Beograd - Prema činjenicama koje su navedene u medijima u vezi sa optužnicom protiv Zorana Đinđića za neodazivanje pozivu na mobilizaciju, mislm da on ne može odgovarati za bilo koje krivično delo, a kamoli za ono za koje je propisana drastična kazna od 20 godina zatvora - kaže za Danas advokat Branko Stanić, nekadašnji sudija Vrhovnog vojnog suda i Vrhovnog suda Srbije.

Glasine o mogućem pokretanju krivičnog postupka protiv predsednika Demokratske stranke Zorana Đinđića, koji je uoči početka NATO napada otišao u Crnu Goru, nedavno su potvrđene u njegovoj partiji, pošto su Đinđićevi pravni zastupnici saznali da je pred Vojnim sudom u Beogradu podnet zahtev za pokretanje istrage, a u Gradskom sudu za prekršaje prekršajna prijava. U saopštenju DS, upućenom medijima, navedeno je da bi Đinđić mogao da bude osuđen na zatvorsku kaznu od pet do 20 godina.

- Savezni ustav eliminiše izricanje smrtne kazne, a tek kada bi postojala ta mogućnost, tada bi bilo moguće izreći kaznu od 20 godina kao zamenu za smrtnu. Dalje, Đinđiću se stavlja na teret da je izbegao službu u vojsci time što je otišao u inostranstvo. Crna Gora, u koju je otišao pre proglašenja ratnog stanja, nije druga zemlja ili inostranstvo, pa ni po tome osnovu ne može odgovarati za krivično delo, za koje je propisana kazna od jedne do 10 godina zatvora - kaže Stanić.

Prema njegovim rečima, predsednik Demokratske stranke, kao i svi koji su se našli u istoj ili sličnoj situaciji, mogli bi da odgovaraju jedino zbog krivičnog dela neodazivanja pozivu na vojnu vežbu, ali samo u slučaju da su primili ili da im je lično saopšten poziv. Ako nema ni tog uslova, objašnjava nekadašnji sudija Vrhovnog vojnog suda, onda ne može da bude odgovornosti ni za krivično delo neodazivanja pozivu u mirnodopskom stanju, za šta je propisana novčana kazna ili zatvor do jedne godine.

- Ako je proglašeno ratno stanje, postoje dve pravne situacije. Prva, po kojoj su svi koji nisu služili vojni rok dužni da se odazovu pozivu za služenje i druga, koja podrazumeva da se svi oni koji su služili vojsku odazovu pozivu za mobilizaciju. Oni koji se nalaze u inostranstvu u vremenu trajanja ratnog stanja, dužni su da se vrate u zemlju samo ako je proglašena opšta mobilizacija, koja je saopštena opštim pozivom. Ako toga nije bilo, niko od onih koji su pre proglašenja ratnog stanja otišli u inostranstvo, nemaju bilo kakvu odgovornost - kaže Stanić.

U činjenici da je 26. juna ukinuto ratno stanje, Stanić pronalazi pravni razlog za prestanak "kvalifikatorne okolnosti" kao uslova za strože kažnjavanje u uslovima ratnog stanja, zbog čega se o svim slučajevima mora raspravljati kao o krivičnim delima učinjenim u miru.

- Đinđić ili neki drugi vojni obveznik, čak i ako je primio vojni poziv, posle 26. juna ne može više odgovarati za teško krivično delo sa kaznom od 20 godina. Ukoliko se za neko lice utvrdi da je po prijemu poziva napustilo zemlju, moguće je njegovo kažnjavanje zatvorom od jedne do 10 godina, a ako se neko nije odazvao pozivu koji je primio, a pri tome nije napuštao zemlju, sleduje ga novčana kazna ili zatvor do jedne godine. Međutim, ako to lice nije primilo ili mu poziv nije saopšten lično, odnosno ako ga u njegovo ime neko nije preuzeo, ne postoji osnova za bilo kakav krivični postupak - zaključuje Stanić.

Danas, jul 1999.