U da­ni­ma ka­da po­lo­vi­na na­ci­je stre­pi od mo­gu­ćeg na­pa­da NA­TO-sna­ga na Ju­go­sla­vi­ju, a dru­ga po­lo­vi­na ne­str­plji­vo išče­ku­je fud­bal­ski meč s Ne­mač­kom na Svet­skom pr­ven­stvu u fud­ba­lu, vest o ob­zna­ni no­vog opo­zi­ci­o­nog sa­ve­za u Sr­bi­ji je prošla go­to­vo ne­za­paženo u do­ma­ćoj jav­no­sti. To­me je, do­duše, do­pri­ne­lo i ig­no­ri­sa­nje od stra­ne me­di­ja ko­je kon­tro­lišu tri naj­ve­će stran­ke u srp­skoj skupšti­ni, kao i pri­lič­no ne­po­ve­re­nje u ne­za­vi­snim me­di­ji­ma pre­ma naj­no­vi­jem pro­jek­tu iz ku­hi­nje de­mo­krat­ske opo­zi­ci­je.

- Svi smo se složili da je naj­važni­je sme­ni­ti po­sto­je­ći režim. Vlast će­mo de­li­ti kad je osvo­ji­mo, a do ta­da će po­sto­ja­ti sa­mo za­jed­nič­ka ak­ci­ja bez li­de­ra, re­kao je Mi­lan Pa­nić prošlog po­ne­delj­ka pri­li­kom pro­mo­ci­je no­vog opo­zi­ci­o­nog sa­ve­za. Po­red ame­rič­kog bi­zni­sme­na ko­ji ni­kad ni­je krio po­li­tič­ke am­bi­ci­je u rod­noj ze­mlji, ovog pu­ta su se oku­pi­li li­de­ri De­mo­krat­ske stran­ke, Građan­skog sa­ve­za Sr­bi­je, So­ci­jal­de­mo­kra­ti­je, De­mo­krat­ske al­ter­na­ti­ve, Sr­bi­je-Za­jed­no i De­mo­hrišćan­ske stran­ke.

Na za­jed­nič­koj kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re, oni su na­ja­vi­li da će ovaj put ići do ko­nač­ne po­be­de, od­no­sno do sme­ne režima Slo­bo­da­na Mi­loševi­ća. No­vi­na­ri su ta­da bi­li sve­do­ci go­to­vo sa­kral­nog za­kli­nja­nja u na­pa­će­nu Sr­bi­ju i nje­nu bu­duć­nost, pri če­mu je u dru­gom pla­nu osta­la plat­for­ma za­jed­nič­kog na­stu­pa.

- Opo­zi­ci­o­na sce­na u Sr­bi­ji je to­li­ko ras­cep­ka­na da je je­di­no lo­gič­no da dođe do nje­nog po­ve­zi­va­nja ako se želi iz­bor­na in­fra­struk­tu­ra. Ia­ko is­ku­stvo po­ka­zu­je da je teško obez­be­di­ti je­din­stve­nu plat­for­mu i da po­sto­ji ne­po­ve­re­nje između li­de­ra stra­na­ka zbog nji­ho­vih lič­nih am­bi­ci­ja, ne­op­hod­no je po­sti­ći mi­ni­mum sa­gla­sno­sti, ka­ko bi se mo­bili­sa­lo gla­sač­ko te­lo na­klo­nje­no opo­zi­ci­ji, kaže Zo­ran Sto­ilj­ko­vić, struč­njak za po­li­tič­ku so­ci­o­lo­gi­ju sa Fa­kul­te­ta po­li­tič­kih na­u­ka.

Za nje­ga je stvar pro­ce­ne šta bi to mo­glo mo­bi­li­sa­ti po­me­nu­ti deo gla­sač­kog te­la, pri če­mu sva­ka­ko u skup ci­lje­va mo­ra­ju ući pi­ta­nje de­mo­kra­ti­za­ci­je ze­mlje, nje­no uklju­če­nje u svet­ske to­ko­ve i, što je za iz­bo­re ja­ko važno, oslo­bađanje me­di­ja.

Ina­če, nešto pre Pa­ni­će­ve, jav­nost je upo­zna­ta i sa jed­nom dru­gom ini­ci­ja­ti­vom za uje­di­nje­nje opo­zi­ci­o­nih stra­na­ka, onom ko­ju za­stu­pa i po­država Fon­da­ci­ja za mir i rešava­nje kri­ze i njen osni­vač Bo­ris Vu­ko­brat, ta­kođe svet­ski bi­zni­smen ov­dašnjeg po­re­kla. Ovaj pro­je­kat je za sa­da oku­pio No­vu de­mo­kra­ti­ju, Re­form­sku de­mo­krat­sku stran­ku Voj­vo­di­ne, Sa­vez voj­vođan­skih Mađara, Li­gu so­ci­jal­de­mo­kra­ta Voj­vo­di­ne, Ko­a­li­ci­ju Sandžak, Ko­a­li­ci­ju Šu­ma­di­ja i So­ci­jal­de­mo­krat­sku uni­ju. Nji­ho­vi pred­stav­ni­ci su se su­sre­li ne­dav­no u Bu­dim­pešti, gde je do­go­vo­re­na sa­rad­nja, ali i po­nov­ni su­sret na ko­me će se po­bliže de­fi­ni­sa­ti mo­de­li te sa­rad­nje.

- Ini­ci­ja­ti­vu su da­le sa­me par­ti­je jer su, iz­gle­da, lju­di u nji­ma shva­ti­li da ni jed­na od njih ne može sa­ma da pred­sta­vlja zna­čaj­ni­ji fak­tor u po­li­tič­kom živo­tu ili na ne­kim no­vim iz­bo­ri­ma. S dru­ge stra­ne, sva do­sa­dašnja oku­plja­nja i udruživa­nja ni­su da­la re­zul­ta­te ia­ko su u od­ređenom mo­men­tu bu­di­la na­du. Fon­da­ci­ja za mir i rešava­nje kri­za je sa­mo pri­hva­ti­la  da po­sre­du­je i ko­or­di­ni­ra do­go­vor o sa­rad­nji i on je po­stig­nut, kaže Vu­ko­brat.

Ra­de Ve­lja­nov­ski, pred­stav­nik ove fon­da­ci­je u Ju­go­sla­vi­je sma­tra da do­go­vor opo­zi­ci­o­nih stra­na­ka u Bu­dim­pešti ni­ka­ko ni­je usme­ren pro­tiv ostat­ka de­mo­krat­ske opo­zi­ci­je.

- Sa­svim je pri­hva­tlji­vo for­mi­ra­nje više blo­ko­va, pri če­mu će i da­lje važiti či­nje­ni­ca da će nji­ho­ve čla­ni­ce is­klju­či­vo bi­ti opo­zi­ci­ja vla­da­ju­ćem režimu. Fon­da­ci­ja za mir i rešava­nje kri­ze, kao ko­or­di­na­tor i ser­vis za za­in­te­re­so­va­ne stran­ke će se za­la­ga­ti za sa­rad­nju sa dru­gim opo­zi­ci­o­nim blo­ko­vi­ma, pošto nam ni­je na­me­ra da pra­vi­mo opo­zi­ci­ju oni­ma ko­ji se za­lažu za iste ili slič­ne stva­ri za ko­je se i mi bo­ri­mo, kaže Ve­lja­nov­ski.

O no­vim ini­ci­ja­ti­va­ma u opo­zi­ci­o­nom de­lu srp­ske po­li­tič­ke sce­ne ne može se go­vo­ri­ti i bez po­kušaja oce­ne stvar­ne po­li­tič­ke sna­ge po­je­di­nih stra­na­ka, či­je se upo­rište u bi­rač­kom te­lu odražava i na sna­gu ko­a­li­ci­ja u ko­je one ula­ze.

- Ka­da se zna de na iz­bo­re iz­la­zi oko 4,5 mi­li­o­na gla­sa­ča, a da stran­ke ko­je na­ja­vlju­ju ko­a­li­ci­je po­je­di­nač­no ima­ju od 50 do 400 hi­lja­da bi­ra­ča, po­sta­je ja­sno ko­li­ko je ne­op­hod­no ukrup­nja­va­nje opo­zi­ci­je. Ina­če, deo gla­sač­ke po­pu­la­ci­je na­klo­nje­ne opo­zi­ci­ji se može po­de­li­ti na one ko­ji su raz­o­ča­ra­ni, ali ni­su do­ve­li u pi­ta­nje po­dršku tim stran­ka­ma i one pre­vr­tlji­ve, ko­ji su ta­kođe raz­o­ča­ra­ni i za­to da­le­ko od opo­zi­ci­je. Da bi njih po­no­vo pri­do­bi­li za svo­je ci­lje­ve, opo­zi­ci­o­ne stran­ke mo­ra­ju da ulože ve­li­ki na­por, pri če­mu je ukru­plja­va­nje važan fak­tor, kaže Zo­ran Sto­ilj­ko­vić.

So­ci­o­log Vla­di­mir Go­a­ti je još opre­zni­ji u pro­ce­ni tre­nut­ne mo­ći opo­zi­ci­o­nih stra­na­ka u Sr­bi­ji: - Zbog kr­njeg par­la­men­ta, mo­žemo sa­mo da na­gađamo ka­kva je re­al­na sna­ga po­je­di­nih par­ti­ja. Da bi­smo to utvr­di­li, mo­ra­li bi se vra­ti­ti na več­nu te­mu pošte­nih iz­bo­ra. A to zna­či iz­la­zak na po­li­tič­ku va­gu, što se ne­dav­no de­si­lo u Cr­noj Go­ri, pa sa­da ta­mo sva­ka stran­ka zna svo­ju težinu. U Sr­bi­ji je va­ga po­kva­re­na, a ne­ki se ni­su ni me­ri­li.

Ono u če­mu se ve­ći­na ana­li­ti­ča­ra slaže, je­ste i či­nje­ni­ca da opo­zi­ci­o­no gru­pi­sa­nje ni­je pot­pu­no bez učešća svih re­le­vant­nih stra­na­ka ovog de­la po­li­tič­ke sce­ne. Međutim, zbog lošeg is­ku­stva sa ko­a­li­ci­ja­ma i ne­tr­pe­lji­vo­sti pre­ma po­je­di­nim stran­ka­ma i nji­ho­vim li­de­ri­ma, iz ne­kih par­ti­ja se gla­sno i ja­sno po­ru­ču­je da ni­ka­kvih ko­a­li­ci­ja sa nji­ma ne­će bi­ti.

- Sa mu­va­ma, ko­mar­ci­ma i jo­gi le­ta­či­ma se ne uje­di­nju­je­mo ni­ti bi­lo šta dru­go ra­di­mo, ka­te­go­ri­čan je Ivan Ko­va­če­vić, port­pa­rol Srp­skog po­kre­ta ob­no­ve.

Sli­čan stav iz­no­si i Mi­lo­rad Jo­va­no­vić, port­pa­rol De­mo­krat­ske stran­ke Sr­bi­je, ko­ji otvo­re­no kaže da pred­stav­ni­ci ove stran­ke ne ve­ru­ju, pre sve­ga, Zo­ra­nu Đinđiću, ko­ga okri­vlju­ju za ras­pad ne­ka­dašnje De­mo­krat­ske ali­jan­se, ali i Ko­a­li­ci­je Za­jed­no.

- A i ka­kva je bu­duć­nost sa­ve­za u ko­ji se udružuju Ba­ti­će­vi de­mo­hrišća­ni i Ob­ra­do­vi­će­ve so­ci­jal­de­mo­kra­te. 

Ili, ka­kav je pro­gram spek­tra u ko­me se na­la­ze Čo­vi­će­vi so­ci­ja­li­sti i ro­ja­li­sti Ve­lje Ili­ća. Je­su li za re­pu­bli­ku ili kra­lja? Uz to, osim Građan­skog sa­ve­za Sr­bi­je i De­mo­kra­tske stran­ke, ta­mo su se oku­pi­li mar­gi­nal­ci, ot­pad­nik od naše stran­ke Vla­dan Ba­tić, ko­ji  je so­bom po­veo 60 čla­no­va, ot­pad­nik SPO-a Ve­ljo Ilić, li­der Sr­bi­ja 

- Za­jed­no i ot­pad­nik SPS-a Ne­bojša Čo­vić. To je društvo sa ko­jim se ne­ma šta ra­di­ti, kaže Jo­va­no­vić, ko­ji ipak iz­ražava sprem­nost DSS-a za ula­zak u ko­a­li­ci­ju, ali sa ja­snim pro­gra­mom oko ko­ga će se oku­pi­ti slič­ne stran­ke.

Po­red par­ti­ja ko­je od­bi­ja­ju pri­bližava­nje  no­vim ko­a­li­ci­ja­ma, spe­ci­fič­na je i ulo­ga onih ko­ji održava­ju ve­ze sa čla­ni­ca­ma jed­ne i dru­ge ko­a­li­ci­je. Građan­ski sa­vez Sr­bi­je ne kri­je sprem­nost za te­snu sa­rad­nju sa stran­ka­ma ko­je su raz­go­va­ra­le u Bu­dim­pešti, a pred­stav­ni­ci No­ve de­mo­kra­ti­je, ko­ji su ta­mo bi­li, 21. ma­ja idu u Niš, gde će se održati kon­ven­ci­ja “pa­ni­će­va­ca”.

- No­va de­mo­kra­ti­je ja za za­jed­nič­ku ak­ci­ju i za sa­rad­nju sa svim de­mo­krat­skim i građan­skim po­li­tič­kim par­ti­ja­ma ko­je za svoj osnov­ni cilj ima­ju da se spro­ve­du ubr­za­ne eko­nom­ske re­for­me i da se naša ze­mlja što pre uklju­či u evrop­sku in­te­gra­ci­ju. Da li će­mo se pri­družiti ne­kom od blo­ko­va, od­lu­či­će­mo kad to pi­ta­nje dođe na red, kaže Re­be­ka Sr­bi­no­vić, port­pa­rol No­ve de­mo­kra­ti­je.

Ova­kav stav je si­gur­no mo­ti­vi­san željom da se još sa­če­ka i vi­di ka­ko će se stva­ri od­vi­ja­ti, ali Ra­de Ve­lja­nov­ski u to­me vi­di i po­zi­tiv­nu stra­nu: - Ove stran­ke se mo­gu po­ka­za­ti kao zna­čaj­na spo­na, od­no­sno most sa­rad­nje između bu­du­ćih opo­zi­ci­o­nih blo­ko­va.

Ono što se sva­ka­ko može svr­sta­ti u “ma­ler” na­ja­vlje­nih stra­nač­kih oku­plja­nja na srp­skoj po­li­tič­koj sce­ni, je­ste po­ražava­ju­ća tra­di­ci­ja u na­sta­ja­nju sa­ve­za i nji­ho­vom ras­pa­da­nju.

- Sve opo­zi­ci­o­ne par­ti­je ko­je žele bu­duć­nost, mo­ra­ju da se udruže. Do­duše, po­sto­je i one u ko­ji­ma se pro­ce­nju­je da je mo­guć uspeh kroz sa­mo­sta­lan na­stup na iz­bo­ri­ma. Međutim, ako i uđu u par­la­ment, te stran­ke će ta­mo mo­ra­ti da se udružuju ako žele da ostva­re svo­je po­li­tič­ke pro­gra­me. Ko­a­li­ci­ja po de­fi­ni­ci­ji ni­je ništa mi­stič­no, već pro­je­kat uje­di­nje­nja ko­jim se po­ve­ća­va mo­guć­nost za po­li­tič­ku do­bit, a sma­nju­ju ri­zi­ci od gu­bit­ka. Pro­sto je ne­shva­tlji­vo da ne­ko može bi­ti to­li­ki slon u po­li­ti­ci pa da ne pa­zi gde će sta­ti i možda pro­pa­sti, kaže Zo­ran Sto­ilj­ko­vić.

Ve­ći­na do­sa­dašnjih sa­ve­za ras­pa­la se zbog am­bi­ci­ja li­de­ra stra­na­ka, ko­ji ovaj put obe­ća­va­ju da će svi bi­ti isti među jed­na­ki­ma. Ta­ko je Mi­lan Pa­nić, ko­ji ni­je pro­pu­stio da po­no­vi ka­ko ima po­dršku građana Sr­bi­je, re­kao da ne­ma ni­ka­kve am­bi­ci­je da po­ve­de ko­a­li­ci­ju u ko­joj se na­la­zi, pošto su u njoj svi rav­no­prav­ni. Međutim, po­sle nje­go­vog go­vo­ra na pro­mo­ci­ji, pred­sed­ni­ca Građan­skog sa­ve­za Sr­bi­je Ve­sna Pešić mu je pred no­vi­na­rim skre­nu­la pažnju da tre­ba da se drži do­go­vo­ra i da ne pri­ča duže od osta­lih.

I Bo­ris Vu­ko­brad jav­no iz­ja­vlju­je da ne­ma li­der­skih aspi­ra­ci­ja, ali na pi­ta­nje da li ima po­li­tič­kih am­bi­ci­ja od­go­va­ra je­zi­kom po­li­ti­ča­ra da je nje­go­va naj­važni­ja am­bi­ci­ja učešće u iz­grad­nji al­ter­na­ti­ve po­sto­je­ćem sta­nju.

- Stva­ra­mo sa­vez lju­di i stra­na­ka či­je su na­me­re ča­sne, onih ko­ji žele pro­me­ne i ko­ji će se bo­ri­ti pro­tiv ne­iz­ve­sne su­trašnji­ce, kaže Vla­dan Ba­tić, pred­sed­nik De­mo­hrišćan­ske stran­ke. On sma­tra da su pre­ležane ne­ka­dašnje bo­le­sti i da je sa­zre­la svest kod li­de­ra da je važni­je rušenje vla­sti ne­go li lič­ne am­bi­ci­je.

Go­to­vo isti stav iz­no­si i bivši so­ci­ja­li­sta Ne­bojša Čo­vić, či­ja se stran­ka obra­ti­la pi­smom jav­no­sti u ko­me, između osta­log, piše: “Uči­ni­će­mo sve da se od ovih ci­lje­va ne od­u­sta­ne i da ovaj sa­vez ne doživi sud­bi­nu ne­kih ra­ni­jih”. Međutim, na istom li­stu pa­pi­ra je za­pi­sa­no i to da će “sve od­lu­ke oko in­sti­tu­ci­o­na­li­zo­va­nja ove ini­ci­ja­ti­ve do­ne­ti or­ga­ni De­mo­krat­ske al­ter­na­ti­ve”. Pret­po­sta­vlja­ju­ći da će na slič­nim for­mal­no­sti­ma in­si­sti­ra­ti i osta­le čla­ni­ce bu­du­ćih ko­a­li­ci­ja u Sr­bi­ji, po­sta­vlja se pi­ta­nje ko­li­ko su opo­zi­ci­o­ne stran­ke sprem­ne da idu da­le­ko u međusob­nom pri­bližava­nju, od­no­sno, ko­li­ko nji­ho­vi li­de­ri po­taj­no žele ogr­tač srp­skog me­si­je na kra­ju mi­le­ni­ju­ma.

Danas, jun 1998.