto kupuju ono što je najbolje.

Glava u pesku

U svim ovim konstatacijama ima neke istine, piše list i objašnjava da one „teže da ohrabre samozadovoljstvo i kratkovido gledanje na ono što se zaista događa na globalnom tržištu", a reč je o „vrlo pogrešnom trenutku za poslovne krugove u SAD da kolektivno guraju glavu u pesak".

Istraživanje tržišta, koja je mreža „NOP vorld" uradila u 30 zemalja, ispitujući korišćenje oko 30 robnih marki, pokazalo je da ljudi kojima je bliska američka kultura, radije koriste ili poseduju proizvode američkih robnih marki i daju im prednost u odnosu na konkurentske robne marke iz drugih zemalja. Isto važi na posve različitim tržištima kao što su nemačko, kinesko, indonežansko i brazilsko, a koje je obradio „NOP vorld".

Međutim, na primeru 15 američkih robnih marki, mereno 2003. i 2004. godine, pokazuje se opšti pad, doduše mali: pad popularnosti od dva posto i pad broja korisnika od tri posto, dok su , istovremeno, evropske i japanske robne marke sačuvale svoje konkurentske pozicije u istih 30 zemalja.

Profit ode drugima

Analitičari upozoravaju da se promena ponašanja potrošača u krajnjem ishodu odražava na tržište, te će se pad popularnosti američkih robnih marki na posletku odraziti i na snagu preduzeća, i to nepovoljno. Američkim poslovnim ljudima je, međutim, teško da priznaju da tu postoji neki problem, a neki odbijaju da javno priznaju potencijalne ranjivosti. A svi se klone zauzimanja stava koji bi mogao da bude shvaćen kao politička izjava, pogotovo u toku izborne godine.

„Internešenel herald tribjun" među razloge rastućeg antiamerikanizma navodi situaciju na Bliskom istoku, posebno u Iraku, kao i nezadovoljstvo zbog bogatstva i moći Amerike i njene uloge u svetu, odnosno „privrženosti" međunarodnoj zajednici. Tome se pridružuje i ogroman kulturni jaz, duboko nepoverenje, čak otvoreno neprijateljstvo, između Zapada i radikalnog islama, koje postoji dugo, a zaoštrava se od terorističkih napada na NJujork i Vašington 11. septembra 2001. i početka antiterorističkog rata koji je Amerika pokrenula globalno.
Zbog toga je formirana neprofitna organizacija „Privreda za diplomatsku akciju", čiji je prevashodni zadatak da posreduje među kompanijama da razmenjuju svoja uspešna iskustva iz domena medija, marketinga i komunikacija, i tako jedna drugoj pomognu, piše list.

RUSIJA POSLE SERIJE TERORISTIČKIH NAPADA
Batine za heroja otadžbine

Ako izgledate egzotično, imate „kavkasku” fizionomiju ili ste odeveni istočnjački, rizikujete u najmanju ruku da vas gledaju podozrivo, čak i u megalopolisu sa preko 10 miliona stanovnika kao što je Moskva. Heroj Rusije, Magomet Tolbojev, koji je bio probni pilot i prvi čovek na planeti koji je padobranom skočio iz stratosfere, dobio batine od moskovske milicije

Slučaj heroja Rusije, kosmonauta Magometa Tolbojeva, kojeg su nedavno pretukli milicioneri kod jedne moskovske železničke stanice, otkrio je pojavu koja je posle novog talasa terorističkih akata oživela u Rusiji - ksenofobiju. Ako izgledate egzotično, imate takozvanu „kavkasku” fizionomiju, ili ste odeveni istočnjački, rizikujete u najmanju ruku da vas gledaju podozrivo, čak i u megalopolisu sa preko 10 miliona stanovnika kao što je Moskva, gde se svakoga dana slije reka turista.

Tolbojeva su 8.septembra uveče zaustavili milicioneri kod železničke stanice Vihino radi provere dokumenata i , videvši čečensko prezime, žestoko su ga pretukli, obećavši mu na kraju da će „srediti sve njegove sunarodnike". Rukovodstvo uprave unutrašnjih poslova ruske prestonice je ispitalo slučaj i saopštilo da milicioneri neće biti pozvani na odgovornost, jer, kako je navedeno, „nisu prekoračili ovlašćenja".

Ko je koga napao?

Izneta je i tvrdnja da je Tolbojev svojom agresivnošću i psovkama sam isprovocirao pripadnike organa reda. Rezultati saslušanja aktera incidenta i očevidaca, koje je obavio načelnik prestoničkih organa reda Vladimir Pronjin, biće predati predsedniku Državne dume, ombudsmanu za ljudska prava, ministru unutrašnjih poslova i gradonačelniku Moskve, saopšeno je iz ove službe.

Pooštravanje policijske kontrole očigledno donosi prve rezultate, ironično primećuje komentator „Izvestija" uz upozorenje da u svetlu ovog incidenta postaje jasno u šta se mogu izvrgnuti dodatna ovlašćenja koja sada zakonskim putem pokušava da dobije Ministarstvo unutrašnjih poslova. Tolbojev je probni pilot, heroj Rusije i bivši komandant šatla „Buran", a jedno vreme bio je sekretar Saveta bezbednosti ruske republike Dagestan kada je više puta angažovan da pregovara sa čečenskim ekstremistima u oslobađanju talaca. Ispitao je preko 30 tipova aviona i helikoptera, a ostaće zapamćen kao prvi čovek u svetu koji je padobranom skočio iz stratosfere.

Stanovi za Ruse

Možda ovaj slučaj ne bi ni bio toliko alarmantan, da nije samo poslednji u nizu u kojem su izbila na videlo antikavkaska raspoloženja. Tako je pre nekoliko dana, u samom centru Jekaterinburga, zapaljen kafe čiji je gazda pridošlica sa Kavkaza.

- Na žalost, 35-40 odsto milicionera danas čine oni koji ljude prebijaju samo zato što nose prezime poreklom sa Kavkaza - prokomentarisao je slučaj Tolbojeva deputat Državne dume, novinar Aleksandar Hinštejn. Da sve ovo nisu prazne priče potvrđuje pogled na oglase u kojima se traži ili pak izdaje stan, izlepljene na svakom koraku moskovske prestonice: „Ruska porodica traži stan" ili „Izdajem stan Rusima". Komentar je izlišan.


„Ipak ćemo vas srediti”
Incident je počeo kada je pilot, prolazeći pored milicionera, razgovarao preko mobilnog telefona sa nekim, a pošto se u razgovoru malo grublje izrazio, oni su pomislili da se obratio njima. Miliconeri su, tvrdi se , sve vreme „grickali semenke", zatražili su mu dokumenta, posle čega je usledila rasprava, uz poneku oštriju reč, u kojoj je, navodno, on jednog od čuvara reda uhvatio za jaknu.
- U tom trenutku, jedan me je obuhvatio otpozadi za grlo i povukao ka milicijskoj „gazeli”. Tada me je obuzeo pravi strah - ispričao je Tolbojev i podsetio na slučaj kada su svojevremeno milicioneri ubili saradnika KGB. „Pomislio sam da i mene mogu u tom automobilu da udave i izbace na put. To mi je dalo snage u i rukama i nogama počeo sam da se otimam i da vičem da sam heroj Rusije". Tek na povike ljudi koji su se tu zatekli, milicioneri su pustili heroja Rusije, odbrusivši pritom: „Briši odavde, obojeni. I poruči svoji sunarodnicima: ipak ćemo vas srediti".


PSIHOLOGIJA, TERORIZAM I MRŽNJA
Da li ubice „nevernika” idu u raj?

Terorizam bolest socijuma, a ne individuuma, tvrdi psihijatar Anatolij Dobrovič. Šahidi su „normalni, ali programirani ljudi". Psihijatrija se ne može suprotstaviti mitu koji je utisnut u glavu šahida još u najranijem uzrastu  

Ruske i inostrane specijalne službe konstatuju da je zbog „psihologije šahida" teže preduprediti terorističke akte koje izvode šahidi-samoubice, nego druge grupe terorista .

- Kada bi bilo moguće pregledati 1.000 šahida, broj psihički obolelih bi se sveo na svega tri do šest ljudi, što nije iznad norme. Ti teroristi su uglavnom normalni, ali programirani ljudi, a terorizam nije bolest induviduuma, već bolest socijuma - kaže za ruski dnevnik „Izvestija" psihijatar Anatolij Dobrovič, koji izučava terorizam i „psihološki portret" teroriste, pogotovo šahida.

Živi u Izraelu gde se 1988. doselio iz bivšeg SSSR-a.  Dobrovič tvrdi da se teroriste, pogotovo samoubice-šahidi, stvaraju „od jaslica", nameće im se samo jedan cilj i „takvima predstoji samo da izvedu zadatak i ništa drugo".

Prema rečima Dobroviča, teroristi koji su izveli teroristički akt na metro stanici u Moskvi, ili u autobusu u Jerusalimu, ili u kulama-bliznakinjama u NJujorku - programirani su još u detinjstvu. To su osobe koje rastu u apsolutno mitologiziranom svetu, podeljenom po klanovima i rodovima na - naše i tuđe.

Naši i njihovi

 „Naši" su za njih na strani dobra, svetlog, čistote. „Tuđi" su na strani zla, mraka, prljavštine, tvrdi stručnjak.  Šahid u sopstvenim očima i očima svog okruženja, nipošto nije ubica. On je „oganj koja pročišćava", kaže slikovito Dobrovič.

Za šahida smrt u koju ide, nije smrt nego prolazna bol pred večnim životom u raju. NJegov „podvig" uticaće na poziciju u raju. Na pitanje da li psihijatrija, pomažući čovečanstvu, može izići na kraj i sa terorizmom, poznati stručnjak kaže: - To što mi danas vidimo je neka paranoja, društveno-istorijska bolest. Psihijatar je u principu nemoćan. Psihijatrija se ne može suprotstaviti mitu koji je utisnut u glavu šahida.

- Snaga mita je ogromna, a verovanje ne ulazi u psihopatološke kategorije - kaže Dobrovič, navodeći kao primer reči jednog poznatog lekara psihijatra muslimanske veroispovesti, koji radi u SAD i koji je, kada su ga pitali o verovanju smrtnika da posle izvršenja terorističkog akta stižu u raj, odgovorio samouvereno: - Nema sumnje da su oni sada tamo.

Dobrovič, ipak, smatra da bi nauka mogla da pomogne u sferi socijalne psihologije gde se obrađuju grupe ljudi. On ukazuje kako se nadležne službe, zbog pretnje terorizma, više ne ustežu od uzimanja snimaka mrežnjače, otisaka prstiju, DNK od ljudi potencijalno opasnih po društvo.

- Ako bi bila doneta takva mera, smatram da bi trebalo testirati osobe od šest, 14, 19 i 30 godina da bi se shvatio stepen rizika, da ta osoba oboli ili postane fanatik i tako se ogradi društvo od takve vrste ljudi. Time bi se mogle preduprediti pojave osobito opasnih ličnosti, tirana, psihopata ili u američkoj terminologiji -sociopata. Oni bi se mogli izdvojiti iz mase, primetiti i oceniti još u desetogodišnjem uzrastu i moglo bi se uticati da se takvi ne bave u životu politikom, vojskom i kosmosom - kaže Dobrovič.

Ubice su zdravi ljudi

On kaže da je imao pacijenata koji su duševni bolesnici i skloni terorizmu, ali smatra da oni koji pripremaju teroriste ne vole takve obolele ljude, jer su svojeglavi.
- Oni mogu ići kuda ne treba, reći što ne treba, ne pritisnuti taster koji treba. Banditima koji šalju ljude u smrt trebaju apsolutno normalni ljudi - uveren je čuveni psihijatar.

Po mišljenju Dobroviča, muslimanski terorizam se ne može iskoreniti likvidacijama, ni bombardovanjima, ni svrgavanjem diktatora. Borba s terorizmom počinje u džamijama, vrtićima, školama, univerzitetima... 

Potrebno je da se u muslimanskom svetu oglasi neki duhovni lider ili grupa uvaženih ljudi, da osude teror i kažu da ljudski život ima vrednost, da je ubistvo greh, da u bilo kojoj borbi ne smeju stradati nevini. Sve dotad će se liti „mrska krv nevernih" i „plemenita krv" šahida, zaključio je Dobrovič.

Dnevnik, septembar 2004.


Share This Story

Tags:

You Might Also Like

0 коментара