Mi­le Bje­lajac, voj­ni ana­li­ti­čar, o me­đu­na­rod­noj za­jed­ni­ci i kri­zi na Ko­so­vu: Pri­pad­ni­ci OVK mo­ra­ju bi­ti raz­o­ru­ža­ni

16:29

Ako po­bu­nje­ni­ci stek­nu me­đu­na­rod­nu afir­ma­ci­ju i pro­ce­ne da je SRJ pod pri­ti­skom, oni ne­će pre­go­va­ra­ti


Be­o­grad - Re­ši­ti kri­zu pre­ko ko­le­na zna­či rat. Na­ša dra­žva je u de­fan­zi­vi i njoj ni­ka­ko ne tre­ba, ni­ti od­go­va­ra, ta­kva op­ci­ja. Ali, kad nas pri­te­ra­ju uza zid, od­no­sno do gra­ni­ce iza ko­je se ne mo­že, osta­je rat, što bi za na­šu ze­mlju bi­la iz­ra­zi­to lo­ša start­na po­zi­ci­ja za pre­go­vo­re, ka­že za Da­nas Mi­le Bje­la­jac, po­zna­ti voj­ni al­na­li­ti­čar iz Be­o­gra­da.

Ka­ko oce­nju­je­te „pre­stro­ja­va­nja“ u sve­tu po­vo­dom kri­ze na Ko­so­vu?

- Ka­ko ukup­nu ju­go­slo­ven­sku kri­zu, ta­ko i kri­zu na Ko­so­vu pra­te, naj­bla­že re­če­no, dvo­stru­ki stan­dar­di. Jer, ugu­ši­va­nje oru­ža­ne po­bu­ne se svu­da u sve­tu sma­tra prin­ci­pom, ko­ji se Ju­go­sla­vi­ji za­bra­nju­je. To se mo­že oka­rak­te­ri­sa­ti sa­mo kao dik­tat si­le.

Ka­ko oce­nju­je­te kon­tak­te po­je­di­nih me­đu­na­rod­nih pred­stav­ni­ka sa pri­pad­ni­ci­ma Oslo­bo­di­lač­ke voj­ske Ko­so­va?

- In­si­sti­ta­ti da se pred­stav­ni­ci­ma ta­ko­zva­ne OVK dad­ne jed­na­kost je kon­tra­pro­duk­tiv­no i vo­di u eska­la­ci­ju na­si­lja. Jer ako po­bu­nje­ni­ci, s jed­ne stra­ne stek­nu me­đu­na­rod­nu afir­ma­ci­ju a, s dru­ge stra­ne, pro­ce­ne da je na­ša dr­ža­va pod pri­ti­skom, oni ne­će pre­go­va­ra­ti.

Šta bi u tom smi­slu tre­ba­lo da pre­u­zmu srp­ske i ju­go­slo­ven­ske vla­sti?

- Osnov­no je da se mo­ra ostva­ri­ti pra­vo da sa­mo jed­na stra­na ima mo­no­pol pri­nu­de, što je fak­tor od­vra­ća­nja od te­ro­ri­zma i pred­u­slov za mir­no re­še­nje. Naš Ustav sank­ci­o­ni­še oru­ža­nu po­bu­nu kao kri­mi­nal­ni akt, pa je ja­sno ko­ja to stra­na mo­ra is­klju­či­vo po­se­do­va­ti mo­no­pol pri­nu­de. Pri­pad­ni­ci OVK mo­ra­ju bi­ti raz­o­ru­ža­ni uz am­ne­sti­ju, po­sle če­ga tre­ba pri­stu­pi­ti ozbi­ljim pre­go­vo­ri­ma.

Da li po­so­je re­al­ni iz­gle­di da me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca uva­ži ta­kve ar­gu­men­te ju­go­slo­ven­ske stra­ne?

- Sa­daš­nje ten­den­ci­je da se ju­go­slo­ven­ski voj­ni fak­tor uma­nji i dru­ga stra­na afir­mi­še, pod­se­ća­ju na si­tu­a­ci­ju u Bo­sni, ka­da su se pred pre­go­vo­re  iz­jed­nač­ne start­ne po­zi­ci­je voj­nim sred­stvi­ma. Pri to­me se al­ban­ski stav je da je Sr­bi­ja 1912. oku­pi­ra­la Ko­so­vo, a da je 1945. iz­vr­še­na re­o­ku­pa­ci­ja, če­sto su­sre­će u no­vi­na­ma i li­te­ra­tu­ri na Za­pa­du. I po­sled­nji go­vor Bi­la Klin­to­na je pro­žet po­drš­kom al­ban­skoj stra­ni, što ne uka­zu­je da će svet pri­hva­ti­ti na­še vi­đe­nje kri­ze.

Da li se na osno­vu to­ga mo­že za­klju­či­ti ka­kve su stvar­ne na­me­re svet­skih si­la?

- Sve uka­zu­je da se ide ka pra­vlje­nju zo­ne ne­sta­bil­no­sti, po prin­ci­pu vru­će-hlad­no.To se mo­že oka­rak­te­ri­sa­ti kao pla­ni­ra­no po­na­vlja­nje „greš­ke“ me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce, na­či­nje­ne u Hr­vat­skoj i Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni.

Da li na­ša ze­mlja tre­ba, even­tu­al­no, da za­tra­ži po­moć ta­kve me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce u re­ša­va­nju kri­ze?

- U Hr­vat­skoj i Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni je doš­lo do kom­pro­mi­to­va­nja do­brih uslu­ga me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce, ko­ja se za­la­ga­la za mir, ali i na­o­ru­ža­va­la jed­nu stra­nu u su­ko­bu. Teš­ko je ve­ro­va­ti da se na Ko­so­vu ne bi do­go­di­lo isto, na­ro­či­to ako bi se u ulo­zi po­sred­ni­ka naš­le ze­mlje ko­je su isti po­sao oba­vi­le u biv­šim re­pu­bli­ka­ma SFRJ. Pro­sto, dvo­stru­ki stan­dar­di do­vo­de u sum­nju do­bre na­me­re po­je­di­nih fak­to­ra u sve­tu.

Na osno­vu če­ga sum­nja­te u do­bre na­me­re sve­ta?

- Pre ne­ko­li­ko me­se­ci po­tro­še­no je mno­go ener­gi­je ka­ko bi se uveo em­bar­go na na­o­ru­ža­va­nje Voj­ske Ju­go­sla­vi­je, sa iz­go­vo­rom da se spre­či uvoz opre­me ko­ja bi po­slu­ži­la u obra­ču­nu pro­tiv Al­ba­na­ca. Ustva­ri, ta­da je spre­čen uvoz sa­vre­me­ne pro­tiv­va­zduš­ne opre­me, ko­ja bi bi­la je­di­ni ozbi­ljan si­stem za od­vra­ća­nje od na­pa­da NA­TO -sna­ga. To je sa­mo je­dan od po­ka­za­te­lja ko­ji go­vo­ri da ne­ke ze­mlje ima­ju dru­ga­či­je na­me­re od onih za ko­je se jav­no za­la­žu.

Da li se mo­že po­ka­za­ti da je i za­la­ga­nje za prin­cip o ne­pro­men­lji­vo­sti gra­ni­ca bio sa­mo pro­la­zni stav?

- Svet je i do sa­da pra­vio obr­te. Jed­nog tre­nut­ka mo­že da se de­si da pred­stav­ni­ci me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce ka­žu ka­ko tre­ba uva­ži­ti sta­nje na te­re­nu, na ko­me Al­ban­ci, po­red po­li­tič­kog, po­se­du­ju i voj­ne ar­gu­men­te na svo­joj stra­ni.  U od­no­su me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce pre­ma ju­go­slo­ven­skoj kri­zi do sa­da je sve bi­lo mo­gu­će, pa zaš­to ne bi i to.

Danas, jul 1998.

Share This Story

Tags:

You Might Also Like

0 коментара