Seks kroz vekove: Preci bi nas razapeli!
09:02Seks karavani puni razuzdane zabave |
U Americi su sve popularniji
takozvani seksi karavani. Zgodni mladići (ponekad i devojke) putuju od koledža do
koledža, organizuju raskalašne žurke sa dobrom muzikom i masovnim seksom, sve to
fotografišu i snimaju, a onda „kače” na Internet. Smislili su način da se super
provedu, te da još i zarade. Istovremeno, usamljeni musketari na svojim putešestvijima
sreću sasvim obične devojke. Snimaju zajednički provod i prikazuju ga drugima. Kažu,
nije to pornografija, to je prosto seks među strancima. Treba li možda nečeg da
se stide, pitaju.
U Americi, ali i Evropi i Aziji, muški striptiz je sve popularniji. Devojke i udate odlaze u polumračne barove i gledaju muško talasanje. Često, zaista često, neke od dama istrče na podijum i uzmu stvar u svoje ruke. Bukvalno! Da li je možda protivzakonito, pitaju najhrabrije. Naravno da nije. Biti gej, i to je postalo OK. Pa čak je i crkva prihvatila gej-sveštenike, mnoge države omogućavaju homoseksualcima međusobne brakove. Sve ređe se govorio „pederima” i „lezbačama”, danas se forsiraju termini „seksualne manjine”, „multikulti”, „tolerancija”...
Prostitutke su sve češće „samostalni obrtnici”, bez šefova i makroa. Plaćaju porez. Pornografija je izrasla u najunosniju industriju. Zašto nositi porno-kasete kućama? Biznis je izašao u susret mušterijama, pa je čak i u Beogradu moguće dobiti fotelju u mračnom kutku vido kluba i na miru odgledati „meterijal”. Toalet papir sa strane je obavezan. Na žalost, svedoci smo i trgovine ljudima. Ona nam govori da priča sa seksom nikad nije išla bez najprizemnijeg posrtanja ljudskog roda. U eri seksualnih sloboda, postoje i seksualni robovi.
Sve popularniji: Muške striptizete |
U svakom slučaju, fascinira sve to sa seksom. Ne samo zbog njega samog, već i zbog činjenice da je seks samo za nekoliko decenija odbacio status tabu-teme i postao prvorazredno društveno pitanje. Kroz par generacija ljudi su drastično promenili svoj odnos prema seksualnosti. Da su živi, naše bake i dedovi s početka prošlog veka silno bi nas se stideli.
Mi smo, s druge strane, prestali
da se iznenađujemo. Kada predsednik Amerike ima seks na radnom mestu, to je tek
vest. Kada homoseksulci organizuju ljubane parade, to je samo gužva u saobraćaju
(neistomišljenici doduše ponekad pesnicama regulišu sabraćaj). Kada muškarac hoće
da bude žensko, ne vode ga kod psihijatra, već kod hirurga. Niko ne pita da li je
normalan, već ima li dovoljno novca za „presvlačenje”.
I to nije sve! Nisu samo odbačene srednjovekovne predrasude o seksu. Na probu je stavljen i renesansni ideal ljubavi. Zaokupljeni karijerom i željom da što više zarade, ljudi sve češće izbegavaju romantično „smaranje”. Postoji mnoštvo verzija takozvanog „brzog dejtinga”, koje se svode na jedno: agenciji platiš da te upozna s nekim na javnom mestu ili putem Interneta, ako mu „udariš” dovoljan broj recki (u smislu poželjnih karakteristika), onda ga oprobaš u krevetu. Ako je i tamo sve OK, te ukoliko taj ili ta još zarađuje, stvar je idealna! Za slučaj da nešto krene naopako, partneri u najgorem slučaju mogu postati „gospodin prošli” ili „gospođica eks”.
REVOLUCIONARNE ŠEZDESETE
Kako je seks oslobođen
Vudstok: Rušenje poslednjih granica |
Još od vremena Sigmunda Frojda,
s početka 20. veka, došlo je do značajnih promena u socijalnim stavovima, ponašanju
i institucionalnoj regulaciji pitanja koja se tiču seksualnosti. Bez obzira koliko
je hvaljen ili osporavan, Frojd je širom otvorio vrata spavaće sobe, posle čega
su teme vezane za seks stigle u centar društvene pažnje. Pre samo sto godina ideja
o seksualnoj politici bila je nezamisliva.
Ključni pomak se desio tokom kasnih 60-tih i početkom 70-tih, kada su usledili masovni studentski protesti širom sveta, pre svega protiv rata u Vijetnamu. Tada su se razvili subkulturni pokreti koji su seksualnu slobodu stavili u centar svoje pažnje. Stvoren je veoma heterogen konglomerat u kome su se našli pacifisti, borci za prava žena, zagovornici honoseksualnih sloboda, zaštitnici životne sredine i pobornici dekolonizacije.
Osnovna poruka ovog procesa je bila da je seksualnost zadržana u okvirima porodice jedan od glavnih načina za održavanje klasnog društva i neslobode. Kapitalizam je okrivljen za nametanjae seksualnih stega zarad svog opstanka i eksploatacije. Zbog toga su pristalice ovih pokreta, koji su po pravilu bili levičarski, tražili da se radikalno promeni odnos prema seksualnim pitanjima. Hipici - „deca cveća”, zagovarali su i praktikovali slobodnu ljubav i seks bez ograničenja. Tako su srušeni brojni stereotipi o seksu.
Ženi je konačno dosegla ravnopravnost u javnom životu, ali i u krevetu jer joj je nepovratno priznato pravo na ljubavni užitak. Odbačne su predrasude o homoseksualnosti. Neki teoretičari veruju da su brojne pojave u kasnijim decenijama posledica burnih dešavanja između 1967. i 1972. Od tada je povećan broj razvoda, sve češća pojava su samohrane porodice sa jednim roditeljem, gej zajednice u mnogim zemljama su dobile pravo na zvaničnu registraciju. Procvat pornografije je dokaz o masovnoj komercijalizaciji seksa.
LUDE DVADESETE
Ples "šiparica"
Tokom 20-tih prošlog veka grupa
Amerikanki pokrenula je pitanje položaja žene u savremenom društvu. Ostale su upamćene
pod nazivom „šiparice”. Njihova pojava je došla u pravom trenutku i na pravom mestu.
Amerika je izbegla traume Prvog svetskog rata, dok su se u Evropi hladile topovske
cevi, Amerikanke su dobile pravo glasa na izborima. Značajnu podršku ovim damama
dao je ekonomski bum i pojava masovne kulture.
Uz ženske magazine, radio i bioskop, one su brzo shvatile da mogu biti mnogo više od skrušenih devojčica koje čekaju da ih prosečni tip iz „forda T” pretvori u domaćicu. Danas preovladava mišljenje da su šiparice načele viktorijanski moral i tako utrle put za laku pobedu hipicima iz šezdesetih. Krenule od mode. Novim stilom oblačenja bacile su rukavicu pristalicama konzervativnog ponašanja i dotadašnjeg muško-ženskog odnosa.
Trasirale put slobode svojoj deci: Lude dvadesete |
Najpre su odbacile steznjake i duge haljine. Upale su u „džakove”, garderobu koja nije isticala struk. S obzrirom da su se jako šminkale (koju deceniju ranije šminka je bila sinonim za prostitutke) muškarcima nije ostalo ništa drugo nego da ih po prvi put pogledaju u oči. Da se suoče sa šiparicama. Mnogi pogled nisu mogli da izdrže, pa su ga obarali prema patosu i nogama ovih dama. A neoge su bile otkrivene do kolena (tada je rođena masovna depilacija).
Garderoba je bila jednostavna, frizura kratka kao u nestašnih dečačića, zbog čega su šiparice malo vremena provodile pred ogledalom. U glavama su imale suviše važne ideje, pa dangubljenje uz frizr-četku nije dolazilo u obzir. Žurno su odlazile na žurke, slušale džez - đavolju muziku, strasno plesale. Po privi put, žene su počele da zakazuju „sudare” muškarcima, s čašom viskija u ruci i cegaretom na usnama. Moglo im se jer su u centar svoje pažnje stavile uživanje, a muškarci su bili samo jedna od mogućnosti.
Iako je većina devojaka „prvi put” čuvala za zakonitog muža, seks pre braka bio je česta pojava. Najraskalašnije žurke su podrazumnvale skidanje šiparica i njihovih parntera u mračnim prostorijama. Najpre se plesalo uz džez i mnogo alkohola, a završavalo na gomili. Bioskop je postao svetilište, ne samo zbog filmova o šiparicama, već i zbog „javnog” mraka u kome je pipkanjae bilo mnogo važnije od kokica. Pokret je propao s početkom velike ekonomske krize u SAD, u prvoj polovini 30-tih, ali je ostavio snažan pečat na društvene promene u 20. veku.
KAKO JE POČELO: MESOPOTANIJA
Orgije u hramu
Postavili "standarde": Prikaz seksa na reljefu iz Mesopotanije |
Jedna od najstarijih kultura,
mesopotanska, ostavila je brojne tragove o seksualnim običajima. Matrijarhat je bio na snazi, vrhovna boginja beše Ištar. Ona je vladala životom
i smrću, ostalim božanstvima, muškarcima i ženama, te svim što je bilo ženskog roda,
uključujući rat i oružje. Povodom ratničkih pobeda, u njenom hramu priređivane su
gozbe i raskalašni seks. Postojao je običaj da svaka mlada posle venčanja ode u
hram Ištarove, gde je čekala da joj stranac baci srebreni novičić u krilo. Za uzvrat,
ona bi imala seks sa njim. Ovaj običaj je bio prava mora za manje atraktivne žene
koje su godinama čekale komadić srebra.
Skoro svi hramovi i svetilišta imali su statue muških udova u erekciji. Zanimljiv je i kult Peora, koji je podrazumevao svečanosti u čast penisa. Ti događaji su počinjali kao program s demonstracijom seksualnih vratolomija, a najčešće bi prerastali u orgiju, s publikom i „umetnicima” na gomili. Ostali su i pisani tragovi o seksualnim bolestima u mesopotanskim državama. Najčešće boljke bili su sifilis i gonoreja. One su objašnjavane ljutnjom bogova, koji su boleštinama kažnjavali neprijatelje države i nevernike u Ištar. Sifilis je nazivan ujedom raka, a nebeski simbol ove bolesti bio je nepovoljan odnos astroloških znakova kancera i škorpije.
STARI
EGIPAT
I bogovi su uživali
U
drevnom Egiptu postojala je prava paleta seksualnih
običaja
i
navika.
Na snazi je bila opšta tolerancija, ravnopravno su obitavali
hteteroseksualci, biseksualci, homosekcualci, prostitutke su bile visoko cenjene,
orgije važan društveni događaj, incest redovna pojava. Naravno, bilo je razlika
među staležima. Vladari i vlasnici robova su mogli sve. Običan svet i porobljeni
bili su ogrnaičeni zakonima koji su ih usmeravali na bračne partnere. Kršenje propisa
strogo je kažnjavano, ali su i robovi mogli sa strane da omaste brk ako je bilo
po volji gospodara.
Strasno i razuzdano: Stari Egipat |
Egipćani su bili prvi koji su poveli računa o seksualnim bolestima. Osim glava, brijali su i ostatak tela iz higijensko-seksualnih razloga. Obrezivanje penisa je vršeno s ciljem da se umanji mogućnost zaraze. Kontracepcija je bila rasprostranjena, najčešće je korišćen izmet domaćih životinja koji je apsorbovao muške sokove. Kada je to zakazivalo, pribegavalo se ispumpavanju sperme iz vagine. Inače, muška tečnost je upotrebljavana kao afrodizijak.
Drevni Egipat je bio matrijahalnia
kultura. Po zakonu, imovina je prelazila s žene na ženu, a muškarci su, uključujući
i faraone, bili puki staratelji nad bogastvom. Udovci su često ženili potomkinje
kako bi i dalje upravljali imovinnom.
Bilo je mnogo brakova između braće i sestara koji su venčanjem sprečavali stranca da uđe u kuću i tako se dokopa porodičnog bogastva.
Bilo je mnogo brakova između braće i sestara koji su venčanjem sprečavali stranca da uđe u kuću i tako se dokopa porodičnog bogastva.
Čak je i religija u Egiptu bila
seksualna i strasna. Prema predanju, bog stvaranja, Haos, manstrubirao je i tako
stvorio ostala božanstva. Dobra sestra Išis sastavila je brata Osirisa iz komada,
ali nije mogla da pronađe njegov penis, pa je napravila novi. Ova legenda je bila
veoma bitna Egipćanima, za vreme svetkovina žene su ulicama nosile lutke sa velikim
genitalijama.
Božanstvo Bes bilo je, zapravo patuljak s ogrmnim penisom. On je smatran zaštitnikm žena, pa su ga mnoge tetovirale na butinama. Hator, boginja ljubavi i muzike, jednom je otkrila genitalije i pokazala ih ocu, Bogu Sunca, koji se smeškao. Tokom rituala, žene su masovno podizale haljine i pokazivale polne organe. To su naročito radile za 40-dnevnog slavlja u hramu Apisa - svetog bika. U hramu Amun, devojke su dolazile i podavale se svakome ko bi poželeo sve dok ne bi dobile menstruaciju. Kasnije su mogle da se udaju.
ANTIČKI SVET
Zevs je imao vaginu
Homoseksualnost bila uvažavana |
Očevi nisu voleli kćerke. Kada su se rađale, devojčice bi ubijali ili ih prodavali u javne kuće. Roditelji su plaćali mladoženji da odvede žensko. Muškarci su zaključavali supruge kad bi odlazili od kuća,. A odlazili su neretko kod prostitutki. Priča se da su one nerado pristajale na analni i oralni seks, zbog čega su ih mušterije redovno tukle. Batine bi usledile i ako bi muškarci procenili da je tarifa visoka. Tako je bilo i u Rimu.
Verovalo se da je vrhovni bog Zevs u penisu imao vaginu koja je porodila ostala božanstva. Zevs je prema legendi voleo da siluje. Mete je nalazio među drugim božanstvima, te smrtnim ženama, ali i muškracima. Omiljena predigra mu je bila da se, prevoren u veliki talas, dočepa mlade devojke koja se približi obali. A kako je sam Zevs mogao i s muškarcima, starim Grcima homoseksualnost nije bila strana. Ipak, homoseksualci su za partnere tražili mladiće oko 12 godina, a retko su pristajali da budu sa starijima od 17-te. Postojao je i običaj da domaćini viđenim gostima podvode kćerke ili sinove.
Amazonke
Brojni istoričari veruju da
su Amazonke - žene ratnice, bile samo fikcija grčkih vojnika koji su maštali o ostrvu
naoružanih heroina. Međutim, mnogi tvrde da priča o Amazonkama nije obična legenda.
U Ukrajini je svojevrmeneo pronađen grob u koji je sahranjena žena sa silnim naoružanjem
i celim konjem. Neki od istoričara ukazuju na mogućnost da su Amazonke bile, zapravo,
Slovenke. Za njih se govorilo da nisu trpele muškarce među sobom. Kada bi zarobljenim
vojnicima iscedile i zadnju kap muškosti, prosto bi ih ubijali. Dečanci rođeni iz
tih avantura takođe su ubijani, dok su devojčice podizane s velikom pažnjom. Kada
bi klinke stasale za vojničku veštinu, otkidana im je desna dojka zarad boljeg rukovanja
mačeim i kopljem.
KINA KROZ VEKOVE
Brzi orgazam - smrtni greh
Imali čak i upustva za lezbejke: Drevna Kina |
Tokom 3.500 godina kineske istorije,
događali su se radikalni obrti oko seksa. U najranijim tekstovima, o njemu se uglavnom
metaforično pisalo, pa su tako ženska vagina i njeni sokovi predstavljani kao oblaci,
dok su penis i muško seme označavani pojmom kiše. Još u vreme ranih dinastija, oko
770 godine pre Hrista, Kinezi su prihvatili dokrtinu taoizma. Po tom učenju, žena
je raspolagala s neograničenom količinom energije jin, dok je mušarac imao ograničen
kvantum janga.
Muškarcima je bilo zabranjeno da prerano svrše. Oni su morali da odlažu vrhunac kako bi pobudili seriju orgazma kod žena. Pošto je smatrano da žene imaju neograničenu količinu seksualne energije, samo ih je višestruki orgazam izjednačavao po užitku s muškarcima. Ovi su zato plašeni da će se razboleti ili čak umreti ukoliko prerano svrše. Inače, prostitucija je u Kini bila veoma raširena. Muškarci su rado posećivali kurve, verujući da njihovo seksualno iskustvo i pokorena energija brojnih partnera obećava ekstra količinu janga.
Za vreme dinastije Čin od 221. pre Hrista do 24. godine nove ere, taoizam je zamenjen Konfučijevim učenjem. On je bio veoma rigidan po pitanju seksa. Žena je skrajnuta u stranu, muškarac je inagourisan kao stub porodice i društva. Seks je mogao biti vođen samo među supružnicima, i to isključivo u krevetu. U ostalim delovima kuće, tokom dana, nije bio dozvoljen kontakt, čak ni dodirivanje rukama. Muškarci su, doduše, mogli da spavaju s konkubinama, ali su bili dužni da ih izdržavaju i zadovoljavaju bar jednom u pet dana, bez obrzira koliko su bile stare (a starile su, logično). Posle je usledilo viševekovno lutanje između taoizma, konfučijizma i budizma. Sve do komunizma.
Kama Sutra
Drevna Indija je poznavala i
tolerisala različite oblike seksualnog ponašanja, kao što su brakoneverstvo, homoseksualnost,
biseksualnost, sadizam i mazohizam. Sasvim davno postojala je knjiga 64 veštine,
koja je bila udžbenik ljubavi. Pisana je na sankskriptu, a prevodi su stigli u Perziju,
na Tibet i u Kinu. Original, međutim, nije sačuvan, pa se danas o 64 pouke samo
nagađa. Zna se da je to delo bilo obavezna literatura noblesa, moćnika i njihovih
konkubina. Jedna od kasnijih verzija je čuvena Kama sutra, koja je prevedna i na
zapadne jezike. Ova knjiga je nastala u prvim vekovima nove ere i originalno ima
35 poglavlja.
SREDNJI VEK I HRIŠĆANSTVO
Seksualni mrak?
Da li je bilo seksa u srednjem
veku? Pa zar bi bilo nas da nije! Danas, zapravo, većina stereotipa o telesnim zadovoljstvima
seže iz vremena rigidnog hrišćanstva. Sam Hrist je malo govorio o seksu. Telesni
užitak nije bio u fokusu njegovog moralnog učenja, sin božiji seks nije afirmisao,
ali ni osporavao. Njegovi učenici su, međutim, u prvim vekovima hrišćanstva sveli
poželjnu seksualnost na rađanje i reprodukciju. Seks iz zadovoljstva bio je prokužen,
poižuda među zaljubljenima nije opravdavana.
Iza sedam brava: Tajno tržište seksualnih pomagala u Srednjem veku |
Govorilo se da je seks podvala đavola koja je među verujuće stigla sa ženskom zavodljivošću. Po tom tunačenju žene su, zapravo, Satanine kćeri. Antropolozi i istoričari religije kažu da je postojalo više razloga za ovakav stav. Jedan od njih je potreba za homogenizacijom među ranim hrišćanima u cilju održanja pokreta i afirmacije u priznatu religiju. Progonjeni od rimskih imperatora, hrišćani su dugo funkcionisali kao tajno društvo, ilegala čija doktrina i cilj nisu dozvoljavali idejno i telesno opuštanje.
Ovakav odnos je zadržan i kasnije. Seks je bio nepoželjan jer je odvlačio pažnju s usrdne molitve i religiozne smernosti. Stoga je crkva u nekim krajevima organizovala kastraciju muškaraca, što je zabranjeno tek vaseljenskim saborom u Nikeji 325. Mnoge navike, poput manstrubacije ili analnog seksa, smatrane su smrtnim grehovima. Teolozi su, u međuvremenu, afirmisali tvrdnju da među prvim parom, Adamom i Evom, nije bilo seksualne požude sve dok su ovo dvoje nevini obitavali u raju.
Homoseksualnost
Srednjovekovna crkva bila je naročito isključivija prema muškoj homoseksualnosti, posebno posle 11. veka. Za uzajamno menstrubiranje, partneri su mogli da dobiju do 40 dana zatvora, dok je analni seks među muškarcima kažnjavan sa sedam i više godina. Koliko je Zapad bio zgranut nad homoseksualizmom najbolje govori primer Firence. Tamo je između 1432. i 1502. čak 17.000 muškaraca (od ukupno 40.000) bilo pod istragom zbog pederastije. Tri hiljade ih je osuđeno, a još nekoliko hiljada je priznalo krivicu pošto im je obećana amnestija. Istovremeno, lezbizam nije regulisan crkvenim propisima jer je smatrano da ne postoji.
Ipak, to ne znači da je crkva
bila potpuno isključiva. Papa Gregorije Četrnaesti iz 13. veka osnovao je red Svete
Marije Magdalene (red belih dama) koji je okupljao bivše prostitutke. One su obrazovane
i izvođene na pravi put, davano im je nešto miraza kako bi otišle tamo gde ih ne
poznaju i udale se. Javne kuće su funkcionisale legalno, redovno je vršena inspekcija
i ubiran porez. Ne zaboravimo da je tada u mnogim delovima Evrope vlast bila - Crkva.
Negde su prositutke nosile posebna obeležja, u Firenci na primer veo sa žutim resama. Mnoge dame noći uspinjale su se visoko na društvenoj lestvici. Roza Vanoza je u tridesetoj stigla do pape Aleksandra Četvrtog. Rodila mu je četvoro dece. Ipak, ovakvi primeri su bili izuzeci, nebrojane grešnice su skončale brutalnom smrću. U delovima Francuske tokom 12. veka prokužene dame su izlagane u kavezima, davljene u rekama, davane zatvorenicima (radi iživljavanja), otkidani su im delovi tela, stavljani žigovi.
Hrišćanski autoriteti su bili protiv bilo kakve vrste kontracepcije. Ipak, ona beše rasprostranjena. Seksualni partneri su nastojali da se zaštite od neželjene trudnoće kroz „bezbedne” poze, ali i uz pomoć raznih naprava. Kondomi su izrađivani od ovčje ili zmijske kože, te od creva raznih životinja. Pre odnosa, u vaginu je ponekad stavljan limunov sok ili sirće. Nisu imali pojma da se na taj način menjala PH vrednost vaginalnih sadržaja, bilo im je dovoljno što je efikasno. Korišćene su i primitivne varijante tampona. Neke žene su nosile ljubavne oklope s katancima, koji su čuvali od iskušenja. Ključevi su bili kod muževa. Verovalo se u moć afrodizjaka, potencija je prizivana vradžbinama.
Doneli umeće ljubavi u Evropu: Krstaši |
Obično se smatra da su stege srednjeg veka počele da popuštaju s pojavom renesanse. Međutim, po pitanju seksualnih navika i sloboda, nije bilo baš tako. Paradoksalno, seksualna raznovrsnost stigla je na velika vrata u Evropu s mačevima krstaša-povratnika. Oni su u teškim oklopima kretali na Bliski Istok da zaštite Hristov grob, a vraćali su se živopisnom garderobom, brojnim afrodizjacima i ljubavničkom veštinom. Na bojnom polju su pobeđivali nevernike, u posteljama su učili od njihovih žena.
OD RENESANSE DO VIKTORIJANSKOG
DOBA
Zidine licemerja
Medicina tvrdila da žena nema želju, a da je muškarac nezasit |
Brak je kroz istoriju često
sklapan iz interesa. Žene uglavnom nisu pitane, morale su da pođu za čovekom koji
je ponudio dovoljno novca familiji ili je imao ugled u društvu. Tokom je bilo i
u periodu renesanse, od 14. do 17. veka, ali tada su prvi put povezani pojmovi ljubavi
i seksa, što je ranije bilo nezamislivo. Mladim ljubavnicima priznato je pravo na
romansu i strast.
Ipak, nije dovođen u pitanje crkveni stav o unošenju ženske nevinosti u brak. Strogo je paženo da neudate ne padnu u iskušenje. Socijalna kontrola je bila organizovana na različitim nivoima, od porodice, preko šire familije i komšiluka, pa do crkve. Svi su čuvali devičanstvo od Sotone. Renesansa tu ništa nije promenila.
Koliko je antiseksualna histerija bila kontraproduktivna po tada važeći moral, najbolje govori česta homoseksualnost među muškarcima. Kako su mladići u naponu seksualne energije teško nalazili partnerke, oni su se okretali jedni drugima. Dečaci oko 12 godine često su bili pasivni, oni oko 20-te su bili aktivni partneri. Do tridesete svi bi se ženili i tada sticali prva iskustva s ženama.
Iako se renesansa s razlogom veliča, ne treba zaboraviti da je baš u tom periodu sprovođena prava hajka nad takozvanim vešticama. Inkvizitori su na najstrašniji način mučili oko 30.000 žena, od kojih je većina podlegla patnjama. Od njih je traženo priznanje da su počinile greh nad grehovima, odnosno da su seksualno zadovoljile Sotonu.
Ni burna dešavanja poput velikih geografskih otkrića, industrijalizacije i prvih socijalnih revolucija nisu mnogo promenila stavove o seksu. Licemerje je doseglo vrhunac u viktorijanskoj eri, za vlade britanske kraljice Viktorije tokom 19. veka. Ona je tada podržavala doktrinu o ženi-svetici, stubu porodice, a time i društva. Supruzi je udeljeno da rađa i vodi domaćinstvo, te da se povremeno podaje mužu.
Pre samo 150 goidna čak je i medicina tvrdila da žena nema seksualnu želju, dok je za onu kod muškarca govoreno da je neuništiva. Ukroćena muškost pretila je da sklizne u ludilo, bolest i smrt, verovalo se tada, pa je muškarcima praštano neverstvo ili odlazak kod prostitutki. Oni su, u odnosu na ranije epohe, ređe tukli svoje žene, a češće im davali novčanike. Kad je seks u pitanju, ništa se nije promenilo.
Reporter, oktobar 2005.
0 коментара