Turija - Kobasicom dugom dve hiljade i sedam metara, vojvođansko selo Turija oborilo je u subotu svetski rekord, postavljen u ovom mestu prošle godine kobasicom od 1.015 metara. To je potvrdio žiri, sastavljen od akreditovanih novinara, pa ostaje da ovaj rezultat bude objavljen i u Ginisovoj knjizi rekorda, što su u Londonu bez obrazloženja odbijali poslednjih godina.

Tokom tri dana Šesnaeste kobasicijade, kroz Turiju je prošlo više od trideset hiljada Vojvođana i njihovih gostiju, koji su više gledali, manje se sladili kobasicama. Jer na ovom svojevrsnom festivalu mesnih proizvoda, cene su bile veće od onih u mesarama Novog Sada i drugih gradova. Najduža kobasica je prodavana za 65 dinara po metru, a bilo je i ekskluzivno napunjenih crevaca po ceni od 150 dinara za kilogram.

No, rekordu se u zube ne gleda, pa su domaćini pre svega istacali podatak da je za najdužu kobasicu, čija metraža je simbolično posvećena 2000. godini, žrtvovano 46 tovljenih svinja, težine do 130 kilograma. Od mirođija, dodato je 20 kilograma bibera, 40 soli, 35 paprike i 30 kilograma luka, pa je crvenkasta "zmija" težila dve tone. Odnosno, oko kilograma po metru, zbog čega je pred lice javnosti mogao da je iznese jedino viljuškar.

Sedam Turinaca je danonoćno tri dana spremalo kobasicu, a danak u svinjama je "naplaćivalo" 30 mesara. I sve to u slavu najduže kobasice, čiji je prvi metar simbolično napunio Boško Peršević, predsednik Izvršnog veća Vojvodine, koji je svečano i otvorio Kobasicijadu prošlog petka. Njemu počast otvaranja, a nama fiskulturna hala - kaže ne šaleći se jedan od organizatora.

I zaista, posle bavljenja kobasicama, domaćini su odveli goste do velikog gradilišta pored osnovne škole, gde pod verdim nebom zjapi poluzavršena dvorana. Ugledni gosti iz Novog Sada, smislili su Turijci, mogu da progovore koju reč na pravom mestu, posle čega bi opet zazujale betonske mešalice pored velelepnog, ali poludovršenog zdanja. Nigde brda, sve ravnica. Nema truba, al' su tamburice. Nije Guča, nego Turija. 

Izuzev kobasice, tamburica i krajolika, sve ostalo je podsećalo na veliki festival u Guči. Čak i lepo vreme je dalo svoj doprinos velikom narodnom vašaru. Vešti majstori su prodavali domaće bombone, kolače i paprikaš, ali i skupocene noževe za obradu mesa, najnovije modele kućanskih aparata proizvođača za koje niko nije čuo u našim krajevima i muzičke diskove.

Pa ipak, sve se u Turiji proteklog vikenda merilo kobasicama. Najbolji u takmičenju skakanja u dalj je dobio četiri metra kobasice, taman toliko koliko je skočio. Najteži čovek, koji ima više od dvesta kilograma, dobio je pet kila kobasice. I tako redom, tri dana, dok nisu pojedene tone mesa. Dosta se i vratilo u frižidere da sačeka kupce narednih dana u nekoj od mesara. Žalio se nije niko, jer ljubitelji kobasice su pojeli koliko su mogli da plate, a vešti mesari su spakovali improvizovane pokretne mesare sa devizom "jednom dobra kobasica - uvek dobra kobasica", uvereni da će njihovi proizvodi brzo naći put do stomaka sladokusaca.

Turijcima, pak, ostaju "naćuljivanje" ušiju prema Londonu i Beogradu. Sa Temze se očekuje otvaranje korica Ginisa za najdužu kobasicu, sa obala Save i Dunava koji dinar za završetak fiskulturne sale. A ako bude kako biti mora, poručuju iz Turije, sledeće godine biće napravljena kobasica koja će popuniti celu, do tada valjda izgrađenu, dvoranu.

Danas, februar 2000.