Ovog septembra navršiće se 10 godina od kada je javnosti predstavljen projekat atraktivne žičare koja je trebalo da poveže Novi Beograd i sportske terene u Košutnjaku. Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda naručila je i finansirala izradu generalnog projekta, predstudije opravdanosti i idejnog projekta prve faze, što je sprovelo preduzeće Juginsus iz Beograda.

 Pošto je prodat Mobtel 2006, kreatori takozvanog Nacionalnog investicionog plana obznanili su da je za potrebe gradnje prve faze u dužini od 995 metara, od Bloka 44 do Ade Ciganlije izdvojeno 2.700.000 evra. Ali od tada - ni makac.

Prema projektu, žičara je trebalo da poveže sportski centar na Košutnjaku, preko autobusko-tramvajske okretnice na Banovom brdu, Makiša i Ade, sa Blokom 44 na Novom Beogradu. Ukupna dužina ove trase je oko pet km, sa pet predviđenih stanica (terminal u Bloku 44, stanice na Adi, Makišu i Banovom brdu i terminal na Košutnjaku), 27 stubova i depoa za gondole. Cena gradnje je procenjena na 14 miliona evra. Bila je predviđena fazna izgradnja, najpre od Bloka 44 do centra Ade Ciganlije, a posle završetka celog projekta postojala je mogućnost i produženja trase do Bežanijske kose.

„Izgradnja ove deonice vrlo brzo bi ostvarila velike efekte, budući da potencijalni broj posetilaca Ade sa Novog Beograda i Zemuna iznosi oko 45 odsto. Dužina prve faze žičare je 995 metara, obuhvata dve stanice (početnu na Novom Beogradu i prolaznu na Adi) i privremeni depo za prihvat gondola na Adi. U prvoj etapi bi se podiglo osam čeličnih stubova, visine od pet do 35 metara. Vreme putovanja iznosi oko 2,5 minuta, što uz kapacitet žičare od 2.000 putnika na sat daje izvanrednu pristupačnost. Na početnoj i prolaznoj stanici planirana je izgradnja pratećih tehničkih sadržaja, ali i lokala...“, stoji u papirima.

Bilo je predviđeno da gondole imaju osam sedišta i omogućavaju komforan smeštaj putnika i njihovog ličnog prtljaga. Mesta bi bilo i za bicikle, rolere i drugu sportsku opremu. „Izgradnja prve faze, koja će predstavljati funkcionalnu celinu sa definisanim finansijskim efektima, koštala bi 3.800.000 evra. Cena karte bi bila oko jedan evro, pa bi se povraćaj troškova očekivao u prvih 10 godina eksploatacije. Izgradnja prve faze bi trajala oko četiri meseca“, najavljivano je pre desetak godina iz gradskih struktura. Čak je izračunato da bi na projektu i oko njega bilo zaposleno 700 ljudi samo tokom prvih godinu dana.

Gde je zapelo? Nenad Bajić iz Direkcije za građevinsko zemljište objasnio je 2007. da je prva stavka izmena generalnog plana „što se očekuje u oktobru“, a kada žičara bude ucrtana u najviši urbanistički akt grada, „sledi regulacioni plan čija izrada i usvajanje traju od devet meseci do godinu i po dana“. Gorica Mojović, tada pomoćnica gradonačelnika, uverava da će službenici gradske administracije morati ubrzano da kompletiraju dokumentaciju i raspišu konkurs za izvođača radova, „jer više nema opravdanja za odlaganje“.

„Izgradnjom žičare Beograđani će uštedeti oko sat vremena putovanja, a transport će istovremeno postati uživanje jer će se grad posmatrati iz najatraktivnije perspektive. Pored unapređenja vizuelnog imidža grada, žičara će, uz očuvanje ekoloških resursa, smanjiti potrebe za novim kapacitetima javnog saobraćaja ili parking prostora na samoj Adi. Direktno će se povezati i aktivirati sportski i komercijalni sadržaji Bloka 44 i Ade, sa podsticanjem gradnje novih, zimskih rekreativnih sadržaja...“. Lepo zvuči, zar ne? Šteta što i posle deset godina čami na papiru.

Danas, jul 2013.

Pre pet godina pisalo se i o izgradnji žičare koja bi povezala podnožje i vrh Avale. Prema tadašnjem predlogu Strategije razvoja turizma Beograda, koji je osmislio tim sa Instituta ekonomskih nauka, na teritoriji Avale i okolnih sela Beli Potok, Zuce i Brđani mogao da se izgradi veliki tranzitno-turistički centar koji bi činio motelski etno-kompleks „Srbija“, auto-kamp, auto-bioskop, sportski tereni, termoakvatički kompleks sa termalnim vodama i megamarket. Od tog kompleksa bi se žičarom ili šinskim vozilom išlo do vrha Avale, gde bi se sagradio ski-poligon ili hala i dečji zabavni centar.

Institut ekonomskih nauka je 2008. u okviru Strategije razvoja turizma grada Beograda predvideo da se već sledeće godine, 2009, otvori velika pešačka turistička zona Kalemegdan - Ratno ostrvo - Ušće, kao i da počnu pripreme za izgradnju žičare Kalemegdan - Veliko ratno ostrvo. Do 2018. godine s druge strane Dunava u odnosu na Veliko ratno ostrvo trebalo bi da bude napravljeno novo ostrvo „Čaplja“ površine 582 hektara sa sportsko-rekreativnim centrom.