Lisabon se smestio na ušću reke Težo u Atlanski okean. Grad su osnovali Feničani pre 3.200 godina, njime su vladali Kartaginjani, Rimljani, Mavari, a od 1255. je prestonica Portugala. Koju deceniju kasnije tamo je osnovan i prvi univerzitet, ali Lisabon pravu ekspanziju doživljava posle 15. veka zbog velikih geografskih otkrića, pošto su brojne ekspedicije kretale baš iz lisabonske luke. Lisabon je 1755. razorio veliki zemljotres, stradale su dve trećine grada i 60.000 stanovnika. Portugalska prestonica je u potonjim decenijama obnavljana predano i pažljivo.

Reka Težo pre ulivanja u Atlanski okean pravi veliki zaliv. Na desnoj obali smestio se Lisabon. Nizvodno od centra grada, otprilike gde je pristanište Alkantara, reka se ponovo sužava, da bi se posle nekoliko kilometara, neposredno iza srednjovekovne kule Belem, ulila u okean. Lisabon se raširio na sedam uzvišenja i po udolinama među njima. U njemu je Monsanto, koji je sa površinom od 10 kilometara kvadratnih najveći urbani park u Evropi. Grad je karakterističan je i po tome što je aerodrom smešten tik uz širi centar grada.

Iako ima tek nešto više od pola miliona stanovnika, Lisabon pulsira životom. Doduše, neke navike domaćina, kao što je popodnevni odmor za ručak (tada se zatvaraju prodavnice), stvaraju utisak lenjosti i opuštenosti. Zapravo, gužva na ulicama nikada ne jenjava, zabava traje do kasnih sati. Pošto su kafići uglavnom mali, mnogi naveče jednostavno uzmu piće i sa njim kreću u potragu za društvom i zabavom. U Lisabonu obavezno treba probati domaću hranu, dobar zalogaj se često nalazi u restoranima koji spolja ne deluju naročito privlačno.

Logično polazište za obilazak je Trg Komersio na samoj obali široke delte Težoa. Na ovom trgu se nalaze građevine raskošne arhitekture, a dominira spomenik portugalskom kralju Jozefu Prvom. Sa trga se kroz slavoluk ulazi u ulicu Augusta, koja je deo Pomaline, strogog centra grada sa sistemom ulica i trgova izgrađenih posle zemljotresa. Jedno od najznačajnijih obeležlja Lisabona je panoramski lift u ulici Santa Justa, inače izgrađen početkom 20. veka. Iz njega se pruža fantastičan pogled na grad i deltu reke Težo.

Augusta i nekoliko paralelnih ulica vode u pravcu severozapada prema prostranom trgu Rosio, koji je najznačajnije sastajalište u gradu. Tamo je i spomenik kralju Pedru Četvrtom. Odmah do Rosia je Trg Figueria, a malo dalje je i veliki Trg Martim Moniz. U suprotnom pravcu od Figuerie, kada se krene sa Rosia, nalazi se Trg Restauradores na kome je obelsisk sa skulupturom „Duh nezavisnosti”. Odatle se širokom avenijom Liberdade stiže do Trga markiza Pombala iza kojeg je prelepi park Eduarda Sedmog.

Četvrt koja se, takođe, mora videti je Alfama, koja nosi ime po maorskoj reči za rođenje. To je, zapravo, najstariji deo Lisabona. Zanimljivo je da Alfama uopšte nije stradala tokom potresa 1755. Tamo se nalazi muzej posvećen fadu, nacionalnoj melanholičnoj muzici Portugala, te nekoliko sakralnih objekata koji plene svojom arhitekturom. Nezaobilazna je srednjovekovna tvrđava San Jorge, sa koje se pruža pogled na grad. Vožnja tramvajem broj 28, koji je zaštitni znak grada, donosi izvanredan osećaj.

U Belemu, oko sedam kilometara nizvodno od Trga Komersio, odnosno dva ipo od mosta „25. april”, koji podseća na Goldengejt u San Francisku, nalazi se monumentalni spomenik navigatorima, portugalskim moreplovcima koji su zaslužni za velika geografska otkrića. U blizini je manastir svetog Žeronima, a nešto dalje je srednjovekovna kula Belem. Preko mosta je ogromni spomenik Hristu, inspirisan onim iznad Rio de Ženeira, a podignut je posle Drugog svetskog rata u znak pobožne zahvalnosti što je Portugal izbegao razaranja.

Na sasvim suprotnoj strani, dakle uzvodno od trga  Komersio, nalazi se još jedno odredište koje obavezno treba videti. Reč je o Parku nacija koji je sređen u prošloj deceniji zbog Svetske izložbe, održane 1998. u Lisabonu. Na relativno malom prostoru, nalaze se sajam, hoteli, glavna stanica Orijent u futurističkom stilu, jedan od najvećih akvarijuma na svetu, te šoping-centar i monumentalna kula koji nose ime po moreplovcu Vaski de Gami. Po njemu je nazvan i obližnji most, koji je sa svojih 17,2 kilometara najduži u Evropi.

Dnevnik, februar 2008.