Evo, još jednom se dočekuje Nova godina. Iako se mi radujemo 2008, niko tačno ne zna koja je to zaredom zbog koje se ljudi vesele. Slavili su još u Vavilonu pre 4.000 godina, i to 11 dana. Doduše, to je činjeno u rano proleće. Možda deluje neobično ali, na primer Britancima je ne tako davno nova godina stizala sa prvim lastama. Rano hrišćanstvo joj se opiralo kao paganskom prazniku, ali su i sveštenici vremenom popustili. Zato je danas Nova godina najrasprostranjeniji praznik na svetu jer je, osim hrišćana, slave i budisti, muslimani, Jevreji... U redovima koji slede pokušaćemo da vam dočaramo atmosferu i običaje u različitim delovima sveta.

NAJNEOBIČNIJI DOČECI

Žurka na nosaču aviona

Možda ste već čuli da neki preudzimljivi Beograđani nekoliko godina unazad iznajmljuju raskošne vile po Dedinju. Tamo priređuju bučne žurke i to naplaćuju  nekoliko hiljada dinara po osobi. Pokazalo se da je reč o odličnoj ideji jer su vile krcate, valjda zato što većina posetilaca inače nema priliku da „šrvćka” po Dedinju.

Domišljatosti su skloni i na drugim mestima. U zalivu San Franciska jedna od najboljih žurki biće upriličena na nosaču aviona „Hornet”. Ova penzionisana grosija ima tri pripremljena podijuma za plesanje. Biće puštane različite vrste muzike, a organizatori će gostima ponuditi i besplatne plesne kurseve. Cena ulaznice košta od 50 do 98 dolara.

Britanska kompanija „Silver flit”, koja u svojoj floti ima više luksuznih drvenih jahti, organiznuje novogodišnja krstarenja. Putnici-slavljenici se ukrvavaju oko osam sati naveče, u devet se isplovljava, a odbrojavanje do 2008. se odigrava negde na Temzi. Povratak u luku je oko dva sata iza ponoći.

I dok će kod nas neki u novu godinu stići „autobusom iznenađenja”, u zapadnim zemljama se organizuju cele kompozicije vozova. Samo u Kaliforniji, tri kompanije su ponudile novogodišnje vožnje. „Filmor i Vestern Railvejs” za 110 dolara po osobi organizuju vožnju u vagonima koje vuče stara parna lokomotiva.

U londonskom klubu „Vaukshal” pripremaju doček na rolerima. Uz zvuke fanka, soula i diska, gosti će rolati do ranih jutarnjih časova. Organizatori očekuju iskusne roleraše i skejtere, mada je malo verovatno da će se bilo ko navozati zbog sveopšte gužve. Inače, po klubovima u Londonu pripremaju i druge „zvrčke”, kao što je žurka namazanih usana, žurka gangstera i slično.

Doček uz Internet

Korisnici Interneta širom sveta biće u prilici da prate video-striming specijalnih televizijskih programa, ali i direktne prenose mnogobrojnih dešavanja uživo. Finska Nokija je omoguđila prenos programa u pet vremenskih zona. Program je nazvan „Pet gradova, jedna žurka”, a u njemu će nastupiti mnogi poznati muzičari. Komična emisija „Brentov i Timijev novogodišnji šou” biće emitovana za gledaoce u otprilike pola od nekih tridesetak vremenskih zona. Specijalizovani tv-kanal „Rav Vegas”, prenosiće isključvio preko Interneta sve novogodišnje događaje u Las Vegasu.

SPEKTAKULARNI PRIZORI

Sto godina „kugle”

Bez sumnje, najspektakularnije će i ove godine biti na njujorškom Tajms skveru. Tamo se tačno sto godina održava ritual spuštanja kristalne kugle. Sve je počelo 1904, kada je ugledni list „NJujork tajms” preselio u novu zgradu. Nove prostorije i nova godina proslavljeni su velikim vatrometom, pa su NJujorčani tražili da se to ponovi. 

Od 1907. tamo je i velika kugla, koju čini više od 500 kristala. Ona od vrha do dna postolja putuje poslednjih 60 sekundi stare godine. A kada se spusti, počinje veliki vatromet. Tradicionalno, vatrometni spektakl će se dogoditi i kod sidnejske opere.

Otkako su Londonci pre sedam godina dobili „Milenijumski točak” (otvorio ga je 31. decembra 1999. tadašnji premijer Toni Bler), njujorška kugla je dobila ozbiljnog konkurenta. Neobična građevina, koju najčešće nazivaju „Londonsko oko”, od 2005. je poprište desetiminutnog novogodišnjeg vatrometa. Zanimljivo će biti i u Tajpehu, glavnom gradu Tajvana. Na tamošnjem oblakoderu „Tajpej 101” od isto toliko spratova (trenutno najviša građevina na svetu), poslednjih 10 sekundi stare godine gasiće se svetla na po osam spratova istovremeno.

Po ugledu na spušnjanje kristalne kugle na njujorškom Tajms skveru, stanovnici mnogih gradova u SAD su smislili slične rituale. Tako u gradiću Elmoru u Ohaju spuštaju veliku svetleću kobasicu. Našim Turijcima verovatno je smešno što u Ohaju velikom kobasicom smatraju onu koja je duga 5,5 metara. Doduše, možda bi oni od Amerikanaca mogli ponešto i da preuzmu za svoju „Kobasicijadu”. Naime, u Elemoru se, osim takmičenja u brzom jedenju kobasica, održava i nagradni turnir u občačenju kučića i ostalih kućnih ljubimaca.

U Libanonu (gradić u Pensilvaniji) spuštaju ogromnu mortadelu jer je mesto poznato po mesnoj industriji. Pošto u Istportu (Mejn), gradiću sa manje od 2.000 stanovnika, radi čak 14 fabrika za konzerviranje ribe, logično je da oni spuštaju gigantsku sardinu. U Prer Čejnu (Viskonsin) koriste zaleđenog šarana, u Atlandi (Xorxija) gigantsku breskvu koja silazi 65 sekundi, u Flagstafu (Arizona) veliku šišarku, a u Talaposi (Xorxija) živog posuma, (vrsta torbara).

NOVOGODIŠNJI TV PROGRAMI

Večera za samca

Televizije širom sveta pripremaju specijalne novogodišnje programe. Najčešće je reč o kolažima koji se satoje od muzike, skečeva i čestitki javnih ličnosti. Neki kanali prenosiće uživo masovne dočeke na trgovima velikih gradova. U mnogim zemalja, krunisane glave ili izabrani predsednici poželeće sunarodnicima srećnu 2008. posredstvom televizije.

Ipak, najzanimljiviji detalj vezan za televizijske programe u novogodišnjoj noći beležimo u Nemačkoj. Tamo se od 1972, dakle punih 36 goidna, reprizira jedna, te ista emisija. Reč je o kratkom skeču „Silvester” koji traje 18 minuta. Emisija je snimljena 1963.  u crno-beloj tehnici. Autor je, inače, britanski pisac Lori Vajl, a komad je napisao pre osamdesetak godina pod naslovom „Večera za samca”.

Skeč je postao toliko popularan da je u noći dočeka 2005. na više različitih stanica emitovan čak 230 puta. Osim različitih kanala u Nemačkoj, prikazuju ga i u Austriji, Danskoj, Švajcarskoj, Norveškoj, Švedskoj i Finskoj, te u Južnoj Africi i u Australiji. Recimo i to da je „Silvester” po Ginisovoj knjizi rekorda najprikazivanija TV-emisija svih vremena.

I Japanci će se masovno okupiti oko TV-a. U toj zemlji najznačajniji novogodišnji događaj je Crveno-beli festival, koji prenosi televizija. Reč je o muzičkom takmičenju dva tima, „crvenog” i „belog”. Timovi su podeljeni na muški i ženski, svači ima po 25 članova, a to su uglavnom najpopularniji pevači u Japanu.

U Sjedinjenim Američkim Državama ubedljivo najpopularniji novogodišnji program je „Dik Klark Rokin Iv”. Ovaj šou je dobio ime po Diku Klarku, rođenom 1929. Za njega kažu da je najmlađi tinejxer u SAD, zato što i dalje vodi svoj šou. Pauzu je napravio 2004. zbog moždanog uradara, ali pošto se oporavio, zabavljao je sunarodnike uoči pretprošle i prošle godine. Amerikanci mu se nadaju i ove.

JEDAN POVOD, MNOGO OBIČAJA

Žute gaće za mnogo sreće

Povodom dočeka Nove godine, postoji mnoštvo običaja. Jedan od najstarijih je davanje novogodišnjih zaveta, što datira od pomenutih Vavilonaca. Oni su se zavetovali da će u novom letu vratiti poljoprivredne alatke onima od kojih su ih pozajmili. U današnje vreme, na Novu godinu se donose drugačiji kaprici, kao što je mršavljenje, ostavljanje duvana i slično.

Stari Grci i još stariji Egipćani su imali običaj da povodom Nove godine paradiraju sa novorođenom decom. U antičkoj Grčkoj taj običaj je zaživeo oko 600. godine pre nove ere, i to u slavu boga vina Dionizija i novog rađanja prirode, uz nadu da će ona biti izdašna. U nekim, pretežno hrišćanskim delovima sveta beba je i danas centralni simbol dočeka i to kao oličenje novorođenog Hrista.

U Južnoj Americi rasprostranjeno je više različitih običaja. Na primer, tamo mnogi u novogodišnjoj noći oblače donji veš žute boje, u nadi da će tako prizvati veliki novac. Crvene gaće biraju ako žele da sretnu životnog saputnika. U Ekvadoru nose kofer u krug sa verom da će to pomoći ostvarivanju njihovih najvećih snova. U Meksiku čiste kuću u novogodišnjoj noći, a na ulazna vrata kače krpenu lutku i tako prizivaju sreću.

Inače, hispanjolci širom sveta jedu 12 zrnevlja grožđa dok isto toliko puta  zvono sata udara u ponoć. Malo je poznato da je ovaj običaj novijeg datuma. Započeli su ga španski vinogradari 1909. sa željom da u sledećoj godini grožće rodi manje. Naime, te sezone vinogradi su bili vanredno dobro poneli. Veliki deo berbe je propao pošto nije bilo dovoljno sudova za čuvanje vina.

Na Dalekom istoku, opet, imaju običaj da nose garderobu sa islikanim krugovima. Razlog je, međutim, isti kao i kod napred pobrojanih običaja: da se prizove bogastvo i sreća. Na Filipinima, idu čak i dalje. Obučeni u ovakvu odeću, oni jedu voće okruglog obličja, s nadom da će „pogurati” ispunjenje želja. Običaj je i da se ide oko kuće sa velikim tiganjom i novčićima u njemu. Uz skakanje uvis i viku, ničvići se treskaju u tiganju, a sve kako bi bili rasterani zli duhovi uoči nove godine.

Evo i jednog običaja, za koji ste možda čuli: lomljenje tanjira. Tome su skloni mnogi na Mediteranu, a naročito Grci. Naši južni susedi objašnjavaju lomljavu posuđa željom da se na tome završe sve nedaće, odnosno životni lomovi. A kad sledećeg dana treba servirati supu za ručak, onda nastaju problemi. Inače, neki etnolozi kažu da je kod nas iz sličnog razloga rasprotranjeno lomljenje čaša u kafanama.

Dnevnik, decembar 2007.