Jevrejska populacija u Francuskoj je na početku svog kraja
14:21
Francuski
istoričar Žorž Bensusan otvoreno o antisemitizmu u svojoj zemlji
"Ja nemam ambiciju da kao Francuz delim lekcije Srbima" * Između 2000. i 2015. 47.000 Jevreja otišlo je iz Francuske u Izrael. Istovremeno, ne postoje tačni podaci koliko je ljudi emigriralo u SAD, Kanadu, Australiju, Novi Zeland * "Ako ja o antisemitizmu govorim u svojoj zemlji, rizikujem da budem okvalifikovan kao rasista"
"Ja
nemam ambiciju da kao Francuz delim lekcije Srbima. Došao sam u Beograd da
govorim o Holokaustu, o sećanju, o antisemitizmu, sa istorijskog aspekta, kao
istoričar", kaže nam Žorž Bensusan, istoričar, glavni urednik časopisa o
istoriji Holokausta i glavni urednik u Memorijalu Šoe. On je prošle sedmice
boravio u Beogradu na trodnevnom seminaru za nastavnike "Istorijski
pristup holokaustu i masovni zločini na Balkanu".
Pomirljivo
dodaje: "Generacije koje žive danas u Srbiji nisu poznavale Drugi svetski
rat, i stoga nisu odgovorne za zločine svojih predaka", ali i upozorava:
"Međutim, postoji pitanje pravde. Da bismo se oslobodili teškog nasleđa,
treba o njemu iskreno govoriti, pisati. Baš kao i u psihoanalizi, gde se treba
suočiti sa onim što je teško, zbog čega je dobar istoričar na izvestan način
psihoanalitičar."
Na momente sticao se utisak da je naš sagovornik jedva dočekao da dođe u Srbiju ne, kako je sam rekao, da ovde drugima drži lekcije, već da otvori dušu o stanju u svojoj zemlji. Evo podataka koji i iz udaljene srpske perspektive deluju zabrinjavajuće: između 2000. i 2015. 47.000 Jevreja otišlo je iz Francuske u Izrael. Istovremeno, ne postoje tačni podaci koliko je ljudi emigriralo u SAD, Kanadu, Australiju, Novi Zeland. Stoga se zatvaraju jevrejske škole jer nema više učenika, radnje, jer nema mušterija. "Judeizam u Francuskoj je na početku kraja. Ja sam pesimista. To je jasna tendencija, ali kada se suočavaju sa novom situacijom, savremenici često imaju problem da razumeju to novo jer njihov intelektualni sklop datira od pre trideset ili više godina", kategoričan je Bensusan.
-
Jedan deo Jevreja koji odlaze imaju ekonomski motiv, ali mnogi iz bezbednosnih
razloga, naročito parovi sa decom, koji kažu da više ne žele da žive u strahu.
Ali još više zabrinjavajuće što se o tome ne govori u Francuskoj. Demokratija
je samo reč, u Francuskoj pre svega vlada oligarhija, a javnošću dominira
medijska oligarhija koja nameće svoje viđenje stvarnosti. Drugačiji glasovi se
teško čuju. Postoje snage koji ne dozvoljavaju da se vide te drugačije
stvarnosti. Postoji veliki broj intelektualaca koji su svesni ovih problema,
ali koji nikada nisu pozvani da govore u medijima. Kada je u pitanju
demografija, imamo odlične stručnjake, koji vide da Francuska menja svoju
populacionu strukturu. Ali, kao što se pre pedesetak govorilo o antifašizmu i
ako niste bili u tom diskursu, bili biste izopšteni, ako ja sada govorim o
ovome u svojoj zemlji, rizikujem da budem okvalifikovan kao rasista - kaže
urednik časopisa "Šoa".
Šta
je "Šoa"?
Naziv
ovog izdanja je reč koja je zapravo sinonim za Holokaust i označava uništavanje
Jevreja u Evropi. Ali smisao nije isti, napominje sagovornik. "Posle rata,
teško nam je bilo da otkrijemo reč koja će objasniti ono što se dogodilo. Sami
Jevreji su pred kraj rata i neposredno po njegovom završetku koristili reč
"Hurban", što se može prevesti kao "uništenje", ali ona se
u užem smislu odnosila na destrukciju dva hrama. Trebalo je zato naći novu reč
i u hebrejskom jeziku, u Izraelu vrlo brzo su preuzeli reč "šoa", ali
samo u Izraelu, a ne u ostatku sveta. Razlika između "šoa" i
"Holokausta" jeste ta što je prva u svakodnevnoj upotrebi i nema
religijsku pozadinu kao druga (žrtvovanje bogu). Ta reč se nametnula u nekim
delovima Evrope, recimo u Francuskoj, posle filma Kloda Lancmana od pre
tridesetak godina koji se takođe zove "Šoa". Reč šoa se ustalila u
još nekim zemljama, pre svega frankofonskim.
Nije
bilo masovnog pogroma Jevreja u Francuskoj tokom Drugog svetskog rata. Jevreji
iz Francuske čine 1,3 odsto od svih žrtava Holokausta u Evropi. Od predratne
populacije Jevreja u toj zemlji, stradalo je 25 odsto. Ipak antisemitizam
postoji, i to veoma jak. On je imao dva pika, jedan je bio prilikom afere
Drajfus, a drugi 30-ih godina prošlog veka. Između je bio period zatišja,
period između dva rata, kada se društvo pomirilo kada je u pitanju ta tema.
Francuska nema centralnu ulogu kada je u pitanju Holokaust. Da li je
antisemitizam prisutan danas? Da, on nije izmišljen, kaže naš sagovornik. Već
nekih 20-ak godina kako se rađa novi antisemitizam u Francuskoj. Deo javnosti
je negirao taj novi antisemitizam, do trenutku kada su se pojavili mrtvi.
"Mi smo jedina zemlja u Evropi u kojoj je ubijeno osam ljudi zato što su
Jevreji, i to zadnje dve i po godine, od 2012."
-
Naravno, ima i drugih zemalja gde je antisemitizam jak, možda i jači, ali
jedino u Francuskoj je bilo mrtvih. To je čitava jedna javnost koja je bila na
levoj političkoj opciji, koja nije prihvatala novi antisemitizam. A mi smo
danas suočeni sa jakim antisemitizmom, koji za posledicu ima da su sve sinagoge
i jevrejske škole pod zaštitom policije i vojske. U mom kvartu su jedna velika
škola i velika škola. Od januara ispred škole tamo stoje tri jako naoružana
vojnika. I ispred sinagoge su vojnici. Ispred memorijala Šoa su tri vojnika i
tri policajca. Vojska zato što nema dovoljno policajaca jer zbog atentata koji
se dešavaju, više od 2.000 policajaca je angažovano da bi čuvalo pojedince, od
predsednika Francuske, pa naniže. Između ostalog, i veliki rabin Francuske ima
pored sebe dvojicu policajaca koji ga stalno prate - kaže Bensusan.
Predrasude
i na levici i na desnici
Francusko
društvo je svesno šoe, ima jako veliki broj ljudi (80 odsto) koji smatraju da
ova tema treba da bude u školskom programu. Veliki broj Francuza smatra da je
Holokaust najznačajniji događaj tokom Drugog svetskog rata, što je bilo
nezamislivo pre tridesetak godina, dodaje naš sagovornik. "Veliki napor je
učinjen da se obrazuje stanovništvo, 1982. u školski program viših razreda
osnovne i u srednjoj školi ušao je učenje o Holokaustu. To su sada generacije
zrelih ljudi. Ipak, malo je paradoksalno što nema mnogo istoričara u Francuskoj
koji se bave Holokaustom, za razliku od Nemačke ili SAD." Takođe, važan
razlog je bio i taj što je šezdesetih godina prošlog veka jevrejska zajednica u
Francuskoj postala najbrojnija u Evropi. Svuda u ostatku kontinenta, došlo je
do pada, a u Francuskoj do rasta. Međutim, "đavo ne miruje".
-
Antisemitizam u Francuskoj, onaj nasilni, radikalni, potiče sto odsto od
populacije arapskog porekla, islamistički nastrojene. Ali, kada su u pitanju
ideje, on se može pronaći kod ekstremne desnice, na primer katolički radikali,
i to ne samo oni, te kod ultralevice koja je izrazito anticionistička, pri čemu
taj anticionizam flertuje sa antisemitizmom. Imamo ankete iz 2014. koje govore
o antisemitskim predrasudama, iz kojih smo shvatili da su one na istom nivou
kod ekstremne desnice, kako i ekstremne levice - objašnjava naš sagovornik uz
opasku da je antisemitizam strast, i ne treba očekivati da bude racionalan.
"U njemu postoje kontradiktorne slike koje jedna drugu potiru. Recimo,
1920. u antisemitskim sredinama, Jevrejin je prezren što je s jedne strane
podsećao na Trockog, a s druge na Rokšilda."
Antisemitizam
nije problem broj jedan u Francuskoj, svestan je naš sagovornik. On ističe da
je najveći problem masovna nezaposlenost. Drugo je kriza francuskog identiteta,
morala, i to teška. U Francuskoj je mnogo jača kriza ta kriza nego u nekim
drugim zemljama, pošto postoji veliki problem imigracije, njene integracije.
Danas je Francuska suočena sa problemom radikalnog islama koji nije postojao
pre četiri decenije. Društvo je trenutno potpuno raspolućeno, a sadašnji
antisemitizam se nadovezuje na nekadašnji - francuski, kao i onaj arapski
antisemitizam.
-
Ako bi integracija stanovništva arapskog porekla uspela, antisemitizam bi mogao
da se smanji, jer bi integracija značila asimilacija, odnosno usvajanje nekih
vrednosti Francuske Republike među kojima nije antisemitizam. Ali, ja u to ne
verujem. Mislim da može da dođe do integracije u smislu socijalne hijerarhije,
da ti ljudi postanu deo srednje klase, ali to bi moglo da se desi, a da se
antisemitske predrasude ne izgube. Postoji mit da se antisemitizam smanjuje sa
obrazovanjem, međutim to nije tačno. Antisemitizam je u tim sredinama najčešće
stvar porodičnog nasleđa. Treba dodati i to da su Arapi muslimani veoma brojni,
ima ih najmanje šest miliona, a Jevreji sve malobrojniji, njihov broj je
trenutno između 500 i 550 hiljada. Stoga bismo čak mogli zamisliti da će
francuske vlasti sve više zatvarati oči pred antisemitizmom, što će dovesti do novog
iseljavanja Jevreja - upozorava Bensusan.
Misija
memorijala i časopisa
Pre
svega misija se odnosi na Francusku i odnosi se pre svega na srednjoškolce i
osnovce. Ali, takođe i na javnost koja posećuje naše izložbe i čitaoce našeg
časopisa, odnosno naših knjiga. Ali, generalna misija se odnosi na Francuze i
frankofonu publiku. Od 2005. memorijal se proširio, ima više novca, ima i
međunarodnu misiju i većina novih misija se odnose na obuku u inostranstvu.
Postoje dva aspekta, memorijal organizuje obuku na licu mesta u inostranstvu sa
lokalnim istoričarima kao što je slučaj u Beogradu, i organizuje seminare od
nekoliko dana koja obuhvata istoričare iz drugih zemalja u Parizu.
Zablude
levice
Kad
govorim da ekstremna levica ima tendenciju ka antisemitizmu, to nije ništa
novo. Ona je u 19. veku bila jako antisemitska, još pre afere Drajfus. Tako je
osnivač najvećeg sindikata u Francuskoj bio antisemita. Dakle postoji ta
tradicija na levici. To se može objasniti tako što se stavlja znak između
Jevreja i kapitala, novca. To razmišljanje nikada nije nestalo. To se videlo
čak i u komunističkom pokretu u Francuskoj tokom tridesetih i četrdesetih
godina prošlog veka. Kada je došlo do kolonijalne traume na severu Afrike,
došlo je do razmišljanja levice koja je bila antikolonijalna. Tu je slika
Arapina koji se posmatra kao imigrant u Francuskoj, koji je uvek doživljavan
kao žrtva. I u tom antikolonijalnom kontekstu, Izrael se doživljava kao
0 коментара