Žan Noel Žanene: Istorija se smeje nenaoružanim narodima
16:23Pre 165 godina čuveni francuski književnik izgovorio je vizionarske reči... Igo je bio istaknuti predstavnik onoga što danas u istoriografiji nazivamo panevropskim ili evropskim nacionalizmom.
"... Osvanuće dan kada ćete se vi -
Francuska, Rusija, Italija, Engleska i Nemačka, i sve nacije ovog kontinenta,
ne gubeći svoje posebnosti i svoju slavnu individualnost, stopiti u superiorno
jedinstvo i stvoriti evropsko bratstvo, na isti način na koji su se i
Normandija, Bretanja, Burgundija, Loren, Alzas i sve naše pokrajine stopile u
Francusku. Svanuće dan kada više neće biti drugih bojnih polja osim tržišta
koja se otvaraju trgovini i duhova koji se otvaraju idejama. Svanuće dan kada
će metke i bombe zameniti glasanje, opšti narodni izbori, istinska arbitraža velikog
suverenog senata koji će Evropi biti ono što je parlament Engleskoj, ono što je
skupština Nemačkoj i ono što je zakonodavna skupština Francuskoj."
Viktor Igo Pariz, 21. avgust 1849.
U trenutku dok je strasno najavljivao u miru
ujedinjenu Evropu, taj kontinent je sjedinjavao revolucionarni požar i
apsolutni haos. Proći će tačno sto godina do osnivanja Saveta Evrope (prva
sednica održana je u Strazburu 10. avgusta 1949), a Evropu će poharati još
nekoliko revolucija, dva svetska i još neki lokalni ratovi, nestaće cela
carstva, nastaće neke sasvim nove države... Prosto je neverovatno iz današnje
perspektive da je neko pre više od veka i po mogao da priziva takvu Evropu,
pogotovu kada se zna kroz šta je ona prošla u međuvremenu.
Ove godine ima dosta "zgodnih"
godišnjica koje nas podsećaju i pozivaju da iznova promišljamo odakle smo
krenuli, gde smo stigli, kroz šta smo prošli. Najznačajnije je stogodišnjica od
početka Prvog svetskog rata. To je i povod što je Francuski institut u Beogradu
prekjuče pokrenuo ciklus predavanja pod nazivom "Razmišljanja o
ratu", koji će potrajati narednih meseci. Ovdašnjoj publici obratio se Žan
Noel Žanene, jedan od najznačajnijih istoričara iz Francuske koji je bio
državni sekretar u vladi Fransoa Miterana, na čelu Radio Fransa i Radio Frans
internacionalna, predsednik Narodne biblioteke Francuske, između ostalog čelnik
nacionalne komisije koja je organizovala obeležavanje 200 godina od Francuske
buržoaske revolucije. U Beograd je došao sa zanimljivim idejama koje je natkrio
naslov predavanja "Mudro obeležavanje jedne godišnjice". Pre
predavanja, kojim je moderirao Stanislav Sretenović iz Instituta za savremenu
istoriju u Domu omladine, razgovarali smo sa Žaneneom.
Kao što rekosmo, i u Francuskoj, i u Srbiji,
ovo je godina kada ćemo se sećati još nekih "okruglih" godišnjica,
recimo 70 godina od oslobođenja u Drugom svetskom ratu (obe zemlje su defakto
bile slobodne 1944), osam decenija od ubistva jugoslovenskog kralja Aleksandra
Karađorđevića i francuskog ministra inostranih poslova Luja Bartua u Marseju
1934. (još jedan tragičan događaj koji nas spaja). Ipak, Žan Noel Žanene nema
dilemu da je u simboličkoj ravni najznačajnije navršavanje punog veka od
početka Velikog rata. Apeluje da se ta godišnjica pametno obeleži, (kaže da ne
bi trebalo govoriti o proslavi jer razloga za slavlje nema), kao i da se
sagleda zašto je Evropa pre 100 godina otišla u vrtlog krvave autodestrukcije.
To je važno za sve, pa i za Francusku i Srbiju, koje iz tih, istovremeno
herojskih i tragičnih dana, veže čvrsto savezništvo.
- Konrad Adenauer je još između dva svetska
rata zagovarao istinsko pomirenje u Evropi. Ali on je tada bio samo
gradonačelnik Kelna, tek pedesetih, kada je bio premijer posleratne Nemačke, to
je bilo izvodljivo.
Zato što posle Prvog svetskog rata Nemci nisu
imali osećaj da su poraženi, a Francuzi su istovremeno imali osećaj da su
pretrpeli mnoge teškoće i nedaće zbog ratoborne Nemačke - kaže Žan Noel Ženene.
Možda su tu koreni neuspeha Versajskog mira, koji je rigidno razdvojio pobednike
od pobeđenih. Naš sagovornik objašnjava da je posle Drugog svetskog rata bilo
drugačije: u Nemačkoj su se suočili sa odgovornošću, u Francuskoj, i pored
ponosa na Šarla de Gola i onog što su učinili "slobodni Francuzi",
nisu ostrašćeno prezreli poražene. To je bio preduslov za mir koji je po
dužini, ako se izuzme krvavi raspad Jugoslavije, gotovo bez presedana na
evropskom tlu.
Ipak, gost iz Francuske upozorava na vreme,
kako bismo izbegli terminološki i vrednosni nesporazum: on nije pacifista!
"Istorija se smeje nenaoružanim narodima", govori i deklariše se kao
naslednik Žana Žoresa, francuskog socijaliste s početka prošlog veka, koji je
često izgovarao pomenuti citat Nikola Makijavelija. Žanene ukazuje da u
istoriji nije poznat primer naroda koji se vojno prepuštao drugom narodu bez
velike opasnosti. "Meka sila nije dovoljna da se ustanovi opstanak Evrope
na duže staze", kaže i dodaje da Evropa treba da se naoruža kako bi bila u
stanju da vodi odbrambeni rat, da bi se sačuvao njen način življenja, društvena
ravnoteža, planetarni uticaj. "U redu je što imamo Veneru, ali je takođe
potreban i Mars, nažalost".
Žanene ukazuje činjenicu da je Srbija podnela
veliki teret i platila veliku cenu u Prvom svetskom ratu i stoga nema dilemu da
li treba da bude aktivna učesnica u panevropskom obeležavanju godišnjice. Ne
izjašnjava se o Gavrilu Principu i njegovim drugovima iz Mlade Bosne ni kao o
herojima, ni kao o teroristima. Kaže da je dobro što polako prolazi to
pomodarstvo iz devedesetih godina prošlog veka da se akcenat stavlja na žrtve
umesto na heroje. Jer, nema suštinski ispravnog sagledavanja istorijskih
događaja, a kamoli tako velikih kao što je Prvi svetski rat, ako se ne setimo i
žrtava, ali i heroja. A običan vojnik, bez obzira na to da li je bio francuski,
srpski ili nemački, istovremeno je bio i heroj, i žrtva tog pokolja koji je
desetkovao stanovništvo našeg kontinenta.
Danas, mart 2014.
Danas medijski partner
Gostovanje Žana Noela Ženena prvo je u nizu
predavanja koje u prvoj polovini godine organizuje Francuski institut pod
nazivom "Razmišljanja o ratu". Za mesec i po dana, tačnije 24.
aprila, domaćoj publici će se obratiti gošća Valerija Rosouks, koja će govoriti
o sećanju na tešku i bolnu prošlost, Kao i na (ne)pomirenje, a 26. maja Patrik
Baz će pričati o tome kako se u medijima upotrebljavaju slike rata. U drugom
delu godine biće organizovana još dva predavanja, o čemu će Danas, kao medijski
pokrovitelj ovog ciklusa, blagovremeno obavestiti svoje čitaoce.
Istoričar treba da je uz vlast
Iako francuski intelektualac u arenu mišljenja
unosi i neke naizgled neočekivane ideje (zagovara naoružanu Evropu sposobna za
odbrambeni rat, istovremeno kaže da je "sva sreća što se gubi taj trend iz
devedesetih stavljanja akcenta na žrtve"), njegovi stavovi su suštinski
postament za trajni mir u Evropi i izvan Evrope. U tom smislu, on (opet možda
pomalo neočekivano) pledira da istoričari treba da budu bliski sa vlastima, čak
kaže da je to za poslenike ove nauke časna tradicija. Evo i zašto: svaki političar
ima specifično znanje (ili neznanje) o prošlosti koje utiče na njegov izbor i
ponašanje.
- Kako su političari skloni da (zlo)upotrebe
čak i komemoracije (što im se, pokazuje istorija, na kraju ipak obija o glavu),
potrebni su kompetentni istoričari jer njihovi saveti i odgovornost navode
vlast da donese na duže staze ispravne odluke - kaže Žanene.
Постови
0 коментара