Ništa od toga: neprijatelja nigde u blizini, a nije ni iznenadna vojna vežba. Pa šta je onada?

Tačno u šest popodne, dva sata pre početka, članovi ansambla "Aleksandrov su zauzeli svoja mesta na velikoj sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu radi probe koncertnog programa "Genjeralna repeticija" je mogla da počne.

Akademski ansamabl pesam i igara Ruske vojske "Aleksandrov", osnovan je 1928. Stvorio ga je i njime rukovodio 40 godina general-pukovnik A. V. Aleksandrov, profesor Moskovskog konzervatorijuma, dirigent, kompozitor nosilac odlikovanja Heroj socijalističkog rada.

Treće gostovanje u Jugoslaviji, ova družina koja je prva probila kulturnu blokadu prema našoj zemlji 1994. počela je 26. januara u Novom Sadu.

glavni dirigent, tituliran kao "zaslužni umetnik Rusije", Fjodorov, postrojio je članove orkestra i hora u "borbenu formaciju".

"Nepobediva i legendarna", odjeknulo je gromko iz grla pevača, članova nezvanično najboljeg hora na svetu. Nepogrešivo - Fjodorov je suzdržano zadovoljan. Sledi "Sveti rat", bez i jednog falša. Između pesama, članovi hora i orkestra se meškolje na svojim mestima, poneki osmeh i šaputanje.

"Tamo daleko, daleko od mora, tamo je selo moje, tamo je Serbija".

- A tko vas tak učil. Ničemu ne valja - viče Fjodorov posle trećeg ponavljanja poznate srpske pesme: Srbi-ja, Srbi-jaaa, njeg Serbija.

Dirigent je vidno nervozan: britko grdi, čas članove hora, čas muzičare iz orkestra, dok svi ćute. Na njihovim ramenima su samo srebrnjkaste epalete, dok Fjodorov nosi pozlaćeni čin sa zvezdicama: umetnici slušaju dirigenta, ali i pretpostavljenog oficira.

Ansambl "Aleksandrov" čine 130 članova, koji su podeljeni na hor, orkestar i plesnu grupu - "kabjaret" - kako je sami nazivaju.

Na svom repertoaru imaju više od dve hiljade pesama i igara, u slavu ruske vojske, muzikom su proneli kroz više od pedeset zemalja.

Prošlo je sedam časova, do koncerta je ostalo manje od starta - u hol pozorišta su stigli prvi posetioci. Fjodorov je van sebe: - A sad Marš na Drinu. Gromko!

Na scenu izlaze igrači, koje predvodi smireni baletmajstor i, takođe zaslužni umetnik Rusije L. Klinkov. Igrači u džinsu, igračice u helankama, skakuću po taktovima srpskog Marša: razvijaju se u kolo i brzo prelaze u parove. Nastavljaju da pleću i pošto je Fjodorov raspustio orkestar i hor - pola sata pre početka koncerta.

 "O SOle mio" - peva ruski Pavaroti pored klavira. Malo dalje trubač i harmonikaš sviraju ton C, kako bi gudači naštimali instrumente. "Cupa-cupa-cup" - objašnjava Klinkov plesačima taktove srpskog plesa.

- Plavo, daj bre plavo - viče jedino domaće čeljade na bini. Džeći toki-voki u ruci, majstor svetla sa bine daje uputstva svojim saradnicima kako da podese osvetljenje. Opšta ludnica na sceni SNP. A dva minuta posle, u 19.32 - velika pozornica je prazna Tamo, iz hola već dopiru glasovi publike - iza scene u daljini čuje "O Sole mio".

Osam i petnaest: zavesa je još spuštena dok je velika dvorana puna kao da će na bini igrati naša košarkaška reprezentacija. Među publikom se širi glas da na drugom kraju grada, u naselju Liman, stanovnici iznose šerpe na prozore i lupaju. Oni protestuju!

- Poštovani prijatelji, pozdravimo aplauzom naše goste iz Rusije, koji svoju jugoslovensku turneju počinju u našem gradu - govori domaćin u ime Srpskog narodnog pozorišta. Aplauz se prolama, dok se zavesa diže.

"Nepobediva i legendarna" odzvanja, dok usplahireni Novosađani zaboravljaju svoje sugrađane sa Limana, koji lupaju u šerpu zato što je celom naselju isključenja struja. U SNP restricije neće biti - barem naredna tri sata.

Treća pesma. "Tamo daleko, daleko od mora, tamo je selo moje, tamo je Srbija". Cela dvorana ustaje na noge: aplauzi, ovacije. Aleksandrovci staju sa muziciranjem: članovi orkestra ustaju, sa horistima zajedno aplaudiraju publici. Dirigent Fjodorov je oduševljen: staje na deo bine namenjen plesačima i egzaltirano aplaudira. Njegovi pevači su uspeli"... tamo je Srbija!"

"Livada", "Sveti rat", "Slvuj". A onda. "Kaljinka" - publika bezuspešno pokušava da apauzima prati takt muzičara i pevača, koji ubrzavaju. Ritmičko udaranje ruku gubi svaki smisao, pa gledalište posustaje, a Aleksandrovci svojim zvukom lako osvajaju svaki kutak.

Posle sat vremena od početka, vreme je za pauzu. Strastveni pušači hrle u hol pozorišta, da zauzmu pozicije pored piksli. Pristižu i imuni na duvanski porok, pa debata može da počne: svi su saglasni da ruski muzičari zvuče fenomenalno. Iza scene, užurbanost. Diskretno dovikivanje, doterivanje  uniformi, plesači se presvlače. Fjodorov škrto daje pohvale, ne štedi na krtikama: može i mora još bolje!

Igrači su na sceni. Sablje sevaju na sve strane: njihovim udaranje, stvaraju se varnice. Na sceni je u toku kozački boj, kome takt daju muzičari iz orkestra. Igrači su džins zamenili crnim pantalonama i košuljama od jarkocrvene svile. Nema pobednika - dva tabora se povlače na suprotne krajeve scene. Na nju dotrčavaju devojke u živopisnim nošnjama. Skakanje, prevrtanje kazačok - publika ovacijama učestvuje u spektaklu.

Pred kraj nastupa: "Marš na Drinu". Plesači izvode srpsku narodnu igru na poznate taktove orkestra. Publika uzvraća: melodija koju stvara više stotina Novosađana, meša se muzikom i plesom Aleksandrovaca. Vrhunac: ponvo obostrano aplaudiranje.

Zagrejani atmosferom i aplaudiranjem, posetioci izlaze na minus šest celzijusovih. Članovi ansambla sklapaju instrumente, poneko pali cigaretu, neki brišu oznojena čela Fjodorov je umoran, ne govori mnogo.

Domaćini iz SNP-a su priredili prigodan koktel. Novosađani i Rusi zajedno uz čašicu pića. Malo na ruskom malo na srpskom: sporazumevanje ide lako. Kako su se kazaljke na satovima  pomerale napred, društvo se proređivalo Rusi su odlazili na počinak, jer nova komanda glasila: "Belgrad". U Beogradu ih čekaju dva koncerta. I domaćini su se razilazili: žurili kućama, bežeći ispred restrikcije, koja je mogla da usledi svakog časa.

Danas, januar 2000.