Motorni zmajevi: Jednostavnost letenja

09:58

Ove godine navršava se trideset godina od kako je komercijalizovana ideja o motornom zmaju. Munjevitom brzinom, mala letelica je dobila vatrene poklonike širom sveta, između ostalog u Srbiji u kojoj su prvi letovi izvedeni ranih osamdesetih. I to tako što je pozajmljen motor od trabanta. Od tada do danas motorni zmaj je doveden gotovo do savršenstva. On se može nabaviti po ceni boljih polovnih kola što zaljubljenicima visina omogućava da lako dobiju „krila”


 „Neki dečaci nikada ne odrastu” možda je izreka koja opisuje zaljubljenike u motorne zmajeve. Ali, ima jedan problem: među „dečacima” su i „devojčice” koje podjednako drži strast za visinom. U toj pasiji svi su isti bez obzira na pol, godine, obrazovni i socijalni status. Osim toga, može se postaviti i pitanje: da li je posvećenost motornom zmajarstvu samo zadovoljavanje one poznate dečje potrebe za manjim i većim avanturama?
Kanadski teoretičar Maršal Makluan šokirao je svet kada je kazao da su svi izumi samo produžeci čovekovog tela i njegovih čula. Sa prvom, nezgrapnom sekirom ljudi su produžili ruku, sa biciklom ili automobilom noge. Međutim, kako se hrabra Makluanova teza može primeniti na letenje? Možda putnički avioni i jesu produžetak za noge jer ljude očas prenose preko kontinenata, a oni borbeni „čelična pesnica”. Ali šta produžuju lake letelice poput zmajeva?
Brzopleto bismo možda mogli da zaključimo da oni produžuju detinjstvo, no ako u ovome i ima zrna istine, bio bi to ipak nepotpun zaključak. Motorni zmajevi omogućavaju još nešto: uzletanje iz trivijalne stvarnosti ispunjene jurnjavom za karijerom, otplaćivanjem kredita, šopingovanjem po molovima, gledanjem ispraznog tv-programa. Zmajevi, dakle vode u slobodan let „serbez zadovoljstva i uživancije”, da se prisetimo vokabulara koji su koristili Tarabići.

Rogalo krilo

Za vladavine jedog od starokineskih careva navodno je postojao neobičan način izvršavanja smrtne kazne nad osuđenicima. Njima su pričvršćavana krila sa kojima su strmoglavljivani u ambis. U potonjim vekovima bilo je više pokušaja da se čovek oslobodi tla, a da to ne plati glavom. Kompleks antičkog Ikara i san Leonarda da Vinčija, ta večna ambicija za visinom dosegnuta je sa prvim balonima, a nebo je nepovratno osvojeno sa letom braće Rajt 1903. godine.
Fransis Rogalo, otac zmajarstva

Zmajari, međutim vreme računaju od Gertrude i Fransisa Rogala, supružnika koji su 1948. izumeli samouzdižuće krilo. Nazvali su ga parakrilo, ali je njima u čast u upotrebi i naziv rogalo-krilo. Fransis je bio inženjer u Američkoj svemirskoj agenciji (NASA) koja je, pošto je iz Sovjetskog Saveza 4. oktobra 1957. lansiran „Sputnik”, delila šakom i kapom samo da se stigne i prestigne „crveni zmaj”. Tako je finansiran i razvoj izuma Rogalovih.
NASA je ipak ubrzo odustala od primene parakrila u svemirskom programu (tačnije za potrebe prizemljenja lansiranih kapsula), ali je više entuzijasta u njemu prepoznalo potencijal. Tako je najpre nastao zmaj bez motornog pogona. Krajem sedamdesetih poletela su i prva krila „naoružana” motorima. Zbog relativno niske cene, jednostavne konstrukcije i lakoće leta, oni su tokom osamdesetih doživeli veliku popularnost, naročito u Evropi.

Ultra lako

Motorni zmajevi spadaju u kategoriju ultralakih letelica. Brzina leta u proseku se kreće između 70 i 140 kilometara na sat, pri sletanju uz ugašen motor ona je između 45 i 60 km/h. Poletno-sletni put je nekoliko desetina metara. Mogu biti jednosedi sa motorima od 25 do 45 konjskih snaga, i dvosedi sa mašinama od 50 do 100 „konja”. Osnovu čine krilo i postroj na kojem su motor i sedište. Ove letelice mogu da imaju točkove, skije ili da budu fiksirane za gumene čamce.
Tokom prethodnih dvadesetak godina motorni zmajevi su znatno unapređeni. Krilo je dovedeno do savršenstva, za izradu postroja koriste se laki, čak i kompozitni materijali, namenski se prave motori, njihove elise su urađene sa filigranskom preciznošću. U svetu postoji oko 50 fabrika koje izrađuju motorne zmajeve, većinom lociranih u Evropi. Mnogi entuzijasti, između ostalog i u Srbiji, sami prave ove letelice.
Osim za razonodu, motorni zmajevi su našli i praktične primene. Služe za nadzor puteva, izviđanje požara u šumama. U Alpama ih koriste za spašavanje. I neke armije su uvele motorne zmajeve u svoj sastav radi diverzantskih akcija. Ove letelice su atrakcije na aeromitinzima i drugim priredbama. Kao u vreme Čarlsa Linderberga kome se 1927. svet divio kao prvom čoveku koji je preleteo Atlantik, letači na zmajevima stalno jure za novim daljinskim i brzinskim rekordima.



Letenje motornim zmajevima je veoma jednostavno i lako. Kontrola se postiže pomoću triangla pričvršćenog za krilo. Ove letelice poseduju merne i navigacione uređaje, bolje opremljeni satelitsko pozicioniranje (GPS) i radio vezu. Letači imaju dovoljno vremena i za uživanje. Zbog dobre stabilnosti motornih zmajeva i lake upravljivosti, tokom leta je moguće snimati panoramske fotografije ili video zapise.
Jedan od aduta ovih letelica je njihova veličina, težina i mobilnost. Pošto one nisu glomazne, a pri tome su lagane (po američkim propisima mogu da teže do 115 kilograma), lako se transportuju. Postroj se jednostavno zakači za automobil sa kukom, a zamotano krilo se pričvrsti na krovnu galeriju. Dakle, za ovu letelicu nije potreban hangar, moguće ju je parkirati u garaži. Motorni zmajevi se veoma brzo pripremaju za let, potrebno je do pola sata.
Moderni zmajevi su znatno usavršeni u odnosu na one od pre dve decenije, što podrazumeva i visok stepen bezbednosti. Na žalost, zmajari su i dalje suočeni sa pet puta većim rizikom da će stradati u odnosu na vozače automobila. Ali, statistika govori da je najviše nezgoda zabeleženo zbog ljudske greške, a ne zbog zakazivanja opreme. Radi svakog slučaja potrebno je nositi kacigu i padobran. Ipak, mnogi letači „zaboravljaju” ove rekvizite.

U korak sa svetom

Motorno zmajarstvo je razvijeno u Srbiji. Ono je stasavalo bez mnogo kašnjenja sa svetskim trendovima. Entuzijasti okupljeni u sportskim aero-klubovima podigli su prve zmajeve u visinu još ranih osamdesetih. Krila za te letelice su šivena u krojačkim radnjama, motori (prvi su bili iz „trabanta”) su obrađivani u metalostrugarskim radionicama, elise su pravili vičniji stolari. Nedugo zatim u zemlju su stigli i prvi serijski napravljeni zmajevi.
U Srbiji i trabant "poleteo"

Zmajari su okupljeni u više klubova. Informacije o njima se mogu pronaći na internetu. Ovi klubovi organizuju obuke za letače koji po uspešnom okončanju dobijaju zvaničnu dozvolu priznatu, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu. Sa takvom dozvolom moguće je voziti i jednog putnika Naukovanje se sastoji od 30 časova teorijske pripreme i minimalno 15 sati letenja. Cena obuke se kreće od 1.000 do 2.500 evra.

Cena motornih zmajeva znatno varira. Novi koštaju između 10.000 i 30.000 američkih dolara, a polovni se mogu pronaći i za 5.000. Na domaćim internet-forumima se oglašava prodaja polovnih i letelica pravljenih u malim radionicama. Cene se kreću od 1.500 do 10.000 evra. Ako se zna da toliko koštaju polovna kola, onda možemo konstatovati u pitanju nisu preterano visoke sume za posedovanje sopstvene letelice.

You Might Also Like

0 коментара