Vojin Dimitrijević: Vlada pod uticajem "hagomrzaca"
11:00
Nedavno su se navršile tri godine otkaoko je Srbija
i Crna Gora postala članica Saveta Evrope. Osim diplomatskog priznanja novoj vlasti
u Beogradu kroz prijem u ovu prestižnu organizaciju, naša zemlja je dobila i brojne
međunarodne obaveze koje se tiču poštovanja ljudskih prava. Posmatrači iz inostranstva,
inače dobri poznavaoci ovdašnjih prilika, kažu da smo usvojili važne propise, ali
da smo, kao i obično, zakazali u implementaciji. Profesor Vojin Dimitrijević iz
Beogradskog centra za ljudska prava ocenjuje za „Dnevnik” da za to postoji više
razloga.
- Kod nas još ne postoje neke od ustanova koje
garantuju poštovanje ljudskih prava. Recimo, institucija ombdusmana deluje u Vojvodini,
ali ne i u Srbiji. Ombdusman je, inače, dobar primer našeg odnosa prema ljudskim
pravima jer kada ga treba stvoriti, postoji nezainteresovanost političara za kvalitet
te ustanove i za ljude koji se biraju. U Kragujevcu je tamošnji ombdusman čak navukao
bes zbog načina na koji obavlja tu funkciju.
Koliko na stanje poštovanja ljudskih prava utiče
nedostatak kadrova koji na moderan način shvataju tu materiju?
- Imamo kadrove nasleđene od socijalizma i nacional-socijalizma
koji jednostavno nisu dobro obrazovani. Svako ko je diplomirao na beogradskom Pravnom
fakultetu do 1994. nije čuo nijednu reč o ljudskim pravima. Osim toga, i danas imamo
profesore koji misle da ljudska prava nisu urođena, već da su poklon od države koja
može da ih oduzme kao i svaki drugi poklon.
Čini se da ni sami građani mnogo ne haju osim kada
im se, kao pojedincima, nepravda ne sruči na glavu.
- Na nivou društva ne postoji etika da tuđa prava
treba poštovati, da ih treba braniti pre nego što mečka zaigra na sopstvenim vratima.
Osim toga, problem su i sudovi, koji treba da brane ta prava, da ispravljaju greške
administracije koje se dešavaju svuda u svetu.
Sudovi generalno uživaju malo poverenje građana,
zar ne?
- Prema istraživanju Beogradskog centra za ljudska
prava, sprovedenom sa 2.000 anketiranih, poverenje u sudove ima samo šest odsto
građana. Na pitanje kako ostvaruju svoja prava ispitanici, koji uglavnom i ne znaju
koja prava im pripadaju, najčešće su odgovarali da se koriste vezama, uticajnim
poznanicima. To je stav koji se najteže menja kod običnih ljudi, naročito ako političari
ne daju dobar primer.
Obavezno stižemo do političara koji, čini se, kao
ni građani nemaju poverenje u sudove.
- Postoji začarani krug. Političari često smatraju
da ne treba poštovati sudske odluke, da ih treba stalno menjati, ispravljati. Sudovi,
na žalost, i sami daju materijal za takve stavove. Stoga, odluke pojedinih sudija,
ali i izjave političara vode kao postepenom urušavanju pravosudnog sistema. Kod
sudija se stvara neizvesnost trajanja. Čim čovek nije siguran u trajnost funkcije,
a pri tome u mnogo čemu zavisi od administracije, on će biti obazriv kada treba
zaštititi ljudska prava.
Postoji li rešenje?
- Država treba da radi dobre stvari, da teži dobrim
vrednostima radi tih vrednosti, a ne zato što to neko traži. U razgovorima sa Evropskom
unijom nije važno da li ćemo mi ući u EU, važno je da postignemo standarde pod kojima
žive građani Unije.
Ovih dana jedna od tih stvari koje treba uraditi
je top-tema. Kako ocenjujete galamatijas u vezi sa iručenjem generala Mladića tribunalu
u Hagu?
- Vlada je pod uticajem ljudi koji nisu krili da
ne vole tribunal za ratne zločine. Ona zato pažljivo bira reči zbog čega Mladić
i drugi treba da idu u Hag. Tako se stvara utisak da je Haški tribunal svojevrsnih
moloh, bog koji jede ljude i koji mesečno traži po jednog Srbina.
Šta u tom slučaju biva sa potencijalnom ili stvarnom
odgovornošću?
- Svest da se odgovara za teška krivična dela potpuno
se gubi jer se gradi uverenje da taj, koji treba tamo da ide, nije ni kriv, ni dužan,
već da su ga kockom izvukli. Činimo stvari na jedan krajnje antipatičan način, samo
zato što to neko od nas traži.
Dnevnik, maj 2006.
0 коментара