Četrdesetosmogodišnji Kosta Kolarević je zbunjeno išao od vrata do vrata, tražeći informaciju više. Kada će biti pomoći, gde će biti deljena: Za pomoć se ne zna, rekli su mu, a popis je počeo 1. marta. Kosta će morati, objasnili su mu,  da se prijavi sa porodicom.

Ovaj Uroševljanin, došao je u Novi Sad u avgustu prošle godine, malo posle pripadnika Vojske Jugoslavije i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Sa porodicom se smestio kod rođaka.

- Sramota me je ljudi koji imaju samo krov nad glavom više od nas. Ostalo, sirotinja kao i mi, koja ništa nema. Ništa ne radimo jer posla nema, ali  se još nadamo nečemu. A čemu, ne znam - kaže Kosta koji živi od humanitarne pomoći pod rođačkim krovom.

Od trideset godina, Zoran Bubalo je potrošio 22 u Sarajevu. Ostatak, malo u Beogradu, više u Novom Sadu. Na Ribljoj pijaci poslednjih meseci prodaje voće. I to ne bilo kakvo: natrulo voće.

- Na Kvantaškoj pijaci mi daju jeftino, nekad džaba, a ja odem na pijacu pa prodajem domaćicama za sok, pošto za jelo nije. Da je sreće, niti bi one to kupovale, niti bi ja prodavao - kaže Zoran, koga otkako je u Novom Sadu, zovu i Kiza.

Već godinama se nada da će neko konačno u kanadskoj ambasadi u Beogradu videti jedan od njegovih mnogobrojnih zahteva za iseljenje. A, u poslednje vreme stižu vesti da ni u Sarajevu za život nije više tako loše. Za sve, pa i za Srbe.

- U Kanadu ili u Sarajevo. A može i Novi Sad, ali ne i Riblja pijaca - smeje se Zoran.

Krsto Babić iz Benkovca, tridesetosmogidišnji otac dvoje dece, priča ekavski, sa naglaskom skoro novosadskim. Sa porodicom je u Novi Sad stigao 1990. iz Zagreba. Ovaj mašinski inženjer je od dolaska radio, kako kaže, za male pare u jednoj državnoj firmi, a od pre nekoliko godina za solidnu platu u markama radi za gazdu u privatnom preduzeću.

- Adaptivnost na novu sredinu je vrlina. Prilagodio sam se Novom Sadu jer sam izabrao da živim u njemu. U Hrvatsku ne želim da se vratim, čak ni pošto se tamo promenila vlast. Jer, priče o demokratiji brzo mogu biti zamenjene novom diktaturom. Dovoljni su samo izbori, pa da se sve promeni kao što se tamo nedavno promenilo. Da moja deca ne bi doživela što i ja, ostajem u Novom Sadu - kaže Krsto. Čeka proleće da nastavio gradnju porodične kuće u novosadskom predgrađu Bukovac. Nada se useljenju do jeseni.

Danas, mart 2000.