"Zdravo. Moje ime je CBU-87/B, ali ne budimo formalni. Većina mojih prijatelja me zove Kasetna bomba. U poslednje vreme sam mnogo zauzeta, pošto radim ono zbog čega sam i napravljena. Naravno, veoma sam zadovoljna načinom na koji me tretiraju američki mediji. Moji drugari u Pentagonu su me svrstali u kategoriju "kombinovana efektna municija", dok me proizvođači opisuju kao "avionsku bombu - oružani sistem za sve namene". Nije da se hvalim i slično, ali ovakva kvalifikacija ne čini me baš najvećnom dobricom na svetu. 

Zato što, kad ja eksplodiram, rezultat može biti zastrašujući." Ovako počinje tekst "Kad bi kasetna bomba umela da govori", koji je objavio američki publicista Norman Solomon u znak protesta protiv njihove upotrebe tokom agresije na Jugoslaviju.

Pre nekoliko dana glasnogovornik američkog Pentagona Kenet Bejkon je izneo procenu da je posle upravo završenog rata na teritoriji Jugoslavije ostalo 11 hiljada neeksplodiranih mina, koje su se nalazile  u bečenim kasetnim bombama. Ta brojka je dobijena na osnovu podatka da je na Jugoslaviju palo oko 1.100 kasetnih bombi, uglavnom američkih  CBU-87, od čije 202 manje bombe zbog oštećenja ili greške ne eksplodira  pet procenata.

Američko ministarstvo odbrane je krajem aprila saopštilo da je proširen spektar oružja u NATO napadima. U isto vreme je saopšteno da NATO  smanjuje broj precizno navođenih projektila, a uvodi sve više nenavođenih, takozvanih, glupih bombi, uključujući i kasetne.

Međunarodna organizacija za ljudska prava Hjuman rajts voč je već 11. maja optužila NATO da nekontrolisano koristi kasetne bombe, inače zabranjene međunarodnim konvencijama. Amerikanci i Britanci su ubrzo priznali da koriste ova ubojita sredstva od 6. aprila, i to da američki  avioni F-15 i F-16 ispuštaju CBU-87, a britanske letelice Harijer GR7s  bombe tipa RBL755.

Kasetne bombe su korišćene, objašnjeno je tada, za uništavanje  aerodruma, komunikacija, sistema za rano otkrivanje, motorizovanih kolona na drumovima, komandnih mesta, artiljerije i oklopnih jedinica, žive sile. Ispuštene su na aerodrume Batajnica kod Beograda i Golubovci u Podgorici, Poljoprivrednu školu u predgrađu Prištine, okolinu Belaćevca, Đakovice, Doganovića, Lukare, manastira Ćićevica i Paštrik, Starog trga...

Već po samom početku upotrebe ovih bombi, bilo je civilnih žrtava. Petdečaka je poginulo a dvoje ranjeno 24. aprila, kada je kasetna bomba eksplodirala pored sela Doganović, udaljenog 15 kilometara od Uroševca. "Dobila sam zadatak da obavim posao u Jugoslaviji ovih dana. Jedna od mojih nezaboravnih predstava desila se nedavno tačno u podne. Neki ljudiu gradu Nišu su kupovali na zelenoj pijaci kada sam - bum - stigla ja. Bilo je dramatično kao u paklu. Novinski članci koje sam našla 8. maja u  listu "San Francisko Kronikl", javili su da je "bobma pala u blizini  bolnice i pijace, donoseći smrt i razaranje, obasipajući ulice i dvorišta trećeg po veličini srpskog grada", prikazao je slikovito Norman Solomon masakar u Nišu.

U dosadašnjim ratovima, oni koji nisu vodili računa o međunarodnim zabranama, bar su se suzdržavali od prekomerne upotrebe "rasprskavajućihubica". Priznajući opasnost po civile, šef štaba američkog vazduhoplovstva, general-major Mičel Rajan je odlučio da tokom rata u Bosni 1995. zabrani njihovu upotrebu.

- Problem je bio što je izmešanost vojnih i civilnih ciljeva toliko velika da ne može garantovati ograničenje kolateralnih šteta a, osim toga, postoji opasnost da bi veliki broj tih bombi ostao neeksplodiran - obrazložio je svoju odluko Rajan jednom prilikom.

U operaciji Pustinjska oluja 1991. kasetne bombe su korišćene najviše u istoriji ratova, kako one bačene iz vazduha, tako i one lansirane sa zemlje. Sa većim mogućnostima, naročito kad je u pitanju način lansiranja u ekstremno kratkom roku u odnosu na slične bombe iz ere vjetnamskog rata, CBU-87s je tada postala "izabrano" oružje za američko vazduhoplovstvo. Skoro jedna četvrtina od ukopno izbačenih ubojitih sredstava u Iraku i Kuvajtu, bile su kasetne bombe, pošto je 62 hiljade njih bačeno iz aviona, sto hiljada ispaljeno iz artiljerije i 10 hiljada lansiranih uz pomoć raketa sa zemlje. Izračunato je da je na taj način na Iračane bačeno 24-30 miliona malih bombi, koje su bile sadržane u kasetnim. Kada se od toga oduzme "optimističnih" pet procenata neeksplodiranih, procenjuje se da je u Iraku i Kuvajtu ostalo između 1,2 i 1,5 ubojitih sredstava na dodir.

Jedan od najvećih problema za protivnike Iraka u Zalivskom ratu su bile neeksplodirane bombe koje su sami bacili. Prema mouzdanim podacima, najmanje 25 američkih vojnika je poginulo od sopstvenih bombi, kada je počela kopnena operacija zauzimanja Kuvajta, zbog čega je američka vrhovna komanda zabranila dalje korišćenje kasetnih bombi u Pustinjskoj oluji.

Podaci o civilnim žrtvama su tek poražavajući, pošto ukazuju da je za dve godine posle rata od neeksplodiranih bombi poginulo 1.200  civila u Kuvajtu i 400 u Iraku, dok je u istom periodu više od 2,5 hijada ljudi ranjeno, od toga 60 procenata dece mlađe od 15 godina.

Zato, kada se ima na umu da je po svakoj bombi tipa CBU-87 bačenoj na Jugoslaviju ostalo u proseku deset neeksplodiranih sub-bombi, a pri upotrebi RBL755 pet mina, čije će lepo dizajnirane kutije u budućnosti vrebati iz trave, plićaka, blata i peska, dobija se sumorna slika "kolateralnih" opasnosti. Da li će ovako opaka stvarnost, koja dolazi posle ratovanja po balkanskim brdima biti opomena za sutrašnjicu, odnosno, da li će budućnost iznedriti nekog vojnika Rajana koje će jednom za svagda reći: dosta je bilo? Norman Solomon zaključuje kroz "govor" kasetne bombe:

"Pregovori o kontroli naoružanja se nastavljaju. U međuvremenu, velike bombe kao ja sve više nekontrolisano tumaraju nebom iznad Jugoslavije. Naposletku, bilo je ovo izuzetno proleće za mene, dok sam služila svojim gospodarima. A i sa stanovišta javnog mnenja, zadovoljna sam. Među visokim zvaničnicima u Vašingtonu, kao i u prvim ešalonima američkog novinarstva imam dosta uticajnih prijatelja. Oni se javno mogu pretvarati da me ne poznaju, ali mi se odlično razumemo".

Danas, jun 1999.

CBU -87/B

Kasetna bomba CBU-87/B je modernija varijanta bombi istog naziva iz pedesetih i s početka sedamdesetih. Kompanije Aerodžet Dženeral i Honivel  su uspele da svoj proizvod nametnu kao standard u američkom noružanju. CBU-87/B je teška teška 430 kg, dugačka 230 cm, a prečnika 39 cm, i poseduje senzorski upaljač. Neuporedivo je jeftinija od navođenih raketa jer košta samo 13.941 američkih dolara, ali je zato i znatno neefikasnija Unutar velike, nalaze se 202 male bombe, koje bi trebalo da eksplodiraju  po izbacivanju. Međutim, zbog fabričke greške ili kvara upaljača, ne eksplodira od dva do pet procenata sub-bombi po tvrdnjama proizvođača. Iskustvo iz Zalivskog rata ukazuje, pak, da čak između 10 i 30 procenata sadržaja kasetnih bombi nije odmah eksplodiralo. Poseban problem za civilno stanovništvo, naročito decu, je izuzetno lepo dizajnirana sub-bomba. Veličine igračke i izgleda kao limenka sa osvežavajućim pićem, ona je osmišljena da uništi tenk ili veliki broj  vojnika. Mala bomba je duga 20 cantimetara, sa prečnikom od šest. Žute je boje.