Postoji li blago na Hrastovom ostrvu?

23:29

Tinejdžer Danijel Mekginis je otkrio neobično mesto na Hrastovom ostrvu 1795. - Više ekspedicija bezuspešno pokušalo da odgonetne misteriju. - Iskopavanjima do 80. metra nađeni različiti predmeti zbog kojih su nastale fantastične teorije

Legende o zakopanim sanducima zlata i tajanstvenim mapama, u sadašnjosti malo koga uzbuđuju. Priče o sakrivenom gusarskom blagu na dalekom ostrvu su, prosto, „izlizane“. Nema više zaluđenih tragača.

Drugačije ne može ni biti posle brojnih neuspešnih ekspedicija, sa kojih su se ini avanturisti vratili razočarani. Naročito, nakon jeftinih filmova što ih je holivudska industrija „štancala“ do iza granice pristojnosti.

Međutim, i dalje živi misterija u kojoj su jedno ostrvo, zakopano blago na njemu i stotine stvarnih ljudi, među njima i nesrećnici što poginuše namereni da se lako obogate. Na Hrastovom ostrvu, smeštenom u Atlantskom okeanu nadomak kanadske obale, već 207 godina traje bezuspešno otkrivanje neobične tajne.

Izvesni Danijel Mekginis, lutao je nenastanjenim ostrvom jednog dana 1795. Tada tinejdžer, zapazio je malo udubljenje sred guste hrastove šume, prekriveno suvim granjem.

Naprečac je zaključio da je tu zakopano blago – zar je mladić na kraju 18. veka mogao smisliti nešto drugo? Posle nekoliko dana, došao je sa drugovima i alatom. Mekginis, DŽon Smit i Antoni Vaughan su bili ohrabreni početnim rezultatima: nekoliko santimetara ispod pokrova od zemlje, otkrili su kamenu ploču. Malo dublje, poklopac od hrastovog drveta.

Kopali su do desetog metra u dubinu, naizmenično pronalazeći kamene ploče i hrastovinu. Nisu imali snage za dublje, pa su otišli u nameri da se jednom vrate i obogate. Više, međutim,  nisu dolazili.Osam godina kasnije, u svrhu nastavka istraživanja, formirano je preduzeće „Onslov“. Članovi nove ekspedicije su kopali 30 metara u dubinu. Na svakih tri metra su pronalazili drvene ploče.

U dubini od 11 metara beše ćumur. Na petnaestom metru sloj mase, nalik staklarskom kitu koji služi za učvršćivanje stakala na prozorima. Oko 20. metra ispod zemlje je bila rešetka napravljena od niti stabla kokosa.

A onda: 30 metara pod zemljom je pronađen deo kamene ploče sa uklesanom porukom. Misterioznom, na nepoznatom jeziku – do danas neodgonetnutoj.Sve do 1849. Hrastovo ostrvo nisu pohodili novi istraživači. Te godine, u organizaciji firme „Truro“, iskopavanja su ponovo početa. Umesto da se koncentrišu kako da izvade zakopano, novi preduzimači su odlučili da najpre utvrde šta se, zapravo, nalazi ispod zemlje.

Bure sa novčićima

Onemogućeni da kopaju dublje usled vode, počeli su da vade uzorke tla, bez ikakvih novih otkrića sve do tridesetog metra. Malo ispod, sonda je udarila u uređenu platformu. Niže, zakačila je metalne parčiće različitih oblika u naslagama od jednog metra. Zaključeno je kako je sonda probila bure sa novčićima. Međutim, ostalo je nejasno zašto su duboko pod zemljom bile i ljuske od kokosa.
Istraživači su se naročito radovali kada je pronađena mala količina zlata. To neznatno blago, kasnije je ukrao, najverovatnije, neko iz ekspedicije.

Udruženje Hrastovog ostrva je bilo sledeće na potezu: 1861. organizovana je još jedna ekspedicija. Ovaj put, odlučeno je da bude iskopana nova rupa, iz koje bi bio preprečen dotok morske vode do glavnog iskopa. Bez uspeha su iskopane čak dve.

Jedna od rupa iskopana u potrazi za blagom
Nenadano, u glavnom oknu se desilo nešto neverovatno: voda je naglo počela da kulja i ubrzo je bez traga nestalo sve što se nalazilo unutra: podupirači, alat, platforme. Više istraživača je tokom narednih godina pokušalo da odgonetne gde je sve i koliko duboko potonulo. Odgovora nije bilo.
Fred Bleir je sa firmom „Blago Hrastovog ostrva“ započeo pretragu 1893. Voda ih je stalno ometala, ali su posle više pokušaja konačno uspeli da iskopaju dublje od 30 metara.

Na četrdesetom su našli drvo i drugi materijal, najverovatnije ostatke predmeta koji su pali prilikom spomenutog potapanja rupe. Pedeseti metar je krio plavičastu glinu koja je, zaključili su istraživači, korišćena prilikom gradnje ovog neobičnog objekta pod zemljom  da spreči prodor vode.
Ta dubina je otkrila još nešto: svod od cementa ispod koga su bili slojevi drveta, zatim materijal nepoznatog sastava, te komade od gvožđa. Kada su na površini sa pažnjom pregledani svi predmeti, ustanovljeno je da su među njima delovi ploče sa slovnim parovima: „vi“, „ui“ i „nji“. I to je bilo sve što je postigla Bleirova ekspedicija.

Obeshrabreni brojnim neuspesima, avanturisti su narednih decenija zaobilazili Hrastovo ostrvo. Iskopavanja gotovo da nije ni bilo sve do 1936. kada je Gilbert Haden otkrio činjenice koje su priču o blagu učinile još misterioznijom.

Umesto na mestu prethodnika, on je kopao podalje od glavnog okna. Pronašao je još ostataka sa neodgonetnutim natpisima, te jedan tunel u kome je otkrio stare drvene podupirače. Zaključio je da je taj iskop delo onih što su napravili podzemni kompleks.

Tri kovčega i telo

Ervin Hamilton je sa svojom družinom prošao šezdeseti metar ispod zemlje, dosegavši do naslaga krečnjaka u kome su nađeni delovi hrastovine. Hamilton je zaključio da drvo nije moglo samo dospeti u krečnjak. Ko ga je tamo ostavio, međutim, on nije umeo da objasni.

Bob Dunfild je odlučio da upotrebi sva dostignuća moderne civilizacije: na Hrastovo ostrvo je 1965. dovukao teške mašine i dizalice koje su počele da rovare na sve strane. Međutim, pronašli su samo jedan tunel koji su, verovatno, koristili prvobitni graditelji, te podzemnu pećinu na skoro sedamdesetom metru – u naslagama krečnjaka.

Novčići pronađeni na Hrastovom ostrvu
Sledeće godine Daniel Blankenšip je krenuo u svoje istraživanje. Početak nije obećavao: našao je tek stare, ručno izrađene eksere na dubini od 20 metara. A onda, važan dokaz da još štošta ima pod zemljom: makaze od livenog gvožđa za koje je utvrđeno da su napravljene pre 350 godina negde u Americi.

Blankenšip je sa svojom firmom „Triton alijansa“ 1970. dosegao još intrigantniju zagonetku: dok su pravili kreson za dalja iskopavanja, pronašli su onaj koji su izgradili prvobitni graditelji. Svaki metar je bio obeležen rimskim brojevima na potpornim gredama od drveta, čija starost je procenjena na 300 godina.

Na dubini od oko osamdeset metara, sonda sa kamerom je 1976. ušla u veštački napravljenu pećinu, odakle su stigle neverovatne slike.Tri kovčega i različite alatke su se nazirale na snimcima iz dubine. I ostaci jednog ljudskog tela.

Međutim, od tada svi pokušaji da konačno bude izvađeno blago Hrastovog ostrva – ma šta ono bilo,  su propali. Iskopi su se urušavali, voda je nadirala.Blankenšip, ipak, još nije odustao. Kao i Danijel Mekginis, dečak sa kraja 18. veka, on nije prestao da veruje kako udubljenje sred hrastove šume čuva veliku gusarsku tajnu.

Dnevnik, april 2002.

Teorije
Postoje svakojake teorije o misteriji na Hrastovom ostrvu. Neki misle da je tu pohranjen plen strašnog pirata Vilijama Kida. Drugi, pak, pominju mogućnost da su Francuzi zakopali kolonijalno blago u osvit ratovanja sa Englezima zbog prevlasti u Severnoj Americi. Ili, možda Englezi, plašeći se ishoda rata protiv pobunjenih Amerikanaca.
Jedna od teorija ukazuje na mogućnost da je neki španski kraljevski brod usled borbe sa gusarima teško oštećen, te da je posada na Hrastovom ostrvu sakrila tovar. Pomenimo i špekulaciju da su na tom mestu blago, zapravo, sakrili Inke ili Maje – drevni američki narodi, plašeći se pohlepnih kolonizatora. Među ostalim je i teorija o skrivenim dragocenostima Vikinga koji su mnogo pre Kristofera Kolumba doplovljavali iz Evrope do obala Amerike.

Šekspir
Neki veruju da su na Hrastovom ostrvu sakriveni originalni rukopisi Šekspirovih komada.
Oni tvrde kako čuveni pisac nije bio dovoljno obrazovan, stoga ni kadar da stvori veličanstven književni opus. Zapravo, objašnjavaju, sve što je pripisano Šekspiru, napisao je Frensis Bakon.
On je, navodno, naložio da originalni rukopisi budu sakriveni, u nadi da će ih pronaći generacije budućnosti i ispraviti nepravdu: priznati slavu Bakonu, umseto Šekspiru.



Share This Story

Tags:

You Might Also Like

0 коментара