Vindzori: Kraljičina sto i jedna godina
23:36Tek što je proslavila pola veka vladavine, kraljica Velike Britanije Elizabeta Druga sahranjuje majku. Nema više kraljice-majke Elizabete. U godini u kojoj njena kćerka proslavlja pola veka vladanja Ujedinjenim Kraljevstvom, umrla je nedavno posle života dugog celo stoleće.
Poživevši 101
leto - rođena je 1901, godine u kojoj je skončala moćna kraljica Viktorija,
Elizabeta je postala pravi simbol trajnosti monarhije, često osporavane i još češće
hvaljene u britanskom društvu.
Od kako je 1371.
Ričard Drugi Stjuart postao kralj Škotske, njegovi potomci nisu napuštali
vladarski tron, izuzimajući nekoliko godina tokom i posle Engleskog građanskog
rata u 17. veku. Zapravo, umešnošću su kroz vekove uspeli da učvrste i prošire
svoje kraljevstvo.
Džejms Šesti je
pod krunom Stjuarta ujedionio Škote i Engleze 1603. Njegovi naslednici su proširili vlast na suprotnu stranu
Antlantika. Kraljica Viktorija je moć imperije učvrstila sve do Indije. Kao
biseri, vekovima su Kraljevstvu pridodavane bogate kolonije, u kojima je bilo i
nemira i pobuna, ali pre svega strahopoštovanja prema Kruni.
Čak i onda kad
nije bilo direktnih naslednika trona, britanski vladari su uspevali da nađu rešenje
za produžetak vlasti. Kraljicu Anu, koja
nije imala potomstvo, nasledio je 1714. DŽordž Prvi od Hanovera, čukununuk Džejmsa
Šestog. A kad ni posle Vilijama Četvrtog ne beše naslednika kome bi bila ostavljena
kruna, čast je 1837. dopala Viktoriji, unuci Džordža Trećeg iz pobočne linije
naslednika.
Čak ni u 20.
veku, tokom koga je Imperija počela da se osipa u sveopštem procesu
dekolonizacije, a moderni vetrovi na Ostvo doduvali drugačije viđenje budućnosti,
monarhija je opstala.
Više je razloga,
mada se jedan čini najznačajnijim. Britanska dinastija je, naime, uspevala
svaki put iznova da se prilagodi promenama koje su zahvatale društvo.
Džordž Peti je
tokom Prvog svetskog rata odbacio dotadašnje nemačko ime Vatin, koje je
poticalo od njegovog pradede i muža kraljice Viktorije Alberta od Saksa.
Odbacio je i sve nemačke titule koje su imali članovi dinastije, čime je dao
doprinos sveopštem patriotskom zanosu tokom rata protiv Nemačke.
Njegova unuka
Elizabeta Druga, aktuelna kraljica, platila je porez na dobit 1992. jer je
javnost to očekivala. Taj izdatak joj nije mnogo okrunio imetak – i dalje je
jedna od najbogatijih žena na svetu, ali je doneo dodatnu popularnost među
podanicima.
Čak i nestašluci njenih
sinova, čija se imena povlače po stupcima tabloida zbog raznih ljubavnih afera,
više pomažu nego li odmažu dinastiji jer javnost prinčevima skoro sve prašta.
Britanski monarsi
su u prošlosti znali biti i svirepi, i lukavi, beskompromisni u borbi sa onima što
su im ugrožavali tron. Ali uvek su imali dara za ispravno procenjivanje raspoloženja
naroda. Popuštali su kada drugačije nije moglo, tako da je nekad velika vlast
krunisanih glava svedena na ceremonijalnu ulogu.
Pa ipak, iako kraljevska
porodica nema nekadašnju važnost u donošenju državnih odluka, njen javni uticaj
je i dalje ogroman pa se tek malobrojni usuđuju da govore protiv Vinsdora.
Zato bi se moglo
reći, posmatrano iz perspektive Balkana, da je mnogo verovatnije da će Srbija
postati članica Evropske unije nego da će se Britanija odreći monarhije.
Dnevnik, april 2002.
Vinsdori
Kako Vilijam Četvrti
nije imao potomstvo, za kraljicu je 1837. krunisana Viktorija, unuka kralja Džordža
Trećeg. Pošto nije direktni potomak prethodnog vladara, Viktoriju računaju u začetnicu
dinastije koja od 1917. nosi ime Vinsdor po porodičnom zamku. Viktorija je
vladala do 1901. Naslednik beše Edvard Sedmi, koji je vladao do 1910. Džordž
Peti je vladao do 1936. Iste godine, abdicirao je njegov sin Edvard Osmi zbog
braka sa američkom raspuštenicom. Umesto njega, krunisan je mlađi brat DŽordž Šesti.
NJega je 1952. nasledila kćerka Elizabeta koja ima četvoro dece, među njima
prestolonaslednika Čarlsa, princa od Velsa.
0 коментара