Za razliku od prethodnih meseci, kada je kod nas padalo a u komšijskim dvorištima bilo vedro, zadnje nedelje su karakteristične po pravom potopu u većem delu Evrope. Nekoliko desetina ljudi je stradalo tokom još aktuelnog nevremena, a materijalne štete se procenjuju desetinama miliona dolara. Zašto je to tako, zaprvao, zašto najednom jako nevreme, kada smo se svi tako uželeli malo mira bez padavina i grmljavine. Da li je mozda usud Božiji ili još jedna od kolateralnih šteta koje ćemo, jednu za drugom, otkrivati kako vreme bude odmicalo. Ili prosto, samo lije, ne hajući za ljudske želje i probleme. Mlađen Ćurić, šef Katedre za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, za Danas kaže:

- Jake padavine ovih dana su rezultat ciklona, koji je svojim centralnim delom prešao peko naše zemlje. Cilon je čisto prirodan fenomen, a kada znamo da je njegova energija 10 hiljada puta veća od energije koju oslobodi eksplozija atomske bombe od jedne megatone, onda je isključena mogućnost da čovek sasvim upravlja ciklonom. Međutim, on svesno ili nesvesno, utiče na ciklon posredstvom čestica podmikronske veličine, koje su značajno važne za razvoj atmosferskih procesa. Koliko to tačno ima uticaja sada posle rata, u odsustvu merenja može samo da se procenjuje. Ali, svakako - ima, što se najbolje vidi na primeru istraživanja razvoja vremenskih prilika u urbanim sredinama. U gradovima, u kojima podmikronske čestice, nastale sagorevanjem u fabrikama, javnom prevozu i slično, utiču na povećanje padavina i do 20 procenata, dok je učestalost obklaka i grmljavina veća u proseku između 15 i 20 odsto u odnosu na sredine koje ne emituju čestice u vidu zagađenja.

Znači, nije isključena mogućnost da su ovo "kolateralne" padavine?

- U našoj zemlji čak ni u miru ne merimo parematre koji bi davali odgovor na to da li ima veštačkog uticaja na vremenske prilike, čija je osnovna karekteristika promenjivost. Konkretno, odgovoru na pitanje da li je na vremenske prilike uticao nedavno završeni rat, morala bi da prethode vrlo precizna merenja, a i tada bi se mnogo toga stavilo pod znak pitanja. Međutim, usled eksplozija, požara, izduvnih gasova, u atmosferu su dospele ogromne količine sitnih čestica, prašine, čađi i drugin hemijskih materija, pa se može govoriti o neprirodnom dotoku tih supstanci u atmosferu. Reč je o širokom spektru čestica po veličini, sve do podmikronskih vrednosti, što znači o jedinkama hiljadu puta manjim od jednog milimetra koje, zapravo, i najviše utiču na promenu vremena.

Može li se onda reći da su trenutne vremenske prilike netipične za ovdašnje podneblje?

- Mogli bismo da kažemo da je ovo retko, a ne da nije tipično. Na našem području se retko za jedan dan ili manje izruči stotinak litara vode po kvadratnom metru. To se dešava leti iz onog izolovanog, usamljenog kumuloninbusnog oblaka. Taj oblak je otprilike kao jedna kocka čija je ivica duga deset do petnaest kilometara, što je prilično usko. Iz njega može za sat ili pola sata da padne i stotinak milimetara kiše, ali na uskom lokalitetu. Međutim, kada naiđe ciklon sa mnoštvom kumuloninbusnih oblaka, onda znači da na široko područje padne velika količina vode u kratkom periodu, koja usled slivanja izaziva poplave i pravi velike štete. Znači, ovakvo nešto je sasvim prirodno, pošto je i u prošlosti bilo padavina jakog inteziteta, ali je sada moglo da bude pospešeno nedavnim dešavanjima.

U odsustvu merenja i pouzdanih informacija, da li ipak ima nekih uočljivih meteo-tragova minulog sukoba Jugoslavija - NATO?

- Ko je pažljivo gledao, mogao je da primeti da su električna pražnjenja tokom NATO dejstava bilo potpuno drugačijeg tipa nego što je to karakteristično. E sad, od kuda bi mogla da dođe ta različitost? Prirodni grmljavnski oblak, koji nazivamo kumuloninbusni ili gomilasti oblak, kod nas se pojavljuje leti kao jedini iz koga grmi. Osim toga, najače padavine i grad dolaze baš od ovog tipa oblaka. Grmljavina nastaje usled pozitivnog i negativnog naelektrisanja, koja se razdvajaju i gomilaju, ali pražnjenje se ne dešava jer je između njih vazduh, kao jako slab provodnik. U jednom trenutku, ipak, razdvojeno naelektrisanje bude toliko jako da više ni taj vazduh ne može da trpi pa postaje provodan na određenim mestima i ti kanali gde se izvrši provođenje, zasvetle usled usijanja vazduha što mi zovemo munjom. Oni su tipočno uski, jasno vidljivi, razgranati u vidu korenovog stabla. Međutim, tokom agresije, zbog eksplozija i požara, naročito bacanja grafitnih bombi, u vazduhu se našlo mnogo čestica, koje su pospešivale njegovu jonizaciju, pa je provodljivost vazduha porasla čak i za deset puta. U takvim uslovima, električna pražnjenja su češća pošto dugtrajnije razdvajanje nalektrisanih polja izostaje. Ono što je, pri tom bilo vidljivo i golom oku, jeste odsustvo munja u obliku korenove žile, umesto koga se videlo svetlenje po horizuntu u vidu svetlosnih zavesa.

Da li je moguće da su ti kumuloninbusni oblaci, iz kojih pljušti i seva, brojniji usled povećane količine mikro čestica i do kada će one praviti "gužvu" iznad naših glava?

- U principu, moguće je, čak i veštačkim putem stvarati kumuloninbusne oblake i to takozvanim dinamičkim metodom zasejavanja gomilastih oblaka. Usled zasejavanja česticama dolazi do oslobođavanja toplote i faznih prelaza, pa  gomilasti oblaci brže bujaju i ubrzano razvijaju. To se uspešno radilo, najčešće srebro-jodidom, koji izaziva narastanje oblaka u vertikalnom pravcu. Inače, za pretpostaviti je da su prva tri-četiri kilometra atmosfere bila prilično ispunjena podmikronskim česticama, nastalim usled eksplozija i požara, ali česti oblaci i padavine, kao i kretanje vazduha, doprinose da se iz ovog dela te čestice brzo isčiste, u proseku za jednu nedelju. Međutim, kada te čestice odu u gornju troposferu, a to znači oko 10 kilometara u našem podneblju u ovom delu godine, zadržavanje biva duže. Iskustva iz Zalivskog rata, gde je takođe bilo dosta eksplozija i požara, govore da se ove materije zadržavaju nekoliko nedelja. Osim toga, čestice dospevaju i još visočije, u takozvanu donju statosferu gde je turbulencija vrlo slaba, pa one tamo "miruju" mesecima.

Danas, jul 1999.

Ciklon i anticiklon

Ciklon, koji u horizontalnom prevcu zahvata oko 1.000 kilometara, a visina mu je i do 10 hiljada metara, nastaje usled podizanja toplog vazduha i vodene pare u visinu, gde postojie povoljni uslovi za njihovo hlađenje i pretvaranje u oblake. Cikloni koji posećuju naše krajeve, gotovo isključivo dolaze sa zapada, češće iz Đenovskog zaliva, ali i oni koji se formiraju oko Islanda. Sasvim retko se dešava da strujanja krenu "naopako" pa da nam ciklon donesu sa istoka, zapravo, onaj koji se formira na Crnom moru. Na svome putu, cikloni nas nekada zaobiđu sa južne, a po nekad sa severne strane. Međutim, povremeno njihov cenar pređe baš preko centralnog Balkana. Učestalost pojave ciklona je promenjiva, ali je ipak najtipičnije da se nad našim glavama nadviju u maju i junu. Ciklon živi i popunjava se izduvavanjem vazduha naviše.

Za razliku od njega, kome je u središtu pritisak najmanji, anticiklon usled njvišeg pritiska u svojoj sredini uzrokuje spuštanje vazduha i njegovo zagrevanje, zbog čega vreme biva lepo, bez oblačnosti. Znači, nadajmo se anticiklonu.

Meteo-ratovanje

Tokom rata u Vijetnamu, gde su korišćena razna oružja za uništavanja ljudi, imovine i vegetacije, vođen je i meteo-rat za koji su, dok je trajao znali samo američki presednik Lindon Džonson, sekretar za odbranu i još nekoliko ljudi iz  najužeg vrha tamošnje vlasti. Službenici jedne kananske firme, koja je proizvodila reagens za zasipanje oblaka, zainteresovni za enormno povećanu potrežnju Amerikanaca za svojim proizvodom, otkrili su za koje svrhe se njihov proizvod korišćen. Međutim, i danas su mnogi detalji ostali nepoznati u vezi sa projektom zasejavanja oblaka iznad jugoistočne Azije, koji su produžavali periode monsunskih padavina. Poznato je da su te akcije dovele do drastičnog povećanja obima padavina, zbog čega su nastale poplave, stradali usevi, a komunikacije bile otežane.