Skuteri omogućavaju brzo premeštanje s kraja na kraj prestonice, što ih čini znatno efikasnijim od automobila ili javnog prevoza. I treći momenat nije nevažan: cena ove vrste individualnog prevoza. Oni koji dvotočkaše koriste za vožnju od kuće do posla i nazad platiće manje nego za mesečnu kartu za gradski prevoz, do 2.000 dinara. Ni kupovina, naročito polovnog skutera, nije skupa. „Skuće“ u voznom stanju mogu da se pazare za par stotina evra.

Stoga ne čudi podatak da je iz godine u godinu sve više registrovanih motocikala u Beogradu. Evo i nekih podataka: 2006. u glavnom gradu je bilo registrovano 4.725 dvotočkaša, sledeće godine broj je porastao na 6.975, da bi već 2008. bilo registrovano 7.291, odnosno skoro duplo više nego dve godine ranije. Očigledno, reč je o dramatičnom rastu. Ipak, ne treba izostaviti podatak da su u velikom broju novoregistrovani motocikali zapravo polovna vozila koja se uvoze iz inostranstva. Tako je, pre nekoliko godina, iz Italije uvezen kontigent od više hiljada rashodovanih mopeda koje su koristili tamošnji poštari, a koji su se kod nas prodavali „na kilo“.

Stoga, ali i iz drugih razloga, vožnja motocikla istovremeno je i veoma opasna. Prema statistici, motociklista u Srbiji ima 45 puta veću šansu da pogine od vozača automobila. Ova statistika je porazna jer u razvijenim zapadnoevropskim zemljama gde otprilike ima deset puta više registrovanih motocikala, za isto toliko je manje nezgoda. Naročit problem je glavni grad, gde je i registrovano najviše dvotočkaša. Tokom 2011. u Beogradu je procentualno učešće broja poginulih vozača motocikala i mopeda u odnosu na ukupan broj poginulih u nezgodama u činilo oko 10 odsto, a na teško povređene motocikliste u istoj godini otpadalo je oko 15 procenata ukupnog broja svih teško poveđenih.

Pokazalo se da su, usled veoma pojednostavljene obuke i načina dolaska do dozvole, motociklisti često ugrožavaju sami sebe, naravno i druge učesnike o saobraćaju. Osim toga, i ostali vozači često ne vode računa o motociklistima, pa su stoga nezgode česte. Iz tog razloga, krajem prošle godine formirana je Komisija za bezbednost motociklista pri gradskom Sekretarijatu za saobraćaj. Ova komisija, kao i aktivisti moto-udruženja, te policija sprovode različite kampanje podizanja svesti vozača motocikala, ali i ostalih učesnika u saobraćaju o bezbednosti vožnje na dva motorizovana točka.

Danas, jun 2013.

Parking i u garažama

U većini garaža Parking servisa postoje parking mesta određena za motocikle. Na primer, u garaži u Ulici 27. marta, osim mesta za 159 automobila, postoji i 39 za motocikle. Inače, moguće je obezbediti i mesečni parking za dvotočkaše u garažama Parking servisima. Parking-mesto za motore košta 1.320 dinara, a ono sa obezbeđenim video nadzorom 1.642 dinara.

Manje stradalih

Prošle godine na putevima u Srbiji pogunulo je 100 vozača motocikala i skutera. Svaka tri dana događao se udes u kome je učestvovao motor, a više od 300 ljudi je povređeno. Od početka godine do maja poginulo je četvoro motociklista, što je smanjenje u odnosu na prošli period za više od 50 odsto. Razlog je i pojačana kontrola policije i edukativne kanpanje. Ipak, u maju je tek počela glavna sezona, pa će se tek videti koliko su mere za povećanje bezbednosti efikasne.

Najčešći udesi

Najčešći udesi po tački kontakta su udarac motocikla u bok vozila, bočni sudari motocikla i ostalih vozila, te udarac vozila u zadnji deo motocikla, često usled naglog kočenja posle neprilagođene brzine motocikla.