U službi zadovoljnih potrošača
13:30
NAŠTA TEMA: INDUSTRIJA KOMUNIKACIJA U DIGITALNOM OKRUŽENJU
I
to ne bilo kakvih, već pametnih potrošača! Zabaviće ih, čak nasmejati vešto
smišljena reklama. Ali, oni hoće više: da brend bude stalno tu, zbog njih, da
im ne nude samo popuste ili nagrade za lojalnost, već i dobro iskustvo, servise
koji im znače, olakšavaju ili upotpunjuju svakodnevicu... Može? Naravno da
može, jer ako ne može - "adio"... Jer oni su moderni potrošači!
Digitalno
okruženje više nije novost. Proželo je svakodnevicu na toliko načina da bismo
zaista mogli da se zapitamo kakav bi nam život bio kada bi, hipotetični rečeno,
neko pritisnuo dugme za isključivanje. Navikli smo se, zar ne? Istovremeno, i
dalje fascinira da se sve to dogodilo za manje od 20 godina, a da je, ni za
celih 10, došlo do "svetlosnog"
ubrzanja. Skoro da izgleda kako više ništa ne može da nas iznenadi u digitalnom
sazvežđu, jer novotarije sustižu jedna drugu.
Međutim, ako smo se navikli, čak i ako smo počeli da koristimo, ili je bolje reći - da uživamo u blagodetima našeg doba, to ne znači da nije moguće postaviti pitanje koliko smo uspešni u tome. Ovo pitanje dobija na snazi ako je namenjeno onima koji primenjuju digitalne mogućnosti zbog unapređenja sopstvenog poslovanja. A kako je "Marketing&Advertising" posvećen komunikacionoj industriji, ovde ćemo se koncentrisati na to kako se kreatori komunikacija danas snalaze u digitalnom okruženju.
Ana
i Jana
Najpre
da predstavimo sagovornice. Reč je o dve ekspertkinje koje svakako imaju šta da
kažu o ovoj temi. Ana Anđelić je direktorka za globalne strategije u
multinacionalnoj mrežu Havas LuxHub (advertajzing i pr izdanak Avaza - jedne od
najstarijih novinskih agencija). Ana je istovremeno spisateljica, doktorka
sociologije. Britanski Gardijan ju je uvrstio među 10 najuticajnijih globalnih
stratega na polju unapređenja brendova, potrošačkog iskustva, životnih stilova.
Živi i radi u Njujorku.
Jana Savić Rastovac je kreativna direktorka u agenciji McCann Beograd. Jedna je od prvih žena na poziciji kreativnog direktora u Srbiji. Kreirala je slogane i kampanje za neke od najvećih domaćih i inostranih brendova, poput Lav piva, Raiffeisen banke, Nestlea, Coca-Cole, Mts-a, MTV-ija. Među nagradama je i najprestižnije svetske priznanje iz oblasti advertajzinga Kanski lav, koji je dobila 2011, inače prvi za Srbiju. Jedan je od autora knjige "Hacker, Maker, Teacher, Thief", bila je član žirija Njujorškog festivala kreativnosti.
Neprestano
traganje
Na
početku ih pitamo: Da li je ovladavanje
digitalnim tehnologijama od strane marketinških stručnjaka nužan preduslov u
tranziciji od tradicionalnog brenda do savremenog brend experience? Jana kaže
da ovladavanje digitalnim tehnologijama jeste stvar opšte kulture, neophodnost
vremena u kome živimo. Za marketinške stručnjake ono se podrazumeva, „ali ne
možemo o ovladavanju govoriti kao o školskom ovladavanju tipa - završio sam
prvi razred digitalnih tehnologija". Ovo je neprestani proces traganja,
stalnog istraživanja, praćenja sve bržih trendova, odabira novog i smislenog iz
sveta tehnologije I primene na svet ljudi od krvi i mesa.
- Danas je teško pronaći brend, bez obzira na kategoriju, kojem digitalna tehnologija nanosi štetu. Tehnologija donosi nove izvore prihoda, nove mogućnosti za distribuciju i prodajne kanale, unapređuje operacije i organizacionu komunikaciju, nudi nove načine stupanja u kontakt sa mnogo širom publikom nego ranije. Ovo su činjenice. Istovremeno, izazov je da se nove mogućnosti, organizacione strukture i procesi, biznis modeli koji digitalna tehnologija donosi integrišu u već postojeće. To je ključni problem, a ne pitanje potencijala digitalne tehnologije za brendove i biznis uopšte - eksplicitna je Ana.
"Ooo!"
efekat
Kada se kaže da najuspešniji igrači na tržištu
neprimetno integrišu tehnologiju i dizajn svojih brend experience-a, na šta se
tačno misli? Jana to veoma jednostavno objašnjava: To su sve one ideje na koje
imamo komentar "Ooo, kako je pametno!" To su brendovi koji su na
prirodan način spojili najnoviji gedžet i potrebu svog kupca. To su servisi
koji nam svakoga dana olakšavaju život i integrišu tehnologiju na način koji
život čini boljim, inspirativnijim, kvalitetnijim. Ana se opredeljuje za
unekoliko drugačiji ugao posmatranja. Ona pravi dinstinkciju između
tradicionalnog i savremenog marketinga:
 |
ignorišu istraživanja su u opasnosti kao generali koji ne obraćaju pažnju na neprijateljske signale |
Evo i primera: startapovi kao Farfetch, Net-a-Porter ili Spring imaju nedvosmislen fokus na pravljenje digitalnih proizvoda i servisa koji se takmiče na tržištu, ne samo na osnovu svoje distribucione strategije, nego na osnovu karakteristika (killer features) koje potrošači žele da iskuse. Zahvaljujući ovoj “proizvod + distribucija = moderan marketing” formuli, Airbnb je postao podjednako važan, ili čak i važniji igrač nego Hilton, kaže naša sagovornica.
Servisi
umesto poruka
Svako
malo, susrećemo se sa novim terminima. Evo ga još jedan: omni-channel!
Pojednostavljeno, to je skup kanala od prodavca do kupca. Zbunjuje, međutim, to
što se kaže da je kupac/potrošač u centru, a ne na jednom od krajeva
omni-channel. Kako to objasniti? Ana kaže da je kupac i njegovo ponašanje je u
centru brend fokusa. Kako ce neki brend da stupi u kontakt sa kupcem, da ga
zainteresuje, zadrži tu pažnju i stvori dugoročni odnos sa njim zavisi od
interesovanja, potreba i ponašanja tog kupca.
Zato je kupac u centru - sve brend odluke, počevši od obećanje vrednosti („value promise“) do potvrde te vrednosti („value delivery“), zatim planiranja angažovanja („engagement planning“) polaze od kupčevog sistema vrednosti i opredeljenja, kao i njegovog životnog stila. Ključ uspeha je u tome koliko brend razume kupca. Omnichannel planning je u drugom planu, i treba da se savršeno nadoveže na ponašanje potrošača i na njegov životni stil.
- Brendovi treba da kreiraju servis, a ne poruke ka potrošačima, kako mi znamo da kažemo "da se nađu na usluzi". Da dobro oslušnu ponašanja, potrebe i životne navike sve zahtevnijeg tržišta. Danas za sebe tražimo sve više i više. Potrošač zahteva mnogo, kreće između brendova, otvoren je da proba novo i lojalan je samo onome što je za njega najbolje. Brendovi koji budu pokazali iskrenu spremnost da stave potrošača u centar svojih aktivnosti biće oni koji će pobediti - objašnjava Jana.
Savršeni
lopovi
Zanimljiva
je teza da marketinški stručnjaci ne treba da budu inovatori, već „savršeni
lopovi“ koji za potrebe klijenata i brendova koriste kanale koje je već
osmislila i testirala tehnologija. Da li zaista ostaje da se ide tehnološki
utabanom stazom ili su ipak mogući dodatni prodori?
- Cela popularna kultura predstavlja citat na citat, novo je uvek ekstenzija, nadogradnja nečega postojećeg. Čak i kada negira postojeće, novo se referiše na nešto drugo, a različito. Inspiracija dobrim je pozitivna stvar. Ukrštanje dveju vrednosti još bolja. Na ukrštanju različitosti rađaju se novi kvaliteti - kaže Jana. A Ana ideju“savršenog lopova” objašnjava konceptom „growth hacking“ - iskoristiti ponašanja koja već postoje i nadovezati se na postojeću socijalnu dinamiku sa svrhom da se ubrza prihvatanje proizvoda ili servisa na tržištu.
Growth hacking usvaja pristup koji je direktno suprotan konceptu "savršenog metka" (silver bullet) advertizing agencija. Umesto jednog mega-rešenja (kreativne kampanje, npr), growth hacking neguje raznovrsnost mikro, jeftinih i humanocentričnih unapređenja koje se onda pojačavaju u svrsi pravljenja značajno većih pozitivnih ishoda za brend na duže staze. Novi prodori se dešavaju na preseku između postojećih ponašanja i ideja, te načina kako ih poboljšati, razviti, odnosno odgovoriti na njih.
Džungla
podataka
Savremeno
digitalno okruženje, između ostalog, agencijama i njihovim klijentima omogućava
prikupljanje mnoštva podataka o kupcima/potrošačima. Kako se snaći u toj data
jugnle, kako iskoristiti podatke na najproduktivniji način, pitanje je s kojim
se susreću kreativci. Jana kaže da voli podatke. "Pomažu mi u kreativnom
radu. Strateško analiziranje i pravilno biranje relevantnih podataka iz džungle
o kojoj govorite je umetnost za sebe i jedan od najvažnijih momenata u lancu
kreiranja valjane kampanje i kreativne ideje.
- Vrlo često, osećaj koji mi kao potrošači imamo je da je prikupljanje podataka nešto čemu smo izloženi bez naše volje. Kupci osećaju nelagodu oko danas uobičajenih pojava kao što su retargeting, tracking, ali istovremeno imaju i utisak da su u neprekidnom centru pažnje. Za sve brendove, a pogotovo poput, na primer, hotelijerstva ili avio industrije prikupljanje podataka nudi neverovatne mogućnosti razvoja. Podaci i znanje kako i gde ih primeniti je ključ za prilaženje potrošaču kao konkretnom pojedincu, a ne kao anonimnoj individui - kaže Ana.
Ona opet navodi primere: novi globalni brendovi Airbnb, Uber, Birchbox ili Seamless pokazuju kako je moguće, uz dobro korišćenje podataka za kontent strategije i nijansirane pristupa mobilnim tehnologija , napraviti dobar spoj sa tradicionalnim idejama hotelijerstva i servisa, napraviti nešto novo. Njihovo glavno pravilo je “from stalker to butler” sto znači predvideti potrebe potrošača i odgovoriti na njih.
Budućnost u udruživanju
Ne
samo da imamo "omni-channel", već postoji i mogućnost udruživanja
brendova radi zajednički osmišljenog nastupa na tržištu. Logično, za takav
koncept, jedan od preduslova je digitalno okruženje. Šta ono omogućava
sinergetskoj promociji različitih brendova? Ana za primer uzima partnerstvo
koje Uber ima sa Amex-om, Starwood hotels i odnedavno sa e-commerce brendovima.
Ovakva povezivanja su sva zasnovana na prednostima za potrošača.
"Najbolja partnerstva potiču iz razumevanja ciljanje grupe i njenog ponašanja. Digital je tu da poveže različite sisteme (npr. Amex’s points system sa Uberovim interfejsom), omogući prikupljanje podataka i CRM i dodeli ulogu različitim kanalima u postizanju celokupnog cilja partnerstva, dodaje ona uz opasku da ideja o partnerstvu, i šta će ono doneti potrošaču, kako će učiniti njegov život boljim, je ono što se najviše računa.
"Najbolja partnerstva potiču iz razumevanja ciljanje grupe i njenog ponašanja. Digital je tu da poveže različite sisteme (npr. Amex’s points system sa Uberovim interfejsom), omogući prikupljanje podataka i CRM i dodeli ulogu različitim kanalima u postizanju celokupnog cilja partnerstva, dodaje ona uz opasku da ideja o partnerstvu, i šta će ono doneti potrošaču, kako će učiniti njegov život boljim, je ono što se najviše računa.
- Mogućnost udruživanja različitih brendova je verovatno jedna od najuzbudljivijih stvari koje nas očekuju u bliskoj budućnosti, pa i na ovim prostorima. Različiti proizvodi dele istu ciljnu grupu i bore se za njenu pažnju. Udruženi u inovativnim predlozima, brendovi imaju veliku šansu da osvoje lojalnost potrošača I kreiraju nove vrednosti i ponašanja - zaključuje Jana.
Gostujući
kolumnista: Marjan Novak, direktor i odgovorni urednik, Marketing magazin
Nema
više besplatnog ručka
Amerikanci
kažu “There is no free lunch!”. Nešto što sam čuo pre 30 godina, ali tek sam
sada počeo polako da razumem. Mnogo mi je kod ovog razumevanja pomogla
konferencija Sempl, konferencija medijskih trendova, u koju sam "uskočio”
pre pet godina. Prve dve godine tražio predavače koji bi došli u regiju
(Balkan, Sloveniju) malo da vide kako i šta mi tu radimo, pa da ih i ne bi
trebalo baš puno platiti. Poslednje dve godine ustanovili smo, kako se “event
business” u svetu i kod nas tako namnožio, da predavača - a pogotovo dobrih -
baš nema puno. Jer su oni dobri vrlo zauzeti, imaju stvarno mnogo posla i
problem im je napustiti ofis za dan, dva ili tri. Zato smo odlučili, da svi
predavači na Semplu budi “naši”. To je, da možemo mi - kao organizatori -
garantovati za njihove nastupe. A to znači, da nam ih je neko poverljiv
preporučio, da ih je neko od naši poverenika video uživo i da dolaze iz
razvijenih, vanjskih tržišta (SAD, UK, Nemačka,…) za koje smatramo, da su od
tri do šest godina ispred nas u medijskim trendovima.
Naravno,
da vam neču reči koliko plaćamo za nastupe predavača, ali vam mogu priznati, da
nas najveća imena koštaju čak i 15.000 evra. Za jedan, 30-45 minutni nastup! A
imaćemo oko 20 predavača! Siguran sam, da niko u regiji koji organizuje
marketinške i medijske događaje ne razmišlja o predavačima takvog kvaliteta.Ko su ta imena? Predstaviti ču samo njih par. Cathey Armillas dolazi iz SAD i napisala je knjigu The Unbreakable Rules of Marketing: 9 ½ Ways to Get People to Love You u kojoj poziva oglašivače, da prestanu sa prodavanjem stvari i počnu raditi na tome da se ljudi zaljube u njihove brendove. Les Binet iz agencije Adam&Eve DDB iz UK radio je na kampanji za Harvey Nichols »Sorry, I've spent it on myself«, jednoj od najviše puta nagradjenih kampanja iz 2014 godine. Dr. Max Mckeown, britanski stručnjak za strategije i inovacije, autor i savetnik govoriće o inovacjiama i strategiji.
Pored te trojice još nam dolaze: Srđan Šaper, osnivač i direktor srpske oglašivačke agencije “I&F McCann Group”, Mats Persson, glavni operativni direktor u danskom preduzeću “Adform”, Niall Hogan, izvršni direktor preduzeća “Integral Ad Science”, koji je odgovoran za Veliku Britaniju, Mike Bevans, viši direktor marketinga za oglašivačke proizvode u “Yahoo”-u, Daniel Knap, viši direktor u međunarodnom istraživačkom preduzeću “IHS”, Maximilian Münch, mladi nemački fotograf i umetnik koji svoje pratioce – a ima ih već više od 55 hiljada – oduševljava na društvenoj mreži Instagram.
Već po trinaesti put će se u se u okviru konferencije SEMPL održati Sempler, regionalno takmičenje za najbolje medijske strategije godine, i to uz neke inovacije. Uz postojećih šest takmičarskih kategorija (strateško korišćenje medijskog interneta, inovativno korišćenje komunikacionog kanala, najbolja ciljana akcija, najbolja iskustvena akcija, najbolja upotreba digitalnog okruženja i najbolja akcija na društvenim mrežama) pridružiće se i tri nove, i to najbolja upotreba mobilnog okruženja, najbolja upotreba podataka i najbolji novi medij/medijski format.
Primjećujem da u celom regionu Adriatik nastaje izuzetno mnogo dobrih projekata i proširenjem takmičarskih kategorija želimo da podstaknemo prijavu radova i nagradimo još više odličnih strategija. U narednim godinama planiramo da dodamo još više kategorija i nagrada tako da će utakmica za Semplere biti još zanimljivija.
3za1:
Ivana Parčetić Mitić, osnivač i
urednica Marketing mreže
urednica Marketing mreže
Stiže nam "Kaktus 2015"
1.
Zašto je Marketing mreža odlučila da pokrene festival "Kaktus"?
- Tržište marketinških komunikacija u Srbiji i kreativni radovi koji iz njega godinama proizilaze, konačno zaslužuju kvalitetan kreativni festival. U proteklom periodu realizovane su brojne zanimljive i inovativne integrisane kampanje za koje smatramo da su vredne pažnje, kako stručne, tako i šire javnosti. Konkurs za KAKTUS nagrade prilika je da izmerimo da li su to zaista ideje koje opstaju, ali i ocenimo napredak struke. Očekujemo da će kampanje koje pristignu na konkurs do 20. septembra i vrhunski predavači iz Evrope i sveta u okviru konferencijskog dela festivala ukazati na trendove razvoja, ali i na izazove koji određuju budućnost kreativne industrije.
2. Kako su poslenici kreativne industrije prihvatili ideju, tim više što, za razliku od nekih drugih sredina u regionu, u Srbiji nemamo mnogo nacionalnih festivala posvećenih ovoj struci?
- Poslenici kreativne industrije u Srbiji poslednjih godina spremni su za nove trendove i izazove. Konstantna edukacija, praćenje noviteta i tehnologija, ali i lična kreativnost mogu pomeriti granice i doprineti ne samo praćenju svetskih trendova, već i postavljanju novih. Takođe, u svakodnevnoj komunikaciji sa kolega iz kompanija i agencija, shvatili smo da je njima zaista potrebno mesto na kome će da pokažu svoje najbolje ideje, kreativne radove na koje su ponosni, druže se, ali i nauče ponešto novo.
3. Šta učesnike očekuje kada je reč o programu festivala?
Festival pod sloganom "Ideje koje opstaju" ponudiće bogat i zanimljiv program iz različitih oblasti integrisanih komunikacija, kao i pregled najnovijih svetskih trendova. Dnevni konferencijski deo festivala čine predavanja i radionice vodećih stručnjaka iz Evrope i sveta, među kojima su i Abraham Abbi Asefaw i Maksimilian Kallhed, osnivači Pop Up agencije iz Londona; Jacob Kobi Gamliel, osnivač najveće digitalne agencije u Izraelu iSOCIA; Luca Gatti, Brand Operation Integration Manager za EMEA region u kompaniji Procter & Gamble i Mike Brandt, osnivač danske agencije Urge i inovativnog pristupa u oglašavanju – Advertisingawesomeness.
Pored
njih, učesnici festivala imaće priliku da čuju i iskustva Marijane Prpić,
brending direktorke u kompaniji Google, Svetlane Stavreve, direktorke
marketinga i komunikacija u kompaniji IBM za Jugoistočnu Evropu, kao i Matije Vujovića i Vladimira Grčića iz jedne
od najnagrađivanijih digitalnih agencija u Evropi Kitchen Prague.
Večernji
program festivala obeležiće dodela nagrada najboljima u struci. Nagrade se
dodeljuju u 13 kategorija, a dobijaju ih organizacije, kompanije, institucije i
agencije za najkvalitetnije i najprofesionalnije integrisane kampanje. O tome
ko će dobiti ovogodišnje KAKTUS nagrade odlučuje stručni žiri koji čine 25
uglednih profesionalaca iz kreativnih, PR i digitalnih agencija iz Srbije i
regiona.
AKTUELNOST: Kampanja za keš kredite Raiffeizen banke
Napraviti dovoljno dobro ili čak bolje od prethodnog, uvek je izazov. A sa baš takvim izazovom suočili su se kreativci beogradskog McCanna koji su trebali da osmisle novu kampanju za Raiffeizen banku, posle veoma uspešnog serijala „Može“ i nastavka „Stvarno možemo“, što je osmislila i realizovala ista agencija.
Zadatak je bio da osmisle kampanju za keš kredit koji je podrazumevao, osim samih benefita ove usluge, relativno niske mesečne rate od pet hiljada dinara za sumu od 250 hiljada dinara. Bilo je potrebno kreirati kampanju koja će zainteresovati i privući nove korisnike. Konkurencija se već oglašavala sa svojom ponudom, što je nagnalo kreativni tim da komunikaciju pomere u neočekivanom smeru.
Istraživanja su pokazala da je korisnicima bankarskih kredita najvažnija visina mesečne rate. Korišćenjem poznate izreke iz naroda i samo saznanje da više ponovljena informacija podiže svest ljudi, inspirisalo je kreativni tim da u komunikaciji toliko puta ponove iznos rate, da čak i „vrapci na grani znaju“ sve o novom Raiffeisen keš kreditu.
- Posle ogromnog uspeha koje su imale kampanja „Može“ i „Stvarno možemo“, suočili smo se sa izazovom kako da osmislimo kampanju koja će potrošačima biti zanimljiva, duhovita, a opet drugačija od prethodnih kampanja. Ideja da kreiramo par vrabaca koji će na inovativan način komunicirati jednu bankarsku uslugu pokazala se kao odlična. Bilo je pravo zadovoljstvo raditi sa Ljupčetom i Bucom (imena vrabaca). Njihov živ duh i razigrana mašta bili su prava inspiracija… A njihova uloga u promovisanju kredita zapažena i nezaboravna - kaže Dubravka Petrović, Associate Creative Director agencije McCann Beograd koja je zajedno sa kolegama iz kreativnog tima radila na kreiranju i realizaciji nove kampanje za Raiffeizen banku.
Dinamičnim i brzim dijalogom između dva vrapca komunicira se ponuda. Vrapci, sada već popularni Ljupče i Buca, smešteni u različite okolnosti i prilike, ukazuju na sve benefite bankarske usluge i svoje vrapčije planove kroz sve kanale komunikacije TVC, OOH, print... Omaž prethodnim uspešnim kampanjama postignut je korišćenjem neizostavnog „Može!“ u njihovoj komunikaciji. Vrhunac je postignut kroz otvaranje Facebook stranice, gde simpatični dživdžani komentarišu vrapčiji urban život, planove, razmenjuju ideje... čime je ostvaren poseban vid komunikacije sa korisnicima.
Evo i nekih postova na Facebook strani (https://www.facebook.com/BucaiLjupce?fref=ts): "Svuda pođi, na Dorćol dođi. After Exit Festival party kod mene na trosedu. PSSST! SPAVAMO. ZZZZZZ! #Ljupče"; "Bolje vrabac na grani, a još bolje vrapci u kafani #Ljupče"; "Bolje vrabac na grani nego vrabac u teretani #buca"... Facebook stranica na kojoj su glavni junaci Ljupče i Buca je veoma aktivna, na njoj se svakodnevno objavljuju novi postovi, a sve je više i pratilaca stranice. Kampanja je na fokus-grupama odlično ocenjena, kao inovativna, pamtljiva, originalna i simpatična. Rezultat toga je veliki odjek kampanje u javnosti, zadovoljstvo klijenata i, pre svega, povećana tražnja za kredite Raiffeisen banke.
Uz košarkaše
Zadatak je bio da osmisle kampanju za keš kredit koji je podrazumevao, osim samih benefita ove usluge, relativno niske mesečne rate od pet hiljada dinara za sumu od 250 hiljada dinara. Bilo je potrebno kreirati kampanju koja će zainteresovati i privući nove korisnike. Konkurencija se već oglašavala sa svojom ponudom, što je nagnalo kreativni tim da komunikaciju pomere u neočekivanom smeru.
Istraživanja su pokazala da je korisnicima bankarskih kredita najvažnija visina mesečne rate. Korišćenjem poznate izreke iz naroda i samo saznanje da više ponovljena informacija podiže svest ljudi, inspirisalo je kreativni tim da u komunikaciji toliko puta ponove iznos rate, da čak i „vrapci na grani znaju“ sve o novom Raiffeisen keš kreditu.
- Posle ogromnog uspeha koje su imale kampanja „Može“ i „Stvarno možemo“, suočili smo se sa izazovom kako da osmislimo kampanju koja će potrošačima biti zanimljiva, duhovita, a opet drugačija od prethodnih kampanja. Ideja da kreiramo par vrabaca koji će na inovativan način komunicirati jednu bankarsku uslugu pokazala se kao odlična. Bilo je pravo zadovoljstvo raditi sa Ljupčetom i Bucom (imena vrabaca). Njihov živ duh i razigrana mašta bili su prava inspiracija… A njihova uloga u promovisanju kredita zapažena i nezaboravna - kaže Dubravka Petrović, Associate Creative Director agencije McCann Beograd koja je zajedno sa kolegama iz kreativnog tima radila na kreiranju i realizaciji nove kampanje za Raiffeizen banku.
Dinamičnim i brzim dijalogom između dva vrapca komunicira se ponuda. Vrapci, sada već popularni Ljupče i Buca, smešteni u različite okolnosti i prilike, ukazuju na sve benefite bankarske usluge i svoje vrapčije planove kroz sve kanale komunikacije TVC, OOH, print... Omaž prethodnim uspešnim kampanjama postignut je korišćenjem neizostavnog „Može!“ u njihovoj komunikaciji. Vrhunac je postignut kroz otvaranje Facebook stranice, gde simpatični dživdžani komentarišu vrapčiji urban život, planove, razmenjuju ideje... čime je ostvaren poseban vid komunikacije sa korisnicima.
Evo i nekih postova na Facebook strani (https://www.facebook.com/BucaiLjupce?fref=ts): "Svuda pođi, na Dorćol dođi. After Exit Festival party kod mene na trosedu. PSSST! SPAVAMO. ZZZZZZ! #Ljupče"; "Bolje vrabac na grani, a još bolje vrapci u kafani #Ljupče"; "Bolje vrabac na grani nego vrabac u teretani #buca"... Facebook stranica na kojoj su glavni junaci Ljupče i Buca je veoma aktivna, na njoj se svakodnevno objavljuju novi postovi, a sve je više i pratilaca stranice. Kampanja je na fokus-grupama odlično ocenjena, kao inovativna, pamtljiva, originalna i simpatična. Rezultat toga je veliki odjek kampanje u javnosti, zadovoljstvo klijenata i, pre svega, povećana tražnja za kredite Raiffeisen banke.
Dobra
knjiga:
Naslov:
Hidden Persuasion: 33 Psychological Influences Techniques in Advertising
Vizuelne
poruke su sveprisutne. Njihovi autori pokušavaju da nas ubede da kupimo, učimo,
delujemo. Jedne su uspešnije od drugih u uticaju na naše ponašanje i izbore. U
čemu je tajna moć ovih poruka. Kako one utiču na menjanje naših stavova i
delovanja? Trojac koji potpisuje knjigu "Hidden Persuasion: 33
Psychological Influences Techniques in Advertising" objašnjava različite
tehnike vizuelnog ubeđivanja i načine kako se te tehnike primenjuju. A reč je o
raznovrsnim "alatima", od onih koje su apsolutno podrazumevani u
kreativnoj industriji, do onih pomalo opskurnih.
Čitalac
je u prilici da stekne dubok uvid u vizuelno kodiranje poruka, sve opisane
tehnike su praćenje bogatim ilustracijama, kao i dodatnim informacijama vezanim
za psihologiju promene ponašanja. Ova knjiga, koja ima jako dobre kritike, nije
samo štivo koje će otvoriti oči studentima i profesionalcima u kreativnoj
industriji, već i svima onima koji žele da shvate koliko je ljudsko ponašanje
uslovljeno advertajzingom, socijalnim kampanjama i upravljanim porukama. Autori
su vodeći stručnjaci za ovu oblast, što knjigu dodatno čini nezaobilaznim,
referentnim štivom na temu vizuelnog kodiranja poruka.
Vesti:
Weekend
Media Festival u Rovinju
Takmičenje
Somoborac
Digital
konferencija
Festival
Skopje Kreativa
Promocija
knjige Nešto za čitanje
Održan
PDP u Novom Sadu
Sledi
Bečka nedelja dizajna
Da
li ste znali:
Reklama
Dojla Dana Bernbacha “Think Small” za
Foksvagenovu "bubu", koja se pojavila u američkim medijima krajem
50ih godina, smatra se za najuspešniji oglas XX veka.
Pojmovnik
Geofencing
Čitalac je u prilici da stekne dubok uvid u vizuelno kodiranje poruka, sve opisane tehnike su praćenje bogatim ilustracijama, kao i dodatnim informacijama vezanim za psihologiju promene ponašanja. Ova knjiga, koja ima jako dobre kritike, nije samo štivo koje će otvoriti oči studentima i profesionalcima u kreativnoj industriji, već i svima onima koji žele da shvate koliko je ljudsko ponašanje uslovljeno advertajzingom, socijalnim kampanjama i upravljanim porukama. Autori su vodeći stručnjaci za ovu oblast, što knjigu dodatno čini nezaobilaznim, referentnim štivom na temu vizuelnog kodiranja poruka.
Постови
0 коментара