Vizuelni identitet: Nema dobrog brenda bez dobrog logoa
08:45 |
| Logoi kompanije Fijat |
Priča
je mnogo, ovde smo izdvojili neke. Ali, najpre nešto o logou: to je neizostavni
deo korporativnog identiteta koji može da bude realizovan u čistoj grafičkoj
formi (simboličko- ikoničkoj) ili u kombinaciji sa rečima (logotip). Bez obzira
u kakvom je obliku, njegova važnost je nesumnjiva jer vrši više funkcija: izdvaja
kompaniju ili robnu marku od direktne konkurencije, stvara kognitivno-emotivni odnos
kod pojedinaca (kupaca ili potrošača).
 |
| Logoi kompanije Pepsi |
Dakle,
uspešne kompanije prepoznajemo, osim po kvalitetnim proizvodima ili uslugama, i
po logoima. S druge strane, nije neobično da firme koje dugo traju s vremena na
vreme tragaju za "novom svežinom" baš kroz apsolutni redizajn logoa.
Između ove dve krajnosti postoji mnoštvo varijacija, gde su promene male,
gotovo kozmetičke, recimo da je vizuelno rešenje bilo u skladu sa modom ili pravilima
vremena u kojem se promene vrše.
Jedan
od najdugotrajnijih logoa je onaj za pomenutu Koka-Kolu. Iako je više puta
neznatno redizajniran, u suštini je ostao isti od 1885. kada ga je ručno
ispisao Frank Mason Robinson, sekretar i knjigovođa izumitelja popularnog
napitka Džona Pembertona. Koristio je takozvani "spencerov rukopis"
kojim je ispisan i logo Forda. Kreiranje jednog od najvrednijih logoa nije
koštalo ništa.
Veoma
uspešan primer je i znak za Najk, proizvođača sportske obuće i odeće koji je 1975.
kreirala Šarolin Davidson, i to za samo 35 dolara. Kompanija se kasnije odužila
autorki tako što joj je dodeljeno 500 berzanskih akcija koje trenutno vrede oko
600.000 dolara. Sam znak je doživeo nekoliko kozmetičkih izmena tokom godina.
 |
CITAT: Logo je jako važan, jer na
većem delu planete ljudi ne umeju
da čitaju engleski ili francuski, ali svi
mogu da zapamte dobar znak,
Karl Lagerfeld (1932), nemački
modni dizajner, umetnik, fotograf
|
Sasvim
suprotan primer je znak korporativnog i prepoznavanja brenda najvećeg
konkurenta Koka-Kole - Pepsija. Najnoviji logo realizovan je 2008, što je
koštalo oko milion dolara. Ova kompanija je često u svojoj istoriji drastično
redizajnirala logo boreći se za poziciju jedan na tržištu bezalkoholnih pića.
Fijat
ima svoju priču. Za nešto više od 100 godina postojanja 10 puta je menjan logo,
ali poslednja dva (uključujući i aktuelni) zapravo su povratak na rešenje iz
1925. uz izvesne stilizacije. Zanimljivo je inače da je, izuzev u rešenju iz
1968, u svim izmenama čuvan oblik slova A sa zakošenjem na desnu stranu u
njegovom vrhu.
Iz
istorije razvoja logoa mogu se "čitati" i promene u duhu vremena.
Primer za to je Folksvagen. Kada je firma osnovana 1937, prepoznatljiva dva
slova "WV" bila su "okružena" stilizovanom svastikom
(nacističkim znakom), što je promenjeno već 1939, da bi se aktuelni znak
ustalio šezdesetih godina prošlog veka i od tada su samo menjane nijanse plave
boje.
Promena
logoa može da košta malo i mnogo, što ilustrujemo sa dva prepoznatljiva brenda
iz Velike Britanije. Tamošnji BBC je za redizajn svog logoa 1998. platio 1,8
miliona dolara. Jedanaest godina kasnije vizuelni identitet je menjao i Britiš
petroleum, a s obzirom da je novo rešenje trebalo implementirati po pumpama
širom sveta, trošak je procenjen na 211 miliona dolara.
Da
zaključimo: istorija razvoja vizuelnog identiteta kompanija puna je zanimljivih
priča od kojih smo vam ovde ukratko naznačili samo neke. Do logoa se nekada
dolazi slučajnošću, a nekada uz angažman najvećih stvaralaca, katkad naizgled
sasvim jednostavno rešenje sasvim dobro funkcioniše, a nekada i ozbiljan "rebrending"
ne pomaže. Ali, jedno je sigurno: uspešan brend nikako ne ide bez dobrog logoa.
Dobra
knjiga:
„Identity
Crisis: 50 Redesigns“, Jeff Fisher
Takozvana
"kriza identiteta" nije neuobičajna u biznisu. Zbog spoljnih
okolnosti (konkurencija, poremećaji na tržištu) ili unutrašnjih slabosti
(neefikasnost u poslovanju, pogrešne procene i postupci), firme nekada prosto
moraju da "pobegnu" od sebe, tačnije od lošeg nasleđa. Džef Fišer u
knjizi "Kriza identiteta: Pedeset slučajeva koji su posle promene doveli
do uspeha" analizira izlazne strategije iz ove specifične krize kroz 50
mini studija slučajeva. Obuhvaćeni su svi: od pojedinaca preko lokalnih firmi
do multinacionalnih korporacija.
Fišer
se ne zadovoljava prostim nabrajanjem uspešnih primera, on pokušava da ukaže na
prepreke s kojima se susreću dizajneri i njihovi klijenti kada snaga postojećeg
rešenja počinje da bledi. U takvoj situaciji je možda najlakše to konstatovati,
a daleko najteže pronaći adekvatno novo rešenje. U knjizi se nalazi više od 400
ilustracija u formatu "pre i posle", iz čega se vidi šta su bila
polazišta, a šta uspešna rešenja. Džef Fišer se više od 30 godina bavi dizajnom
i redizajnom logoa, a njegovi radovi su štampani u skoro 80 knjiga. Dakle, reč
je o znalcu koji ima šta da podeli sa čitaocem na ovu temu.
Постови
0 коментара