Motorni zmajevi: Jednostavnost letenja
09:58Ove godine navršava se trideset godina od kako je komercijalizovana ideja o motornom zmaju. Munjevitom brzinom, mala letelica je dobila vatrene poklonike širom sveta, između ostalog u Srbiji u kojoj su prvi letovi izvedeni ranih osamdesetih. I to tako što je pozajmljen motor od trabanta. Od tada do danas motorni zmaj je doveden gotovo do savršenstva. On se može nabaviti po ceni boljih polovnih kola što zaljubljenicima visina omogućava da lako dobiju „krila”
„Neki dečaci nikada ne odrastu”
možda je izreka koja opisuje zaljubljenike u motorne zmajeve. Ali, ima jedan
problem: među „dečacima” su i „devojčice” koje podjednako drži strast za
visinom. U toj pasiji svi su isti bez obzira na pol, godine, obrazovni i
socijalni status. Osim toga, može se postaviti i pitanje: da li je posvećenost
motornom zmajarstvu samo zadovoljavanje one poznate dečje potrebe za manjim i
većim avanturama?
Brzopleto bismo možda mogli da zaključimo da oni produžuju detinjstvo, no
ako u ovome i ima zrna istine, bio bi to ipak nepotpun zaključak. Motorni
zmajevi omogućavaju još nešto: uzletanje iz trivijalne stvarnosti ispunjene
jurnjavom za karijerom, otplaćivanjem kredita, šopingovanjem po molovima,
gledanjem ispraznog tv-programa. Zmajevi, dakle vode u slobodan let „serbez
zadovoljstva i uživancije”, da se prisetimo vokabulara koji su koristili
Tarabići.
Rogalo krilo
Za vladavine jedog od starokineskih careva navodno je postojao neobičan
način izvršavanja smrtne kazne nad osuđenicima. Njima su pričvršćavana krila sa
kojima su strmoglavljivani u ambis. U potonjim vekovima bilo je više pokušaja
da se čovek oslobodi tla, a da to ne plati glavom. Kompleks antičkog Ikara i
san Leonarda da Vinčija, ta večna ambicija za visinom dosegnuta je sa prvim
balonima, a nebo je nepovratno osvojeno sa letom braće Rajt 1903. godine.
Fransis Rogalo, otac zmajarstva |
Zmajari, međutim vreme računaju od Gertrude i Fransisa Rogala, supružnika
koji su 1948. izumeli samouzdižuće krilo. Nazvali su ga parakrilo, ali je njima
u čast u upotrebi i naziv rogalo-krilo. Fransis je bio inženjer u Američkoj
svemirskoj agenciji (NASA) koja je, pošto je iz Sovjetskog Saveza 4. oktobra
1957. lansiran „Sputnik”, delila šakom i kapom samo da se stigne i prestigne
„crveni zmaj”. Tako je finansiran i razvoj izuma Rogalovih.
NASA je ipak ubrzo odustala od primene parakrila u svemirskom programu
(tačnije za potrebe prizemljenja lansiranih kapsula), ali je više entuzijasta u
njemu prepoznalo potencijal. Tako je najpre nastao zmaj bez motornog pogona.
Krajem sedamdesetih poletela su i prva krila „naoružana” motorima. Zbog
relativno niske cene, jednostavne konstrukcije i lakoće leta, oni su tokom
osamdesetih doživeli veliku popularnost, naročito u Evropi.
Ultra lako
Motorni zmajevi spadaju u kategoriju ultralakih letelica. Brzina leta u
proseku se kreće između 70 i 140 kilometara na sat, pri sletanju uz ugašen
motor ona je između 45 i 60 km/h. Poletno-sletni put je nekoliko desetina
metara. Mogu biti jednosedi sa motorima od 25 do 45 konjskih snaga, i dvosedi
sa mašinama od 50 do 100 „konja”. Osnovu čine krilo i postroj na kojem su motor
i sedište. Ove letelice mogu da imaju točkove, skije ili da budu fiksirane za
gumene čamce.
Tokom prethodnih dvadesetak godina motorni zmajevi su znatno unapređeni.
Krilo je dovedeno do savršenstva, za izradu postroja koriste se laki, čak i
kompozitni materijali, namenski se prave motori, njihove elise su urađene sa filigranskom
preciznošću. U svetu postoji oko 50 fabrika koje izrađuju motorne zmajeve,
većinom lociranih u Evropi. Mnogi entuzijasti, između ostalog i u Srbiji, sami
prave ove letelice.
Osim za razonodu, motorni zmajevi su našli i praktične primene. Služe za
nadzor puteva, izviđanje požara u šumama. U Alpama ih koriste za spašavanje. I
neke armije su uvele motorne zmajeve u svoj sastav radi diverzantskih akcija.
Ove letelice su atrakcije na aeromitinzima i drugim priredbama. Kao u vreme
Čarlsa Linderberga kome se 1927. svet divio kao prvom čoveku koji je preleteo
Atlantik, letači na zmajevima stalno jure za novim daljinskim i brzinskim
rekordima.
Letenje motornim zmajevima je veoma jednostavno i lako. Kontrola se postiže
pomoću triangla pričvršćenog za krilo. Ove letelice poseduju merne i
navigacione uređaje, bolje opremljeni satelitsko pozicioniranje (GPS) i radio
vezu. Letači imaju dovoljno vremena i za uživanje. Zbog dobre stabilnosti
motornih zmajeva i lake upravljivosti, tokom leta je moguće snimati panoramske
fotografije ili video zapise.
Jedan od aduta ovih letelica je njihova veličina, težina i mobilnost. Pošto
one nisu glomazne, a pri tome su lagane (po američkim propisima mogu da teže do
115 kilograma), lako se transportuju. Postroj se jednostavno zakači za
automobil sa kukom, a zamotano krilo se pričvrsti na krovnu galeriju. Dakle, za
ovu letelicu nije potreban hangar, moguće ju je parkirati u garaži. Motorni
zmajevi se veoma brzo pripremaju za let, potrebno je do pola sata.
Moderni zmajevi su znatno usavršeni u odnosu na one od pre dve decenije,
što podrazumeva i visok stepen bezbednosti. Na žalost, zmajari su i dalje
suočeni sa pet puta većim rizikom da će stradati u odnosu na vozače automobila.
Ali, statistika govori da je najviše nezgoda zabeleženo zbog ljudske greške, a
ne zbog zakazivanja opreme. Radi svakog slučaja potrebno je nositi kacigu i
padobran. Ipak, mnogi letači „zaboravljaju” ove rekvizite.
U korak sa svetom
Motorno zmajarstvo je razvijeno u Srbiji. Ono je stasavalo bez mnogo
kašnjenja sa svetskim trendovima. Entuzijasti okupljeni u sportskim aero-klubovima
podigli su prve zmajeve u visinu još ranih osamdesetih. Krila za te letelice su
šivena u krojačkim radnjama, motori (prvi su bili iz „trabanta”) su obrađivani
u metalostrugarskim radionicama, elise su pravili vičniji stolari. Nedugo zatim
u zemlju su stigli i prvi serijski napravljeni zmajevi.
U Srbiji i trabant "poleteo" |
Zmajari su okupljeni u više klubova. Informacije o njima se mogu pronaći na
internetu. Ovi klubovi organizuju obuke za letače koji po uspešnom okončanju
dobijaju zvaničnu dozvolu priznatu, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu. Sa takvom
dozvolom moguće je voziti i jednog putnika Naukovanje se sastoji od 30 časova
teorijske pripreme i minimalno 15 sati letenja. Cena obuke se kreće od 1.000 do
2.500 evra.
Cena motornih zmajeva znatno varira. Novi koštaju između 10.000 i 30.000
američkih dolara, a polovni se mogu pronaći i za 5.000. Na domaćim
internet-forumima se oglašava prodaja polovnih i letelica pravljenih u malim
radionicama. Cene se kreću od 1.500 do 10.000 evra. Ako se zna da toliko
koštaju polovna kola, onda možemo konstatovati u pitanju nisu preterano visoke
sume za posedovanje sopstvene letelice.
0 коментара