Zveket šampanj-čaša prošlog ponedeljka pored plavog Dunava u Novom Sadu, označio je završetak višemesečnog procesa: predstavnici devet autonomaških stranaka potpisali su svečano Sporazum o sadejstvu kojim je i formalno zaživela Vojvođanska demokratska opozicija. Iako po dužini "autonomašenja", naročito po rezultatima, svi nisu isti, Sporazumom je uspostavljena puna ravnopravnost članova VDO. Svi potpisnici ovog dokumenta delegiraće po dva člana u Političku koordinaciju VDO, koja "na osnovu razmene mišljenja o proceni političke situacije utvrđuje zajedničke akcije ili usaglašava akcije potpisnika".

Možda i važnije od formiranja jedne od mnogobrojnih koalicija u Srbiji, jeste da je u Sporazumu uz krajnji cilj, trasirana staza do njegovog ostvarenja. Političkim protivnicima iz vladajuće garniture, zasigurno, neće se dopasti autonomaške želje i metodi. No, pitanje je da li će vaskolika demokratska opozicija Srbije "progutati" sveže umešen vojvođanski kolač. Naprimer, jedna od tačaka člana 7 Sporazuma predviđa "zajedničke napore da se pitanje Vojvodine, kao jedne od konstitutivnih elemenata jugoslovenskog federalizma, otvori pred međunarodnom zajednicom pošto to do sada nije učinjeno". U tom cilju zajednički će biti organizovana promocija VDO i njenih ciljeva na međunarodnoj sceni i istaknut zahtev za održavanje međunarodne konferencije o Vojvodini.

Iako je i u Vojvodini poslednjih nedelja izražavano "neskriveno zadovoljstvo" u pogledu napretka srpskog opozicionog ujedinjavanja, ovde ne zaboravljaju da tu opoziciju čine toliko heterogene snage, da bi po njihovim programima Vojvodina mogla da bude republika, ali i puka zajednica opština.

Nacionalno "prošarani" deo srpske opozicije, dakle, ni za sadašnjeg režima, a ni posle njega, neće pristati da "Vojvo-Srbi" na bilo koji način značajnije olabave odnos sa Beogradom. U tom smislu, za njih razgovori na međunarodnom nivou ne dolaze u obzir, pošto u njima "srbolozi" vide ponavljanje scenarija koji je uvežban od Slovenije do Kosova. Čak ni "pragmatičniji" vrhovi pojedinih stranaka u Beogradu, koji su naročito pred izbore podilazili Vojvođanima pričama o "razumnoj" autonomiji, najverovatnije ne bi pristali da o odnosima u zajedničkoj kući odlučuju sa "nepozvanim" gostima.

Nesporno je, međutim, da svi činioci VDO, Vojvodinu vide kao sastavni deo Srbije i Jugoslavije, sa širokim stepenom autonomije. A kada se to kaže, među ovdašnjom političkom elitom više niko i ne pomišlja na model iz 1974. Naime, zagovornici decentralizma, želeli bi u ovom delu Panonske nizije modernu autonomiju koja bi Vojvodini omogućila razvoj u pravcu savremene evropske regije.

Uz konstataciju da je "velikosrpski" projekat neumitno pretrpeo katastrofalan poraz, pojedini autonomaši čak tvrde da mira, reda i rada na Balkanu neće biti dok i status Vojvodine ne bude rešen "kako treba".

A kako treba, pitanje je koje će u jednom trenutku sigurno opteretiti odnose među onima koji za sada zajedno rade u firmi zvanoj Demokratska opozicija Srbije. Međutim, ovde niko ozbiljnije i ne pomišlja da je takva vrsta "dijaloga" sa svetom moguća dok je na vlasti aktuelni režim, koji neće da razgovara sa svojom opozicijom, a sa njim opet - niko ko bi mogao da zaigra ulogu posrednika. Zato, ostao je samo jedan put: ujedinjenje, izbori i pobeda na njima, pa tek onda "vaganje" autonomije.

Prepoznajući da je među Vojvođanima "nakvasala" želja za autonomijom, iz VDO su pred srpsku opoziciju izašli sa ponudom da na izbornim listama u Pokrajini dobiju najmanje 51 procenat mandata. Ovo je utemeljeno u stavu da jedino autonomaške partije mogu autentično predstavljati interes ovdašnjih građana, zbog čega je strankama sa sedištem u Beogradu ostavljeno da se uklope u 49 procenata izbornog kolača, koji se prema istraživanjima javnog mnenja u Vojvodini opoziciji smeška samo pod uslovom da se ujedini. Kako su toga svesni i jedni i drugi, "autonomaši" i "beogradaši" se nalaze na pragu sporazuma: pominjani omer je već prihvaćen, mandati raspodeljeni u pet većih gradova. Novi Sad, kao najveći, ostavljen je za dogovor lokalnih odbora, što u vojvođanskoj prestonici ne smatraju težim poslom.

Ipak, VDO je morala nešto i da "proguta": pod autonomaški "šešir" je ušla i Koalicija Vojvodina, koja nije po volji tek okupljenim akterima Vojvođanske demokratske opozicije. Zato se, odmah posle potpisivanja Sporazuma o sadejstvu, uz šampanjac moglo čuti: razgovori sa Koalicijom Vojvodina da - bilo kakvi kontakti sa Draganom Veselinovom izričito ne. Zamišljeno je, dakle, da se pregovori o raspodeli onih 51 procenata, između dve koalicije obave na nivou eksperata - nikako predsednika stranaka.

Izbori, dakle, ovde je rešeno: na njih se ide u svakom slučaju sem ako bi uslovi biranja toliko bili "degenerisani" da se sa njima ništa ne bi izmenilo. U tom smislu, Vojvođani su za "sadejstvo" sa ostatkom demokratske opozicije Srbije, ali i sa vladajućim crnogorskim režimom. Sa prvima su na pragu dogovora, u druge se nadaju da će i pored komplikovanih ustavno-izbornih začkoljica, krenuti u glasački obračun sa vladajućom srpsko-saveznom garniturom.

Međutim, autonomaši su spremni na sve: uz Crnogorce ili bez njih, zajedno sa "beogradašima" ili pored njih. Izbora će biti, anketirani građani kažu da su za njih već spremni. Iz Vojvođanske demokratske opozicije poručuju: sad ili nikad.