Be­o­grad - Oslo­bo­di­lač­ka voj­ska Ko­so­va je još sla­ba i sa pri­mi­tiv­nom ko­mad­nom, ali u su­ko­bi­ma sa na­šom po­li­ci­jom i ar­mi­jom, ona se po­ste­pe­no ka­li i pre­ra­sta u pra­vu voj­sku. Jer, po­sto­ji pra­vi­lo: kad ge­ri­la ne do­bi­ja, ona ne gu­bi, a kad re­gu­lar­ne sna­ge ne do­bi­ja­ju, one i te ka­ko gu­be, ka­že za Da­nas  po­zna­ti voj­ni ana­li­ti­čar iz Be­o­gra­da Lju­bo­drag Sto­ja­di­no­vić .

Ka­ko je bi­lo mo­gu­će da OVK iz­ra­ste u opa­snu voj­nu or­ga­ni­za­ci­ju?

- Ni­vo te­ro­ri­zma je pre­va­zi­đen pre dva me­se­ca i sa­da je na Ko­so­vu u to­ku oru­ža­ni usta­nak. I dok re­žim u Be­o­gra­du ne­pre­sta­no po­na­vlja da se ra­di o te­ro­ri­zmu, što pred­sta­vlja ap­so­lut­nu glu­post, OVK po­ste­pe­no po­sta­je sve le­gal­ni­ja, a na­ša voj­ska sve vi­še gu­bi le­gi­ti­mi­tet jer joj me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca ne do­zvo­lja­va da in­ter­ve­ni­še.

Da li se su­sret Hol­bru­ka sa pred­stav­ni­ci­ma OVK mo­že sma­tra­ti svo­je­vr­snim da­va­njem me­đu­na­rod­nog le­gi­ti­mi­te­ta ovoj or­ga­ni­za­ci­ji?

- Su­sret Hol­bru­ka sa pred­stav­ni­ci­ma OVK po­tvr­đu­je pret­po­stav­ku da su oni i ra­ni­je odr­ža­va­li ve­ze sa nji­ma. Oni su ih pro­gla­si­li re­le­vant­nim po­li­tič­kim sa­go­vor­ni­ci­ma, iz­me­đu osta­log, i za­to što je OVK iz­ra­zi­to po­pu­lar­na me­đu al­ban­skim sta­nov­niš­tvom. Ni­vo od po­li­tič­ke sti­hi­je do de­fi­ni­sa­nih ci­lje­va je pre­va­zi­đen, pa je va­ri­jan­ta ko­ju nu­di OVK pre­va­ziš­la sve osta­le op­ci­je po po­pu­lar­no­sti. U tom smi­slu, OVK bi se mo­gla sta­vi­ti pod kon­tro­lu Ibra­hi­ma Ru­go­ve tek uko­li­ko bi on pri­hva­tio nji­ho­ve ci­lje­ve.

Šta bi Be­o­gra­d tre­ba­lo da uči­ni u sve­tlu ta­kvog raz­vo­ja do­ga­đa­ja?

- Mo­ra­lo bi se se pri­stu­pi­ti od­luč­noj ak­ci­ji pro­tiv OVK, ali bi ta ak­ci­ja mo­gla uniš­ti­ti i SRJ. Zbog do­sa­daš­nje ne­spo­sob­no­sti da raz­re­ši kri­zu, re­žim će pri­hva­ti­ti sve što dik­ti­ra me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca, pri če­mu će sve va­ri­jan­te bi­ti na šte­tu Sr­bi­je.

Da li je to odr­ži­vo sa sta­no­viš­ta me­đu­na­rod­nog pra­va?

- To je ne­do­pu­sti­vo sa sta­no­viš­ta me­đu­na­rod­nog pra­va, ali za­to ne i sa po­zi­ci­ja si­le. Me­đu­na­rod­ni mo­ćni­ci su ap­stra­ho­va­li me­đu­na­rod­no pra­vo i ta­ko na­či­ni­li po­li­tič­ko-prav­ni non­ses, po­stu­pak sa po­zi­ci­ja si­le. Ako ne može režim, vo­de­će si­le će sa­me pro­na­ći mo­del za Ko­so­vo.

Ka­kav će bi­ti taj mo­del?

- Mo­del će bi­ti po­li­tič­ka va­ri­jan­ta au­to­no­mi­je iz­me­đu fe­de­ra­ci­je i kon­fe­de­ra­ci­je u okvi­ru Ju­go­sla­vi­je. To zna­či da će Ko­so­vo bi­ti is­trg­nu­to iz Sr­bi­je, a za ta­kav raz­voj do­ga­đa­ja ne­op­hod­ne su mi­rov­ne sna­ge, ko­je će ta­mo osta­ti od 10 do 20 go­di­na. Pri to­me, vr­lo je ve­ro­vat­no da će na­še vla­sti sa­me po­zva­ti te mi­rov­ne sna­ge.

Koliko je ta­kav raz­voj do­ga­đa­ja po­vo­ljan za Sr­bi­ju?

- To je na­ja­va smr­ti jed­ne dr­ža­ve. Me­đu­tim, Ko­so­vo smo već iz­gu­bi­li, pa nam ne pre­o­sta­je niš­ta dru­go ne­go ko­pe­ra­tiv­nost sa za­pad­nim si­la­ma i Na­to­om. Pri to­me, oni vi­de da u sva­kom po­gle­du sla­bi­mo, a mi još ne vi­di­mo da je sva­ko če­ka­nje za nas gu­bi­tak.  G. Br­kić

Danas, jul 1998.