Sajber kriminal i pireterija u Srbiji: Pirati glasaju za Koštunicu

12:47

„Koštunice, mili brate, ti zaštiti nas pirate. Veliko je tvoje ime, pirati se kunu njime!” Ovu novokomonovanu epsku peva jedan od prodavaca nelegalnih diskova na širokom beogradskom bulevaru dok cupka po januarskom ledu i vreba mušterije. A kako i ne bi „guslao” kada su pirati za Živkovićeva režima bili saterani u mišiju rupu, a sada nema prometnije raskrsnice na kojoj se ne mogu kupiti diskovi sa najnovijim filmskim hitovima i kompjuterskim programima. Za Živkovića, piratima je visila „sablja” nad glavom, a danas, kako primećuje Branislav Anđelić, nekadašnji direktor republičke Agencije za informatiku i internet, policajci i sami kupuju nelegalne diskove umesto da hapse njihove prodavce.


Anđelić je sada direktor Jugoslovenskog zavoda za produktivnost, istraživanje i razvoj, ustanove koja je zahvaljujući donacijama iz inostranstva izdala nekoliko knjiga na temu protiv kompjuterskog kriminala i pokrenula specijalizovani magazin posvećen ovoj oblasti. Zavod je juče promovisao „Međunarodni vodič za borbu protiv kompjuterskog kriminala”, knjigu Američke advokatske komore koja je prevedena na srpski i besplatno podeljena ovdašnjim institucijama uz finansijsku podršku Ministarstva privrede Sjedinjenih Država. Planirani projekti za ovu godinu, međutim, sada su dovedeni u pitanje zbog sankcija koje su SAD nedavno uvele Srbiji, što priču opet vodi do zgrade u Nemanjinoj, gde je premijerov kabinet.

- Svet je tokom prethodnih 10 godina prešao sa izrade materijalnih proizvoda na proizvodnju intelektualne svojine. Danas se preko 70 odsto ovih dobara čuva u elektronskoj formi, a baš to kriminalcima omogućava da lako dođu do zarade. Prava vlasnika nad intelektualnom svojinom treba da čuvaju oni sami, ali i država - kaže Anđelić. On ističe da je najviše problema u zemljama u razvoju, kakva je naša. Ovde se zakoni pišu po tradicionalnom, austro-ugarskom modelu, u kojima se sve taksativno navodi, zbog čega ti zakoni brzo tehnoliški zastarevaju. U razvijenim sredinama pribegava se zato donošenju tehnološki neutralnih zakona, koji su imuni na napredak u oblasti informacionih sistema i modernih obika komunikacije.

Anđelić smatra da našoj zemlji nedostaje adekvatna zakonska regulativa koja bi suzbila kompjuterski kriminal i pirateriju, ali i politička volja da se tim problemima pogleda u oči. Srbija još nije prihvatila rezoluciju Saveta Evrope o ovom pitanju. U zemlji postoji samo jedno tužilaštvo koje se bavi tim, policija je slabo opremljena za forenziku informatičkog kriminala. Nekadašnji direktor republičke Agencije za informatiku i internet kaže da je ova ustanova za njegova mandata raspolagala sa budžetom od 340 miliona dinara, a sadašnja sredstva pokrivaju samo plate zaposlenih. To govori o odnosu aktuelne vlade prema informatičkom društvu uopšte, a Anđelić kao ilustraciju napominje i činjenicu da se Zakon o telekomunikacijama, iako davno usvojen, još ne primenjuje.

Nebojša Momčilović je menadžer u beogradskoj kancelariji „Majkrosofta”. On je zadužen za zaštitu vlasničkih prava ove kompanije u našoj zemlji. Uz opasku da je kompjuterski kriminal globalni trend, on zaključuje da bi naša zemlja tek mogla da se suoči sa pogubnim razmerama ove pojave. Već sada, tvrdi Momčilović, bankarske transakcije putem informacionih sistema u Srbiji su dovedene u pitanje, a to je samo početak. Kako se budu razvijale moderne tehnologije poslovanja i komunikacije u našoj zemlji, kriminalci će jače i upornije nastojati da „provale” sistem i okoriste se.

- Ako bi se u Srbiji samo za jedan procenat smanjijo kompjuterski kriminal i piraterija, bilo bi otvoreno 300 novih radnih mesta godišnje u softverskoj industriji,  a još 1.200  radnika našlo bi posao u ostalim sektorima. Ukoliko bi se ove pojave svele na nivo Evropske unije, u proizvodnji softvera u našoj zemlji zaposlilo bi se 11.200 novih radnika, odnosno 47.000 u ostalim sektorima. U takvim uslovima poslovi sa softverom u Srbiji bi mogli da prihoduju 300 miliona dolara godišnje - kaže Momčilović.

 „Majkrosoft” je u našu zemlju ušao na velika vrata, kada je pokojni Zoran Đinđić posetio sedište ove kompanije u Rejdmondu. Tada je počeo proces legalizacije softvera, najpre u državnim organima, a zatim i u preduzećima. U „Majkrosoftu” su bili prezadovoljni „srpskim čudom”, jer je nelegalno posedovanje softvera za kratko vreme svedeno sa 99 na 69 procenata. Time je Srbija bila pretekla Rumuniju i Bugarsku, a bila je blizu stanju u Hrvatskoj i Sloveniji, zemljama koje se dugi niz godina bore protiv sajber-kriminala i piraterije. „Majkrosofovi” proizvodi u Srbiji danas su u 73 odsto slučajeva piratski, što je za Momčilovića logičan trend posle prvobitnog buma. Ipak, on priznaje da sadašnja vlada borbu protiv kršenja intelektualni prava i piraterije nije stavila u svoje prioritete.

- Krajem prošle godine skoro da je završen proces donošenja zakona koji regulišu ovu oblast. Pozitivan pomak su i nedavne akcije policije, a već su zabeležene i sudske presude kojima su kažnjeni prekršioci autorskih prava i pirati - kaže Momčilović. On tvrdi da će buduća borba protiv smanjenja učešća nelegalnog sofvera u Srbiji biti rudarski posao, te da će se u najboljem slučaju ono smanjivati za tri procenta godišnje. Momčilović kaže da nam cilj treba biti stanje u zemljama Evropske unije, gde piratski sofver čini od 34 do 38 odsto tržišta.

Jovan Jokić, koji radi na projektima za pridruživanje Srbije i Crne Gore Svetskoj trgovinskoj organizaciji ukazuje na činjenicu da problem zaštite intelektualne svojine utiče i na međunarodni poližaj SCG. Poseban akt STO, koji se odnosi na ovo pitanje, zahteva usvajanje propisa po međunarodnim standardima ali, što je podjednako važno, i njihovo sprovođenje.

- Ako se intelektualna svojina ne može izmeriti u težini ili zapremini, to ne znači da ona nije nečije vlasništvo. Kraljevina Srbija je još 1886. prihvatila „Parisku konvenciju” kojom se štite autorska prava, a danas smo suočeni sa mnogim problemima po ovom pitanju - kaže Jokić. On ističe da su zemlje u kojima se vlasništvo nad intelektualnim pravima ne štiti suočene sa međunarodnim sankcijama, ali i ekonomskim represalijama pojedinih zemalja. Tako, primerice, SAD shodno članu 301 trgovinskog zakonika prate situaciju u drugim državama. Zemlje koje dospeju na crnu listu suočene su sa ekonomskim sankcijama. Preduzeća iz Ukrajine, recimo, već dugo plaćaju dodatnu carinu na uvoz u Ameriku, čime Vašington prihoduje 73 miliona dolara godišnje. Što je još važnije, SAD zbog ovog pitanja stopiraju ulazak Ukrajine u STO.

Da li Srbiji treba da se njeno ime povlači po ovoj i sličnim listama? Svakako, odgovor je odrečan. Aktuelni premijer bi stoga trebalo da se potrudi da što pre ispadne iz modernog „deseterca”. Epske stihove je sricao Filip Višnjić i narodni umetnici iz pretprošlog veka, a mi dans živimo u eri repovanja i semplovanja. Gusle su se odavno preselile u muzeje i istorisjske čitanke.



Dnevnik, februar 2005.

Share This Story

Tags:

You Might Also Like

0 коментара