U vašingtonskom Newseumu, muzeju posvećenom istoriji medija: Ima li istorije izvan vesti?
15:06Na vašingtonskoj Pensilvanija aveniji broj 555, otprilike na pola puta između Kaptola, gde su smešteni Kongres i Senat Sjedinjenih Američkih Država i Bele kuće, u kojoj stanuje najmoćniji čovek sveta – predsednik SAD, ugnezdila se sedmospratnica od 23.000 kvadratnih metara, čija gradnja je koštala 450 miliona dolara. U njoj je Newseum, muzej istorije medija koji je najpriznatiji internet-vodič za turiste Trip Advisor svrstao na drugo mesto među više od 190 atrakcija Distrikta Kolumbija. Jer tamo su artefakti našeg doba, dokazi da su se udarne priče koje su „sažvakane“ kroz medije, literaturu, film... zaista i desile.
 |
| Ostaci aviona koji je pogodio Svetski trgovinski centar 2001. |
Posetilac Vašingtona može da bira: za 22
dolara, koliko košta ulaznica u Muzej, on bi mogao da kupi četiri big-meka, i
veliku koka-kolu pride. Ili celu kesu suvenirskih džidža-bidža. Osim toga,
obilazak ostalih najvećih znamenitosti Modernog Rima je potpuno besplatan
(Kapitol hil, Linkoln memorijal, Ruzvelt memorijal, Vojno groblje
Arlington...). Ipak, Newseum privlači milionsku publiku. Zašto? Možda je
odgovor u tome što su posetioci u prilici da se bukvalno na rukohvat suoče sa
„pričama“ koje su se urezale, ne samo u nacionalnu, američku kolektivnu svest,
već i onu globalnu.
Ostaci aviona-ubice i antene sa jedne od kula
Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, koje su srušene 11. septembra 2001,
najveći segment Berlinskog zida koji se može videti izvan Nemačke, ćebe u koje
je Hari Li Osvald umotao pušku kojom je pucao u predsednika Džona Fidžeralda
Kenedija, amaterska kamera kojom je Abraham Zapruder snimio to ubistvo,
artefakti vezani za misiju Apolo 11, koja je odvela Nila Armstronga i njegovu
dvojicu saputnika na Mesec... Nažalost, tu je i doprinos istoriji vesti iz
našeg podneblja: izrešetana saobraćajna tabla iz Sarajeva sa putokazom za
Beograd i Zagreb.
Žan Bodrijar u svom kultnom delu „Simulakrumi
i simulacija“ ukazuje na to da masmediji, koji iz stvarnosti crpe građu za
svoje sadržaje, stvaraju zapravo hiperstvarnost ili nadstvarnost – simulakrume
u kojima se ona stvarna zbilja gubi, poništava. Ispada tako da izvan masmedijske
stvarnosti i ne postoji ništa. Ili, kako bi se to kod nas šeretski reklo: ko
nije izašao u novinskim čituljama, nije ni umro. U tom smislu, stalne i
smenjujuće postavke u Newsmuseumu (pomenuti artefakti vezani za ubistvo
Kenedija su deo trenutne izložbe povodom 50 godina od atentata) deluju kao
paganske relikvije.
Ceo kontekst te „priredbe“ i jeste uzdizanje
sedme sile na nivo ovovremenog božanstva. Kustosi su uradili briljantan posao:
bilo da je reč o imenima poginulih novinara, razvrstanim po godinama (pod 1999.
je i ime Slavka Ćuruvije, ali u 1994. nema Dade Vujasinović, niti u 2001.
jagodinskog novinara Milana Pantića); bilo o dobitnicima Pulicerovih nagrada.
Sve te pojedinačne sudbine, bilo žrtava ili slavodobitnika, kreiraju sliku
jednog anonimnog, bezimenog žurnaliste koji je i od ovog, i od onog sveta: željan
nagrada i priznanja, ali i strastven u jurnjavi za pravom pričom, za istinom.
 |
| Artefakti iz našeg podneblja: Jedan od eksponata |
Da je Newseum atipična muzejska institucija,
najbolje ilustruje dnevno ažurirana postavka ispred same zgrade. Reč je o
štafelajima sa aktuelnim naslovnim stranicama dnevnih novina iz celog sveta. I
tu se vidi da svi mi jedemo, katkad gorku, katkad šećerastu, jednu te istu koru
žurnalističkog hleba. Istovetne agencijske slike nalaze se na naslovnim
stranicama novina iz Sjedinjenih Država, Nemačke, Japana, Australije,
Brazila... Te slike ilustruju iste priče, zapravo jednu priču ispričanu na
mnoštvo načina, priču koja možda ima potencijal da se jednog dana „opredmeti“ u
vitrinama Newseuma.
Megalomanski zato što novac nije bio problem
za stvaranje ovog muzeja, najimpozantniji eksponati prikazani su u realnoj
veličini: osim pomenutog segmenta Berlinskog zida i dvadesetak metara visoke
kule stražare iz koje su Honekerovi bezbednjaci sa kalašnjikovima pazili da se
neko ne dokopa Zapadne Nemačke, tu je na žicama razapeti pravi helikopter s
kakvim američke TV stanice izveštavaju uživo iz vazduha kada su u pitanju
potere za kriminalcima, požari, poplave – takozvani „breaking news“, ili kola
novinara iz Kalifornije koja su se pre pola veka po sredini „rascvetala“ usled
eksplozije podmetnute bombe.
Možda još negde u svetu postoje muzeji ili
memorijali novinarima. Ali nigde osim u Vašingtonu ne postoji Newseum, toliko
veliki prostor posvećen i podređen fenomenu masovnih medija. A koliko je reč o
globalno prepoznatljivoj ustanovi, svedoči i činjenica da su se pre dva meseca
jevrejske organizacije digle drvljem i kamenjem kada su na listu poginulih
novinara za 2012. stavljena imena Husama Salama i Mahmoda Al-Kumi, članova TV
ekipe palestinske stanice Al-Aksa, koja je pod kontrolom Hamasa. Jevreji su
izdejstvovali skidanje ova dva imena s liste jer je, navodno, reč o teroristima
stradalim u akciji izraelske vojske.
Fondacija „Fridm forum“, osnovana pod tim
imenom 1991, ali koja korene vuče iz 1935, osnovala je Newseum i rukovodi njime
sa opredeljenjem da to bude spomenik „slobodi štampe, slobodi govora i slobodi
duha svih ljudi“. Velika mapa Amnesti internešenala na kojoj su zemlje
podeljene u tri boje (zelena, žuta i crvena) po nivou slobode medija i dalje
pokazuje da se priličan deo planete „crveni“ od jarma pod kojim dahće sedma
sila. Srećom, Srbija je trenutno žuta. Još da nismo zaslužili onu sarajevsku
tablu u jednom od 12 „najkul“ muzeja na svetu po oceni londonskog Sandej
tajmsa, mogli bismo da budemo i zadovoljni.
Danas, jul 2013.
Studijski put
Reporter Danasa posetio je Newseum u okviru
studijskog puta koji je Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu
organizovala za urednike šest internet-portala iz Srbije. U okviru tog
putovanja gosti iz Srbije su posetili Vašington post, Ju-Es-Tudej, Glas Amerike,
Slejt, Kanal 9 u Vašingtonu, kao i Njujork tajms, CBS, Blumberg, Pro republika,
Hufingtong post u Njujorku.
Постови
0 коментара