Opšte poznato je da je klađenje na sportske rezultate kod nas veoma popularno, ono zaokuplja čak i učenike za vreme časova. A u onim prodavnicama „sve za 95” moguće je kupiti rekvizite za društvene igre za koje nikada niste ni čuli. Tako je, na primer, u prodaji 56 najobičnijih drvenih letvica u šest boja, sa kockicom koja umesto brojeva ima šest obojenih tačaka. Bacanje kockice daje određenu boju, a igrač koji je bacao treba da izvuče tako obojenu letvicu iz drvene kule. Pobednik je onaj ko izvuče najviše letvica, odnosno ko ne sruši kulu. Prodavci kažu da se ovaj i rekviziti za slične igre odlično pazare.

Da mi u Srbiji volimo „razigravanje” sa srećom, svedoči i prošle sedmice u Beogradu održani „Gejming ekspo”. Sajam specijalizovan za kockanje okupio je 80 izlagača iz 23 zemlje. Po broju učesnika, ali i po 3.500 kvadrata izložbenog prostora, za petama je sličnoj izložbi u Londonu, koja slovi za najznačajniju manifestaciju te vrste u Evropi. Organizatori kažu da su nedostajala samo dva poznata brenda da se priredba u Beogradu izjednači sa onom londonskom. Neko reče da bi, ako se ovako nastavi, srpska prestonica sa svojim sajmom za nekoliko godina mogla konkurisati i izložbi u Las Vegasu.

Tokom sajma koji je, inače, u Beogradu održan drugu godinu za redom, mogao se čuti i podatak da u našoj zemlji postoji oko 20.000 registrovanih aparata za igre na sreću, odnosno oko 4.000 više nego pre godinu dana. Znači, za samo jednu godinu njihov broj je povećan za 25 procenata, zbog čega proizvođači i prodavci opreme kažu da smo jedno od najperspektivnijih tržišta na svetu. A kada se na ove podatke doda procena da je u Srbiji u upotrebi još oko 70.000 neregistrovanih aparata, onda se stiče prava slika o tome koliko smo zaista posvećeni igrama na sreću.

Kad je reč o ponudi, glavni trend je vladavina dugmića. Krupijee pored kockarskih stolova i metalne ručice na slot-aparatima, zamenile su tipke. Kombinacijama limunova, srca ili rombova na ovakvim uređajima, dodate su svakojake druge slike, na primer animirani likovi. Prosečna cena aparata je oko 8.500 hiljada evra, ali su bili izloženi i oni od 40.000, kao što je rulet u obliku piana. Igranje za ovim stolom „izaziva” muziku koja prati učinak igrača. Prodavci kažu da aparate i iznajmljuju, a prodaju ih i na lizing. Inače, na sajmu se moglo čuti kako se kockarski uređaji proizvode i u našoj zemlji.

Manje-više, svi aparati prikazani na sajmu svode, nude igračima jednu opciju: od mnoštva kombinacija samo ona prava dobija. A kada se zna da zakon verovatnoće „propisuje” da će 100 puta bačena petodinarka 50 puta pasti na jednu, a 50 na drugu stranu, onda stotine, pa i hiljade kombinacija prosto obesrabruju neupućenog posmatrača. Međutim, „gejmeri” ne misle tako. Šta više, kako nam reče jedan od njih na Beogradskom sajmu, kada bi se sve svelo na dve kombinacije (dobija ili ne dobija), igranje uopšte ne bi imalo draž. Baš ta mogućnost „kombinovanja” sa umećem, dodaje on, rađa neodoljivu strast.

Dnevnik, februar 2008.