Četrdeset godina Alan Forda: TNT diverzija u stripu
21:14Od prvog izdanja rada italijanskog dvojca Bunker-Magnus je prošlo četiri decenije. Iako je zamišljen kao parodija na veoma popularne filmove o imaginarnom agentu Džejmsu Bondu tokom šezdesetih, „Alan Ford” je ubrzo postao fenomen za sebe. Osim u matičnoj zemlji, nigde u svetu nije doživeo takvu popularnost kao na prostoru nekadašnje Jugoslavije. A to se dogodilo zbog Nenada Briksija koji je dijalog preveo u formi skoro zaboravljenog baroknog hrvatskog jezika
„Najlakši način da poraz pretvoriš u pobjedu jeste
da obučeš uniformu neprijatelja” govorio je mudri Broj jedan koji je, inače
tvrdio da su mu prijatelji bili Homer, Julije Cezar i Robespjer. A istina je da
je vođa grupe TNT mlađi od svih ostalih junaka popularnog stripa jer se pojavio
tek u 11. epizodi. To znači da još nije prešao ni četrdesetu koju su nedavno
napunili Alan Ford, Bob Rok, Šef, Jeremija i Grunf. Tako je, u maju 1969.
izašao je prvi broj „Alan Forda”, mesec dana kasnije, u drugoj epizodi
TNT-ovcima se pridružio Sir Oliver.
„Alan Ford”
je prerastao formu stripa i postao je pravi subkulturni fenomen. Dogodilo se to
i sa nekim drugim izdanjima, istina, ali priča o družini iz njujorške
„cvjećarnice” ipak je jedinstvena. „Alan Ford” je iz više razloga atipičan, on
je na izvestan način pobuna u granicama osme umetnosti. Karakterima svojih
junaka, autori su se podsmehivali superborcima za pravdu i istinu, dakle
klišeiziranim strip-likovima. Istovremeno, TNT-ovci nisu infantilni kao u
izdanjima za decu. Oni su jednostavno – drugačiji.
U priči o ovom stripu koji je objavljivan u više
zemalja zanimljiv je još jedna fenomen. Reč je, naime o činjenici da on, sem u
matičnoj Italiji, nigde nije dosegao toliku popularnost kao na prostoru nekadašnje
Jugoslavije. Šta više, „Alan Ford” je nadživeo bivšu državu jer su se posle
njenog raspada pojavila zasebna izdanja u svim republikama izuzev Crne Gore,
čak i albansko na Kosovu. I danas se od Triglava do Đevđelije mogu kupiti
posteri, majice ili čarape sa likovima iz ovog stripa.
Parodija na Bonda
„Alan Ford” je delo Lučiana Sečia i Roberta
Raviole koji su radili pod pseudonimima Maks Bunker i Magnus. Njihova saradnja
je počela ranih šezdesetih kada su nastali stripovi „Kriminal” i „Satanik”. Bilo
je to vreme kada je italijanska strip-produkcija izrasla u jednu od najjačih u
svetu. Bunker i Magnus, inače vršnjaci (obojica su rođeni 1939) ubrzo će se
izboriti za status vrsnih autora. Njihova saradnja će kulimirati na „Alan
Fordu”. Raviola je nacrtao prvih 75 epizoda. Mnogi kažu da ga niko od
crtača-naslednika ovog stripa nije dosegao.
Ideja za „Alan Forda” je nastala tri godine pre
objavljivanja. Bunker je želeo satiru na celuloidnog agenta Džejmsa. Najpre je
kreiran lik špijuna Denisa Koba, ali je na kraju „isplivao” Alan Ford,
plavokosi lepotan nacrtan po liku irskog glumca Pitera O’Tola. „Prva ruka”
scenarija nastala je u avgustu 1967, a dijalog u aprilu naredne godine. Iako premijerni
brojevi nisu doživeli veliki uspeh, „Alan Ford” se smatra rodonačelnikom stripa
za odrasle (zbog Magnusovog stila crtanja u jakom crno-belom kontrastu ovaj
podžanr se naziva i „crnim stripom”).
Polazna ideja je bila da se radnja razvije oko
Alana Forda. Međutim, ispostaviće se da je on samo jedan od ravnopravnih među
ostalim likovima. A oni su prava galerija spodoba: Ford je jedini moralno
nesporan, njegov najbolji kompanjon je prgavi Bob Rok, Šef je prekaljeni
lenjivac, Jeremija nepopravljivi hipohondar, Sir Oliver prevrtljivi engleski
džentlmen, Grunf, inače veteran iz Prvog svetkog rata, ćakuti inovator, Broj
Jedan histerični deka koji sa svojim crnim notesom u šaci drži celo
čovečanstvo.
Ova neobična družina je locirana u Njujorku odakle
za račun gradskih otaca ili američke vlade kreće u konspirativne operacije po
celom svetu. Sedište grupe TNT je u zapuštenoj njujorškoj cvećari. Šarm ovog
stripa se ogleda i u činjenici da ni najveći neprijatelji glavnih junaka nisu
sasvim tipični negativci. Tako je neprijatelj nad neprijateljima Superhik tek
(ne)obični pijanac čije glavno oružje je smrtonosni zadah (inače, on je
parodija na legendu o Robinu Hudu zato što otima od siromašnih i daje bogatim).
Prevod za uspeh
Osim u Italiji, „Alan Ford” je objavljivan u
Francuskoj i Brazilu. Međutim, tamo ni izbliza nije doživeo popularnost kao u
nekadašnjoj Jugoslaviji. Tržište stripa u SFRJ je inače bilo veoma razvijeno.
„Politika” je u svojim izdanjima negovala ovaj žanr još pre Drugog svetskog
rata, što kroz licencne priče, što kroz radove domaćih autora. Novosadski
„Dnevnik” je 1968 na velika vrata ušao sa „Zlatnom serijom” i „Lunovim Magnusovim
stripom” uz veoma popularne junake (Zagor, Tek Viler, Kit Teler, Veliki Blek,
Mister No…).
„Vjesnik” iz Zagreba u igru stiže 1972. sa „Alan
Fordom”. Iako atipičan strip sam po sebi, „Alan Ford” je na jugoslovenskom
tržištu imao još jedan adut koji mu je doneo status kultnog ostvarenja. Reč je
o prevodu koji je delo Nenada Briksija. Za dijalog je korišćena arhaična
varijanta hrvatskog jezika, tada već skoro zaboravljena. Priča koja je više
priličila čavrljanju plemića nego li dokazanih probisveta, kakva je većina
junaka „Alan Forda”, dala je dodatnu dozu humora stripu.
Sa sadašnje distance možda se može konstatovati da
je jugoslovenska socijalistička vlast bila blagonaklona prema jeftinom
roto-stripu. Hajde da spekulišemo, establišmentu nisu smetala ovakva izdanja
jer su izvrgavala ruglu vrednosti „trulog” kapitalizma, bilo kroz formu borbe
kauboja i indijanaca protiv zloća na Divljem zapadu ili preko avantura
dobričina koji su neprestano upadali u zamke negativaca gladnih para i moći.
Tako je bilo i sa „opskurnom” grupom TNT. Ipak, jugoslovensko izdanje je u par
navrata menjano u odnosu na original. Na primer, u jednoj od epizoda
cenzurisano je pogrdno pominjanje crnaca.
Popularnost prvobitnog izdanja „Alan Forda” na
prostoru bivše Jugoslavije traje do danas iako su se u međuvremenu pojavili
reprinti u većini republika. O tome svedoči i činjenica da su među
kolekcionarima i dalje najpopularnije sveske koje je izdao „Vjesnik”. Razlog za
to je živopisni prevod. Ilustracije radi, recimo da je beogradski Teatar „T”
sredinom devedesetih, dakle kada su rane posle krvavog razlaza nekadašnje braće
bile sveže, u srpskoj prestonici izvodio veoma popularnu predstavu „Alan Ford”
na hrvatskom.
„Alan
Ford” na filmu
Osim na pozorišnim daskama beogradskog Teatra „T”,
junaci iz „Alan Forda” su zaigrali i na filmu. Jedna od epizoda ovog stripa
poslužila je i za animirani film „Alan Ford i Grupa TNT protiv Superhika”. Reč
je o niskobudžetnom, ali prilično kvalitetnom ostvarenju koje je producirao „Maks
Bunker Pres”. Ovaj crtać moguće je pogledati na internetu, između ostalih i na
srpskom sajtu posvećenom „Alan Fordu”. U jednoj od video-igrica hrvatske kuće
„Krotim” koristi se oružje „Klodovik”, nazvano po papagaju Broja Jedan.
Uticaji
u eks-yu
Kada je reč o uticaju „Alan Forda” na popularnu
kulturu, ona je bila najizraženija na prostoru bivše Jugoslavije. Grupa
„Prljavo kazalište” ime je dobila po nazivu za pozorište u jednoj od epizoda
„Alan Forda”. Isti slučaj je i sa novosadskom grupom „Pero Deformero” koji je
imenovan po jednom od epozodnih likova, te makedonskim sastavom „Superhik”.
Glavni junak u filmu Emira Kusturice „Crna mačka, beli mačor” čita „Alan
Forda”, KUD „Idijoti” su u dve pesme koristili nazive epizoda ovog stripa.
Постови
0 коментара