Država Srbija slavi kalendarsko siroče: Da li je bilo praznika?
00:00Da li iz neznanja ili populističkih ambicija, aktuelna vlast je nove praznike Republike Srbije odredila prema zvanično nevažećem julijanskom kalendaru
Sretenje
je proglašeno Danom državnosti odlukom republičke Skupštine jula prošle godine
zato što je na taj crkveni praznik 1835. donet prvi ustav Srbije. U svim
istorijskim čitankama, međutim, piše da je takozvani „sretenjski“ ustav usvojen
2. februara 1835. po julijanskom kalendaru, koga su se tada pridržavale
pravoslavne i svetovne vlasti.
Tek
po osnivanju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. u našoj zemlji je zvanično
prihvaćen gregorijanski kalendar koji danas, inače, važi skoro u celom svetu. Stoga
se nameće pitanje: da li je Narodna Skupština Srbije za državni praznik
proglasila važan istorijski datum ili „crveno slovo“ iz crkvenog kalendara.
Naime,
istorija nije zabeležila da se bilo kakav važan događaj zbio tog 15. februara
1835. Šta više, i Srpska pravoslavna crkva Sretenje slavi 2. februara po
jedinom kalendaru koji priznaje - julijanskom. Onima kojima još nije jasna ova
kalendarska zavrzlama, pojašnjavamo: istorijski, sretenjski ustav je usvojen 2.
februara 1835. Oko toga nema spora!
Za
Srpsku pravoslavnu crkvu i državu (koje su zakonom odvojene) 2. februar pada u
različite dane zato što one koriste različite kalendare. Faktički, to znači da
je aktuelna vlast Zakonom o državnim praznicima utvrdila praznike po
julijanskom kalendaru, koji u Srbiji ne važi od 1918.
Gotovo
komična situacija bi mogla nastati tek u budućnosti kada Srpska pravoslavna
crkva, prema najavama njenih zvaničnika, prihvati gregorijanski kalendar. Tada će
se poklopiti dva računanja vremena, crkveno i svetovno, pa će Srpska
pravoslavna crkva Sretenje slaviti 2. februara, kada pre 137 godina i jeste
usvojen sretenjski ustav.
Dan
državnosti Srbije - 15. februar, ostaće tada siroče u kalendaru brojnih
praznika. Jer, za razliku od ideološki osporavanih Dana Republike, Dana borca
ili Praznika rada, kada su se desili istorijski događaji, 15. februar ćemo
obeležavati kao datum bez ikakve istorijske važnosti pošto hroničari nisu
zabeležili da se tog dana među Srbima desilo bilo šta bitno.
Kada
znamo da osim retenja, u Srbiji od prošle godine kao zvanične praznike slavimo
i Svetog Savu i Vidovdan 27. januara i 28. juna (zapravo, 14. januara i 15.
juna po gregorijanskom, ali i „crkvenom“ - julijanskom kalendaru), nameće se
pitanje: da li je aktuelna vlast greškom - iz neznanja ili namerno - zarad
populističkih ambicija primenila nevažeći julijanski kalendar za određivanje državnih
praznika?
Totalna zabuna
Obeležavanje
istorijskih događaja koji su zabeleženi po julijanskom kalendaru, nastavljeno
je po naknadno usvojenom gregorijanskom kalendaru bez iakvih „preračunavanja“.
Tako se, na primer, Hristovo rođenje slavi 25. decembra i po gregorijanskom i
po julijanskom kalendaru.
Zbog
razlike u zvaničnom i crkvenom kalendaru, međutim, mnogi pravoslavni Srbi su u
zabludi da Božić slave 7. januara kada je za njihovu Srpsku pravoslavnu crkvu -
25. decembar. Ako SCP prihvati gregorijanski kalendar, „poklopiće“ se obeležavanje
verskih praznika kod pravoslavnih i katolika. Tako će biti i sa Sretenjem gospodnjim,
koje će „padati“ 2. februara.
Sloba i Vidovdan
Slobodan
Milošević nije izručen Haškom tribunalu na, za Srbe toliko istorijski važan,
Vidovdan. Zbrka sa dva kalendara dovela je do toga da se Slobinom izručenju
pripisuje gotovo sudbinski značaj jer je ono povezano sa bojom na Kosovu,
atentatom u Sarajevu... Međutim, on je u Hag otputovao 28. juna 2001. po zvaničnom
kalendaru - shodno kome se i računa istorija.
Kosovski
boj i svi drugi za Srbe važni događaji koji su se zbili na Vidovdan, istorijski
su se desili 15. juna. Zato što su oni povezani sa crkvenim praznikom
Vidovdanom, ovih događaja se sećamo 28. juna, kada je za SPC - 15. jun. Ako crkva
prihvati novi kalendar, Vidovdan će
„preći” na 15. jun a Miloševićev odalazak u Hag će „ostati“ u 28. junu 2001.
Gregorije tačniji
U
julijanskom kalendaru se na svakih 385 godina javljaju tri prestupne godine viška
zbog čega dolazi do neslaganja kalendarskih i stvarnih ravnodnevnica po kojima
se određuje datum Uskrsa. Zato je papa Grgur Trinaesti odobrio kalendar
astronoma Kristofera Kalviusa (1537 – 1612). On je postao punovažan tako što je
1582. iza 4. oktobra usledio 15. oktobar.
Dnevnik, februar 2002.
Постови
0 коментара