Gde je sve moguće skijati u Srbiji: Mnogo planina, malo skijališta
14:59
Prema procenama međunarodno
relevantnih stručnjaka, Stara planina u istočnoj Srbiji je najveći neizgrađeni
potencijal za zimske sportove u Evropi. Međutim, tamo trenutno jedva da postoji
2,5 kilometara skijaških staza. I dok većina ostalih zemalja u regionu ima
barem po dva reprezentativna ski-centra (Bosna Jahorinu i Bjelašnicu, Crna Gora
Durmitor i Bjelasicu, Makedonija Mavrovo i Popovu šapku, Bugarska Bansko i
Borovec, Rumunija Poianu Brašov i Sinaiu), u Srbiji je to samo Kopaonik.
Jedini pravi
konkurent ovoj planini je ski-centar Brezovica na obroncima Šar planine, sa
nekih 40-tak kilometara uređenih staza. Međutim, taj kompleks se nalazi na
Kosovu i Metohiji, a zbog aktuelne situacije u južnoj pokrajini do njega domaći
turisti retko svraćaju. Sve ostale planine nude „mršave” uslove za skijanje
iako je, ruku na srce, uoči ove sezone bilo značajnih ulaganja u smučarsku
infrastrukturu. Podsetimo, posle osam godina pauze, osposobljeno je skijalište
na zlatiborskom Torniku, ulagano je na Divčibare i u još neke centre.
Skijaški
potencijali Srbije postali su česta tema političara, možda zato što su i izbori
u našoj zemlji učestali. Tako se kao perspektivni centri pominju Rudnik kod Gornjeg
Milanovca, Golija kod Ivanjice, Zlatar iznad Nove Varoši i drugi. Činjenica je,
međutim, da još nema skijaša na ovim planinama, a niko pouzdano ne zna da kaže
kada će ih biti. Ipak, ovom prilikom ćemo pokušati da pobrojimo većinu skijališta
u našoj zemlji, uz navođenje osnovnih podataka. Na čitaocima ostaje da prosude
da li je ponuda dovoljno atraktivna.
KOPAONIK
Za sada bez premca
Iako je ozbiljan
razvoj turizma na Kopaoniku počeo tek osamdesetih godina prošlog veka, ovaj
zimski centar je izrastao u najznačajniju planinsku destinaciju Srbije. Na
Kopaoniku goste trenutno prima devet hotela, a još pet u obližnjem Brzeću, 14
vila, tri apartmanska naselja. Uređena su 44 kilometra skijaških staza, te još
20-tak kilometara za nordijsko skijanje. Saobraćaju 23 žičare ukupnog kapaciteta
27.500 skijaša na sat. Prvi sneg na Kopaonik pada krajem novembra i zadržava se
sve do maja, oko 150 dana godišnje. Istovremeno, tamo beleže 200 sunčanih dana
u godini.
ZLATIBOR
Opet Tornik
Zlatibor je
najpopularnija srpska planina, o čemu svedoči poslovično dobra popunjenost oko
15.000 ležajeva u raznim tipovima smeštaja. Međutim, u skijaškom smislu ova
planina je pravi „patuljak”. Jedino ozbiljno uređeno skijalište je Tornik, a
ono nije radiolo od bombardovanja 1999. Osposobljeno je tek uoči ove sezone. Skijašima
su tamo na rasplaganju tri staze ukupne dužine sedam kilometara. Postoje i tri žičare
ukupnog kapaciteta 5,5 hiljada skijaša na sat. Pošto nemaju baš mnogo staza,
domaćini su ponudili neke druge opcije, kao što su motorne sanke i klizanje.
TARA
Ni ceo kilometar
Svi koji su bili
na Tari složiće se da su njene bogomdane lepote nesporne. Međutim, skijaški
potencijal se može izraziti bukvalno nulom, doduše sa zarezom. To iz razloga što
na ovoj planini postoji manje od jednog kilometra uređenih staza. Moguće je
skijati ispred hotela „Beli bor” (jedna staza za odrasle duga 450 metara i
druga za decu, dužine 150 metara), te kod kafane „Kurta” na Kaluđerskim barama,
kao i na „stazici” pokraj dečjeg odmarališta na Mitrovcu. Recimo i to da je
Tara uoči ove sezone nije osetila izdašnost države koja je ulagala u neke druge
centre.
DIVČIBARE
Ponovo uzlazna putanja
Sredinom
osamdesetih godina prošlog veka bilo je pitanje prestiža boraviti na Divčibarama,
visoravni na planini Maljen iznad Valjeva. A onda su usledile sumorne godine
propadanja tokom devedesetih. Na sreću, stvari su nedavno opet krenule u dobrom
pravcu. Uoči ove sezone obnovljeni su hoteli, a uloženo je i u skijališta.
Istini za volju, jedina ozbiljna staza je ona koja kreće sa Crnog vrha. Ukupna
dužina skijaških terena je oko tri kilometra, rede četiri ski-lifta ukupnog
kapaciteta 1.500 skijaša na sat.
STARA PLANINA
Za sada samo dobri planovi
Već pomenuti
ski-centar na Staroj planini za sada „živi” u lane usvojenom master-planu. Ako
bude ostvareno ono što je planirano, u ovu planinu biće uložene stotine miliona
evra. Do tada, popis mogućnosti za skijaške zanimacije više je nego siromašan.
Od predviđenih 70 kilometara ski-staza, za sada je dostupno tek 2,4 kilometra.
Rade dve žičare ukupnog kapaciteta 2.700 skijaša na sat. Smeštajni kapaciteti
postoje na lokalitetu Babin zub i veoma su skromni (oko 150 ležaja u dva
objekta). Prilazni putevi su veoma loši.
MOKRA GORA
Perspektivni Iver
Inicijativom režisera
Emira Kusturice, na obroncima Tare, na lokalitetu Iver kod Mokre gore, otvoreno
je novo skijalište. Za sada u u funkciji četiri staze ukupne dužine 1,2
kilometra. Instalirana je žičara kapaciteta 1.000 skijaša na sat, kao i oprema
za umetno zasneživanje. Kusturica najavljuje ekspanziju ovog centra narednih
godina. Tamo će biti izgrađen i hotel, a do tada gosti mogu da se smeste u dva
objekta u Mokroj gori, kao i u etno-selu Drvengrad na brdu Mećavnik. Recimo i
to da je Iver od Mokre gore udaljen osam kilometara.
GOČ
Jedna planina, dva skijališta
Planina Goč je jedinstvena
po tome što na njoj postoje dva ski-centra. Jedan je bliži Kraljevu, a drugi Vrnjačkoj
banji. Prvi je od Kraljeva udaljen oko 35 kilometara. Tamo postoje tri staze,
jedna je duga oko 1.400 metara, a druge dve po 300 metara. Postoji i
30-metarska skakaonica, jedini objekat te vrste u Srbiji. Gosti mogu da se
smeste u hotelu „Dobre vode”, kao i u objektima „Gočanka” i „Horizont”. Drugi
centar je udaljen oko 11 kilometara od Vrnjačke banje. Tamo su uređene dve
staze od po 520 metara. Smeštaj je moguć u hotelu „Beli izvor”.
Dnevnik, januar
2008.
Постови
0 коментара