Počinje "Dekada Roma": Ima li nade za Jocu Bananu?

12:53

Jova, Jovica, Jocko. Ipak, svi ga, pa i roditelji, zovu Banana. Brzo je učio reči dva jezika, maternjeg romskog i srpskog, ali kod banane je baš bio zapeo. Sada mu je pet godina. Stanuje u jednoj ciganskoj faveli na Novom Beogradu, a kad je lepo vreme, dane provodi na raskrsnici ulica Kraljice Natalije i Miloša Velikog. Tamo sa društvom čisti automobilske vetrobrane kad vozači zaustave zbog semafora.

- Sad mi je jedan debeli opsovao kevu Cigansku, ali mi je zato žena iz crvenog „keca” dala 20 dinara - kaže Banana. Ima pet godina i već puši. Cigarete mu daju „dobri” vozači ili stariji iz „ekipe”, a neretko se sagne da bi sa trotoara pokupio nečiju „polovnjaču”. Za dve godine Banana bi trebao da krene u školu, ali on o tome ne zna ništa. Umesto odgovora, daje veliki osmeh kojim sakriva dečačku zbunjenost.

Ovaj mališa i njegova porodica su verovatno jedno od hiljada romskih domaćinstava koje sistem ne vidi. Oni nemaju lične karte, zdravstvene knjižice, rađaju se i umiru mimo matičnih knjiga. Prema rezultatima popisa iz 2002, u Srbiji živi 106.000 Roma. Aktivisti iz nevladinog sektora koji prate probleme ove nacionalne manjine kažu da ih je najmanje 450 hiljada, a u romskim udruženjima pominju čak i brojku od 800.000.
- Nad Romima je izvršen statistički genocid - kaže Goran Bašić iz Centra za istraživanje etniciteta. On ističe da bi realan prikaz broja Roma omogućio da se ova zajednica uključi u politički i društveni život uopšte. Njihova populacija čini od pet do 10 procenata građana Srbije, a u vlasti ih uopšte nema.

Međutim, nedavno istraživanje koje je u beogradskoj opštini Palilula sproveo Centar za humane resurse pokazuje da Romi ni sami nisu sigurni šta bi radili u politici. „Mi smo Cigani, nije za nas da vodimo politiku, vi hoćete da nam navučete bedu na vrat”, moglo se čuti tokom tribina koje su organizovali istraživači kako bi animirali Rome da izađu na lokalne izbore. „Šta će Srbi da nam rade, da li ste vi bre poludeli”, reče neko.

Daleko je Indija

Romi su iz Indije počeli da se doseljavaju u Evropu pre više od hiljadu godina. Nikad im nije bilo dobro, ali je najkrvaviji bio 20. vek. Nestajali su u vrtlozima nacističkih logora, na Staljinovom putu  ka „pravednom” komunizmu. U Čehoslovačkoj su svojevremeno 15 godina sterilisali Romkinje, u Rumuniji ih je proganjao Čaušesku.

Danas na starom kontinentu živi oko 12 miliona Roma. U mnogim zemljama, pa i u našoj, dobili su status nacionalne manjine. Međutim, njihovo uključivanje u društvo ide teško i sporo. Najveće prepreke za to su siromaštvo, slaba organizovanost i naročito nedostatak obrazovanja.

U našoj zemlji svega 0,2 odsto Roma ima visoko obrazovanje, a srednju školu je završilo njih tek 4,6 procenata. Veliki broj ih nema ni osnovnu školu. Prema kriterijumima Ujedinjenih nacija, u Srbiji živi oko 700 hiljada nepismenih. Većinom su to Romi.

Posle demkratskih promena 2000. napravljeni su prvi koraci ka poboljšanju položaja ove etničke zajednice. Osim što su posle 30 godina zalaganja izborili status nacionalne manjine, Romi su dobili Kancelariju za integraciju pri Ministarstvu za ljudska i manjinska prava u kojoj, doduše radi samo jedan Rom i to u administraciji. Osnovan je i njihov Nacionalni savet, danas radi i nekoliko kancelarija za romska pitanja u pojedinim opštinama.

Više nevladinih organizacija, ali i zvanične institucije pokušavaju da doprinesu procesu uključivanja Roma u društvene tokove. Vredno hvale je i nedavno izdavanje kompleta od četiri knjige, koje su nazvane „Glavolomke”. Ovi ilustrovani priručnici su, osim na srpskom, štampani i na romskom jeziku s ciljem da pobude maštu i kreativnost kod predsškolske dece.

- Oko 900 kompleta na romskom, čiju izradu i štampanje je pomogla Švajcarska direkcija za razvoj i saradnju, distribirali smo u Vojvodini. Uskoro očekujemo objavljivanje kompleta od još četiri knjige - kaže Željka Martinovski, savetnica republičkog ministra prosvete i sporta, inače i koautorka ovih knjiga.
Ovakvi projekti treba da promene sumornu sliku, kad je reč o obrazovanosti Roma.

- Samo obrazovani Romi će moći da povedu svoju zajednicu ka ravnopravnosti. Oni će izaći iz začaranog kruga siromaštva i bede tek kada se stvore uslovi za njihovo obrazovanje. Oni koji uskraćuju takvu budućnost romskoj deci, ne čine Romima ništa bolje od onoga što su doživeli od nacista - smatra sociolog Rajko Đurić.

Bošnjaci, Mađari, Albanci i pripadnici drugih manjina u Srbiji, dobro su organizovani, čemu naročito doprinosi visok stepen obrazovanja jer to je preduslov za jačanje nacionalne svesti. Osim toga, značajnu podršku ovim manjinama daju matične države. Za Rome se kaže da im je domicilna država Indija, a ona je veoma daleko.

Obećana decenija

Prestavnici vlada devet zemalja srednje i jugoistočne Evrope proglasiće 2. februara u Sofiji početak „Dekade Roma”. U tim državama doneti su akcioni planovi sa ciljem da se do 2015. umanje najvažniji problemi romske zajednice. Pored stanovanja i zdravstvene zaštite, obrazovanje je potcrtano kao najvažnije pitanje.

- Na donatorkoj konferenciji prošle godine u Parizu, sakupljeno je 42 miliona dolara koji će biti upotrebljeni pri realizaciji projekata tokom „Dekade Roma” - kaže Vesna Kostić iz Svetske banke, ustanove koja je organizovala konferenciju i učestvovala u osnivanju fondacije za upravljane ovim sredstvima.
Koliki deo tih sredstava će stići do Roma u Srbiji, za sada se ne zna. To će zavisiti od projekata s kojima će se konkurisati pred fondacijom čije je sedište u Budimpešti. A uslovi života Roma u našoj zemlji su naročito teški posle godina ratova i sankcija.

Procenjuje se da je romska populacija na Kosovu i Metohiji od dolaska KFOR-a smanjena sa 264.000 na dvadesetak hiljada. Uoči rata u Bosni i Hercegovini živelo je oko 300 hiljada Roma, a danas ih ima samo 22.000. Jedan deo izbeglih sa ratnih područja stigao je u užu Srbiju, a najviše ih je u velikim gradovima. Ovi izbegli Romi su u naročito teškoj situaciji jer često nemaju dokumente, niti priznat status izbeglih ili prognanih.

- Ti Romi ne žive u siromaštvu, već u bedi. Siromašni ipak mogu da obezbede minimalnu egzistenciju, a oni u bedi su svedeni na biološke jedinke koje vegetiraju - kaže Čedomir Čupić, sociolog i profesor na Fakultetu političkih nauka.

On britko ocnjuje da nijedno društvo, pa ni srpsko, neće biti uistinu demokratsko dok u njima ne postoji ravnopravnost svih zajednica. Čupić tvrdi da je najveća odgovornost na većinskom, srpskom narodu, koji treba da prihvati Rome kao punopravne članove našeg društva.

Da li će Joca Banana tokom narednih deset godina rasti u boljim uslovima od onih koje je imao njegov otac ili deda? Možda će malog Bananu obuhvatiti neki od ambicioznih programa iz akcionog plana „Dekada Roma”. Međutim, podjednako je verovatno da će on predstojeću deceniju potrošiti na raskrsnici Miloša Velikog i Kraljice Natalije, udaljen samo stotinak metara od zgrade Vlade Srbije i najvažnijih državnih ustanova.

Ovaj petogodišnjak na asfaltu uči da malo kome treba verovati dok pored njega prolaze sugrađani koji će pre pomilovati psa lutalicu nego li Banani uputiti lepu reč. Navikao je da na njega ne obraćaju pažnju i zato ne voli ako ga neko nešto zapitkuje, naročito o onome o čemu nema pojma.
- Ma puši ga, ćelavi - kaže Banana. I opet, umesto odgovora, veliki dečji osmeh.



"Dekada Roma" u devet zemalja srednje i jugoistočne Evrope
Predstavnici vlada devet zemalja srednje i jugoistočne Evrope proglasiće 2. februara u Sofiji „Dekadu Roma”, međunarodni projekta kojim je predviđeno da se između 2005. i 2015. znatno poboljša položaj romske zajednice u ovim državama. Za potrebe projekta, Svetska banka je na donatorskj konferenciji održanoj prošle godine u Parizu prikupila 42 miliona dolara. Sredstva će biti upotrebljeni za poboljšavanje stambenih uslova i zdravstvene zaštite, a naročito za bolje obrazovanje Roma u zemljama koje su učesnice projekta.

Ovo je rečeno juče u beogradskom „Medija centru”, gde je promovisano istraživanje o zastupljenosti romske zajednice u društveno-političkom životu Srbije. Učesnici tribine, koja je održana tim povodom, složili su se da je položaj ove etničke zajednice u našoj zemlji, koja učestvuje u projektu „Dekada Roma”, izuzetno loš.

- Nad Romima je izvršen statistički genocid prilikom zadnjeg popisa. Prema objavljenim rezultatima, u Srbiji živi 108 hiljada Roma, iako se može tvrditi da ih ima najmanje 450.000 - rekao je Goran Bašić iz Centra za istraživanje etniciteta.

Sociolog Rajko Đurić izneo je podatak da u Evropi živi oko 12 miliona Roma, od čega u Srbiji između 600 i 800 hiljada, što čini oko 10 procenata stanovnika Republike bez Kosova i Metohije. Ipak, oni gotovo da nisu zastupljeni u političkom životu Srbije, a političari ih se sete samo uoči izbora.

Đurić je istakao da su Romi na prostoru bivše Jugoslavije doživeli pravi pogrom. U južnoj srpskoj pokrajini danas živi 20 hiljada Roma, a pre dolaska KFOR-a bilo ih je 264.000. U Bosni i Hercegovini njihova populacija je tokom ratnih i poratnih godina smanjena sa 300 na 22 hiljade. Deo tih Roma utočište je našao u Srbiji i njihov položaj je naročito loš.

Čedomir Čupić, profesor Fakulteta političkih nauka, istakao je da prema kriterijumima Ujedinjenih nacija 700.000 građana Srbije nepismeno, od čega većinu čine Romi. On je zato naglasio potrebu da se ova populacija mora obrazovati kako bi bila sposobna da se izbori za ravnopravnost.

Čupić se založio i za izmenu propisa koji bi omogućili pozitivnu diskriminaciju Roma u političkom životu, odnosno omogućili im da učestvuju u lokalnoj, pokrajinskoj i republičkoj vlasti. On je mišljenja da bi se položaj Roma, ali i drugih nacionalnih manjina u Srbiji popravio ako bi Narodna Skupština bila organizovana dvodomno, sa većem naroda i većem građana.

Dnevnik, januar 2005.

Share This Story

Tags:

You Might Also Like

0 коментара