Dobro je znati strane jezike: Poliglota od sto reči

13:16

Naučnici su dokazali da znanje samo 15 reči nekog jezika omogućava razumevanje 25 odsto kumunikacije njime. Sa sto reči, stranci razumeju 60 procenata svega što se kaže i napiše, a sa hiljadu najfrekventnijih pojmova shvatljivo je 85 odsto značenja. Četiri hiljade termina podmiruje skoro celu komunikaciju u većini jezika


Jedan od najuspešnijih tv-spotova tokom devedesetih je reklama za školu jezika u Argentini. LJupku mačku na kožnom kauču budi maskirani lopov koji pokušava da provali u kuću. Kad je mala maca zalajala kao krvožedni pas, provalnik je pobegao glavom bez obzira. Naravoučenje je bilo: dobro je znati strane jezike.

Vodeći mislioci sadašnjosti se slažu da će 21. vek biti stoleće znanja. Pre dvesta godina moć su imali posednici zemlje, a u prošlom veku prestiž je podrazumevao raspolaganje kapitalom. U budućnosti, koja je već počela, znanje i informacije će biti pretpostavka individualnog prosperiteta.

Uz upotrebu računara, poznavanje stranih jezika je već sada elementarna veština za snalaženje u svetu koji sve više nalikuje na viziju Maršala Makluena o „globalnom selu”. Savremeni mediji, prvenstveno satelitska televizija i Internet, saželi su planetu u okvire nevelikih ekrana, a naša svakodnevica se sve više meša sa virtuelnom stvarnošću.

Problem je, međutim, što nisu svi u jednakoj situaciji. Kao i rođeni Beograđanin, koji u „krugu dvojke” ima bolju startnu poziciju u odnosu na provincijalnog „južnoprugaša”, deo čovečanstva kome je engleski maternji uživa zavidnu prednost.

Jer, taj jezik je postao standard. Čak i vojvođanske mlekare svojim proizvodima nadevaju engleska, umesto srpskih imena. Na zgradama mnogih saveznih i republičkih ustanova ispisani su nazivi na oba jezika. Tako je i drugde, zapravo svugde: u vaskolikoj Rusiji, mnogoljudnoj Kini, zabačenim Zelenortskim ostrvima.

Legenda koju Amerikanci ne vole kaže da je engleski postao službeni jezik najmoćnije države kada je treći saziv Kongresa 1795. jednim glasom više odbacio predlog da se sva službena akta prevedu i na nemački. Osnivač moderne Nemačke Oto fon Bizmark je kasnije rekao da je taj jedan glas uticao na budućnost čovečanstva. Jer da Amerikanci danas govore nemački, možda bi zadnjih dvesta godina izgledalo sasvim drugačije.

Kako učiti

Bez obzira što nam se čini kako su tuđi jezici nepovratno strani, dokazano je da se radi o slični sistemima. Na primer, glagol „biti” je ključna reč u mnogim govornim sredinama. Ovakve tvrdnje su opravdane jer jezici nisu ništa drugo do kodni sistemi koji ekonomično sažimaju i disciplinuju izobilje fizičkih i duhovnih pojava.

Učenje stranih jezika nekim ljudima ide lako, dok drugi srljaju iz poraza u poraz, ratujući sa tuđim padežima, vremenima, pojmovima. Zato su u prethodnom veku razvijene razne tehnike naukovanja. Sličnostima i razlikama među jezicima bravli su se i nebrojani naučnici, kako bi pronikli u lingvističke tajne i, u krajnjoj konsekvenci, pomogli da se jezici lakše uče.

Strukturalisti su, posle brojnih istraživanja, zaključili da je svim jezicima zajednička takozvana „unutrašnja arhitektura”. Oni su to dokazali „dekonstruišući” različite jezike na najsitnije elemente. Istraživači su čak pokušali statistički da utvrde frekvenciju upotrebe određenih reči u različitim jezicima, obrazujući „Markovljeve lance”, što ih je dovelo do veoma zanimljivih nalaza.

Sto najfekventnijih reči u engleskom jeziku
Ovi lingvisti tvrde da će svako ko nauči samo 15 najfrekventnijih reči stranog jezika razumeti 25 procenata svega što je rečeno ili napisano njime, a sa prvih 100 tuđih reči shvatitiće 60 odsto iskaza ili tekstova. Poznavanje 1.000 najfrekventnijih pojmova omogućava razumevanje 85 procenata kumunikacije u kojoj se oni upotrebljavaju, dok sa 4.000 reči stranci shvatju čak 97,3 odsto svega što je rečeno ili napisano. Svi ostali pojmovi, a ima ih na stotine hiljada, čine samo 2,7 procenata govorne i pisane komunikacije.

Iz ovog proizilazi da, ma koliko se nekome činilo kako je netalentovan za strane jezike, uz znanje najfrekventnijih reči i elementarne gramatike, takav može efikasno komunicirati sa strancima. Jer, u svakoj jezičkoj praksi celokupno opštenje se zasniva na nekoliko stotina ključnih pojmova.

Ćevap u Stambolu

Zašto onda svi nismo poliglote? Prethodne generacije su uglavnom živele u zatvorenim sredinama, zadovoljavajući egzistencionalne potrebe međusobno. Ipak, postojali su uticaji stranih kultura i jezika pa, na primer, Srbi i danas kažu isto što i Turci kada misle na ćevap, česmu, tulumbu ili rakiju. Logično, jer su naši preci u ono vreme išli u Stambol po fermane.

Zanimljiv je i podatak da svi slovenski jezici imaju iste ili sasvim slične reči koje odnose na zemljoradnju i stočarstvo. To stoga jer su slovenska plemena ovladala ovim veštinama pre nego što su se razišla u seobama na jug, istok i u središte Evrope. Potonji, zasebni život, razdvojio je njihove jezike do stepena da se, recimo, jedan Srbin i Poljak danas teško razumeju.

Poučan primer je i stanje u zemljama bivšeg Varšavskog pakta. Tamo je veliki deo stanovništva, zbog dominacije Sovjetskog Saveza i prisustva vojnika Crvene armije, za samo četrdesetak godina nučio osnove ruskog. To danas predstavlja veliki problem za žitelje Praga ili Budimpešte, koji teško komuniciraju sa zapadnim turistima.

Za razliku od naroda na istoku i jugoistoku Evrope, gde retki govore svetske, a gotovo niko jezike susednih naroda s kojima se više ratovalo nego što se sarađivalo, u  Holandiji engleski pričaju u gerontološkim cenrima, podjednako kao i u vrtićima. Udžbenici za đake i studente u ovoj zemlji su često pisani na tom jeziku, a Holanđani, koji su na navikli, prosto ne razumeju kad ih pitate zašto je tako. Kažu, jeftinije je nabaviti knjige koje se štampaju u desetinama miliona primeraka, nego li ih prevoditi i izdavati na flamanskom.

Primer Holandije je poučan zato što možda nagoveštava šta bi i u drugim sredinama moglo da se desi u budućnosti. Iako su davni preci današnjih Holanđana harali svetskim morima i kontinentima kao slavni osvajači, ova mala zemlja već vekovima trpi uticaje daleko većih naroda i država. Holanđani su vremenom naučili da efikasno zadovoljavanje svakojakih potreba podrauzmeva živu komunikaciju sa susedima. A kad nekom nešto treba, on će savladati jezik onoga od koga traži, baš kao što se kineski trgovci odlično cenkaju na srpskom po pančevačkom buvljaku.

Globalizacija planete, sa kojom se svakodnevno sudaramo uz flašicu koka-kole, u odeći od džinsa, slušajući popularnu muziku ili gledajući filmske hitove, dolazi na krilima stranih, a prvenstvno engleskog jezika. Pomenute i mnoge druge koještarije odavno su prerasle u naše potrebe koje, ne samo da nam se nude, već ih i sami tražimo. Hteli ili ne, zato se saživljujemo i učimo strane jezike. Iako možda možemo razumeti Francuze, koji političkim odlukama zabranjuju engleske izraze ili Hrvate dok ponekad, ljubomorno štiteći maternji, čine prave jezičke lakrdije, iskustvo iz većine sredina pokazuje da su one nemoćne pred najezdom stranih jezika u eri globalizacije i sve efikasnije komunikacije.

Kao što više ni najjednostavnije aktivnosti nisu moguće bez razumevanja mnoštva stranih termina koji svakodnevno ulaze u naše živote, nema ni dobrog uhlebljenja bez znanja svetskih jezika, posebno u malim sredinama kakva je naša. Uz privrženost maternjem, jedino je izvestan  miran život sa malo perspektiva.

Dakle, dileme nema: dobro je znati strane jezike. Ako je za utehu onima koji ne vole što je tako, tuđi jezici se danas ne uče uz giljotinu sa kojom su revolucionari pre dva veka naterali Francze da se odreknu lokalnih narečja.



Dnevnik, septembar 2003.

Share This Story

Tags:

You Might Also Like

0 коментара