Tema najnovijeg osmog izdanja tradiconalne studije Universal Media (UM) o značaju i uticaju društvenih medija u životima njihovih korisnika je sadržaj (content). Wave 8, koji će u Beogradu biti predstavljen sledeće sedmice, donosi zaključak da je za kvalitetne strategije na društvenim mrežama od izuzetne važnosti razumevanje kakvu snagu i uticaj na potrošače danas ima sadržaj koji se deli i razmenjuje i koji je već ušao u sferu društvene robne razmene. UM Srbija već petu godinu za redom učestvuje u globalnoj studiji Wave čije osmo izdanje je sprovedeno u 65 zemalja. Wave 8 je sproveden u saradnji sa globalnom istraživačkom kompanijom Lightspeed GMI, na svetskom uzorku od 50,000 aktivnih internet korisnika koji predstavlja populaciju od 1,29 milijardi stanovništva, uzrasta 16-54 godina i koji koriste internet svaki ili svaki drugi dan. U Srbiji je istraživanje sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 500 ispitanika.

Razumevanje sadržaja

Wave 8 pokazuje da je za kvalitetne strategije na društvenim mrežama od izuzetne važnosti razumevanje kakvu snagu i uticaj na potrošače danas ima sadržaj koji se razmenjuje i deli. Zaključak je da bi sadržaj na kojem je zasnovana marketinška kampanja „radio“, on mora da se adaptira po potrebama i željama ciljne grupe, pri čemu su razlozi koji leže iza razmene i deljenja sadržaja promenljivi od kategorije do kategorije proizvoda, tržišta i demografije ciljne grupe. Vreme je da se brendovi pomere od ideje „ajde da smislimo nešto interesntno i kul” i razumeju potrebe i razlike. Potrošači su emotivno vezani za sadržaj koji dele, kroz deljenje sadržaja oni istovremeno govore o sebi, svojim stavovima. Takav sadržaj je vrlo povezan sa online reputacijom pojedinaca koji ga dele, zbog čega nastaje  jaka emotivna veza, a to posledično ima uticaj i na brendove koji su prisutni kroz content na društvenim mrežama.

Evo i nekih konkretnih podataka iz istraživanja koji se odnose na Srbiju. Postoji velika razlika između sadržaja koji potrošači cene i vole da pogledaju, a što za posledicu ima veliki broj pregleda, na primer na YouTube i sadržaja koji će podeliti sa prijateljima na društvenim mrežama. Samo 15 odsto potrošača u Srbiji ceni i gleda sadržaj koji „odražava i njihove stavove“, ali će zato 35 procenata rado podeliti sa prijateljima baš sadržaj koji odražava lične stavove. Žarko misli da je i pre ere interneta postojala razlika u tome kako su se pojedinci predstavljali širem krugu ljudi i onoga što su stvarno mislili. „Delićete više sadržaja za koji mislite da će vas najbolje predstaviti auditorijumu koji je znatno povećan zahvaljujući društvenim mrežama“, kaže on. Mogli bismo reći da se sa Žarkom slaže i Katarina u onom delu koji se tiče odnosa tradicionalnih i novih, digitalnih medija. Ali samo donekle.

- Društveni mediji su preuzeli karakteristike mnogih drugih medija, ljudi putem društvenih medija takođe zadovoljavaju svoje unutrašnje potrebe koje smo ranije zadovoljavali medijima kojima smo bili okruženi, TV, radio, štampa.... Motivi za gledanje nekog sadržaja i uživanje u njemu su drugačiji od motiva zbog kojih se ljudi odlučuju da neki sadržaj podele sa svojim prijateljima. To je ona mogućnost koju pružaju društveni mediji, koje drugi mediji nemaju, da se utiče, iznese mišljenje, komentariše. Društveni mediji su postali ogledalo naših ličnosti, način da se svako od nas izrazi, pokaže svoja interesovanja, pohvali svojim umećima. Zato će se i pre podeliti sadržaj koji jasno pokazuje naša ubeđenja, stavove, nego neki banalan, zabavan sadržaj. Dakle, sadržaj je tu da nam pomogne u  iskazivanju naše ličnosti I kreiranju slike koju želimo da oslikamo okruženju na društvenim medijima – kaže Katarina.

Veliki i mali koji su veliki

Ivan ističe jedan drugi aspekt. On kaže da ljudi polako postaju svesni mehanizama po kojima društvene mreže funkcionišu i prave selekciju onoga što će podeliti na određenom servisu, a što odražava njihove lične stavove. Sve veća količina sadržaja koji se kreira sa jedne, i sve veća probirljivost potrošača sa druge strane, neminovno šalju signal da brendovi moraju da povećaju nivo kvaliteta u komunikaciji jer je internet izbrisao sve granice između “velikih” i “malih” igrača i danas je moguće sa vrlo malim budžetima da se izborite za isti nivo pažnje kao i igrač koji je sto puta veći od vas. Potrebno je da brendovi prevaziću nivo komunikacije samo funkcionalnih osobina i da se usmere na emociju koju pokušavaju da izazovu kod potrošača, a najviši stepen je svakako povezivanje na nivou kulturološko-socijalnih vrednosti gde se pravi najdublja veza sa potrošačem i stvara sadržaj koji će biti rado deljen na društvenim mrežama.

Da bi sadržaj "radio" mora da se adaptira po potrebama i željama ciljne grupe. Kao što je već pomenuto, autori istraživanja sugerišu da je došlo vreme da se brendovi pomere od ideje "ajde da smislimo nešto interesntno i kul" i razumeju potrebe i razlike publike. Da li su oglašivači i kreativci u Srbiji svesni ovakvog pomeranja fokusa? Žarko kaže da je Srbija kao tržište prilično daleko od razvijenog sveta tako da se internet trendovi prilično razlikuju. „Kod nas je komunikacija brenda uglavnom vezana za Facebook i poneki video po principu skrivene kamere. U poslednje vreme postoje neki pokušaji Twitter kampanja. Međutim, budžeti su katastrofalno mali, tako da pitanje o tome da li su oglašivači i kreativci u Srbiji svesni da se globalni trendovi menjaju, nije ni bitno. Imamo mnogo veći problem“, kaže Žarko i naglašava da činjenica da li će taj sadržaj biti samo interesantan ili će imati neku dublju poruku zavisi od strategije koji taj brend želi da predstavi i ne bi ga trebalo vezivati za trendove.

Dostupnost korisnih podataka

- Nemoguće je pronaći štapić koji će garantovati da će sadržaj na kom se radi i koji će biti iskorišćen u svrhu promocije  neke robne marke imati uspeha među potrošačima, odnosno stvoriti toliko željenu ljubav potrošača i brenda. Ali nove tehnologije su donele ogromne prednosti, a najveća je dostupnost podataka. Danas na mnogo načina možete da dođete do informacije o tome šta potrošači vole, kako na koji sadržaj reaguju. Holivud već duže vreme koristi analize emocija dok se gleda određeni sadržaj, naročito u izradi filmskih trejlera. Dosta se znanja iz filmske industrije na temu sadržaja danas prenosi u reklamnu industriju. Jedan sličan primer je i ATTENTV, platforma agencije Drive koja omogućava da razumemo emocije gledaoca na određeni sadržaj u trenutku kada ga zaista i gledaju. Tu je i Wave gde ima jako mnogo odgovora na pitanje „A šta to potrošači žele da vide” - kaže Katarina.

Dakle, po njenom mišljenju, i oglašivačima, i agencijama u Srbiji postaje sve više dostupan kvalitetan podatak putem kog razumeju potrošače. Ali i kada imate najbolje podatke, treba znati iskoristiti ih, pročitati ih i kreativnošću osmisliti sadržaj koji će biti zaista prihvaćen i na kraju razmenjivan od strane potrošača. Ivan, međutim ističe da je reč o velikom izazovu sa kojim se oglašivači i kreativne agencije suočavaju na globalnom nivou, ne samo kod nas. „Marketing industrija je svakako svesna ovog trenda, pitanje je koliko su kompanije i brendovi spremni da prihvate ovakve neophodne promene i veći stepen prilagođavanja komunikacije ka potrošačima. Mislim da ćemo u budućnosti biti svedoci nekih novih načina na koji se sprovodi kreativan proces u pripremi kampanja i da će uključivanje samih potrošača u odlučivanje biti jedan novi momenat koji će doprineti dubljoj vezi sa brendom“, kaže Ivan. Objašnjava zašto je to važno.

Lični imidž ispred brenda

- Lični imidž pojedinca je u današnje vreme najvažnija valuta o kojoj svako od nas brine u svojim “brendizma” i zato je jako bitno da brendovi razumeju da je potrošač taj koji treba da bude na prvom mestu, a brend uzima tek sekundarnu ulogu u bilo kakvoj aktivaciji i zapravo je samo pomagač u ličnom predstavljanju pojedinca.  To je jedini način na koji se može osigurati da će promocija brenda delovati prirodno i primamljivo potrošačima. Jako je bitno da pažljivo slušate šta vam potrošači direktno i indirektno poručuju i da to uzmete u obzir prilikom aktivacije kampanje. Iz pažljivog osluškivanja lako možete doći do ideja koje će u realizaciji pogoditi tačno u centar onoga što bi potrošač očekivao od vas – kaže naš sagovornik.  Žarko ukazuje da ako postoji zanimljiv i zabavan sadržaj koji deli stavove ciljne grupe i brenda onda postoji i viralni potencijal. Tada se stvara emotivna veza brenda i potrošača, čemu treba dodati kvalitetan i kreativni advertajzing.

Katarina se slaže da je ključ da se kreiraju sadržaji koji će imati veliku emotivnu vrednost za potrošače, koji će im pomoći da iskažu svoje unutrašnje potrebe. Još ako je lako da se sadržaj razmeni, ako je prilagođen  pametnom telefonu koji je postao svojevrstan pasoš potrošača, uspeh je zagarantovan. „Odličan primer je bila globalna ludnica koja se stvorila sa Ice Bucket Challenge akcijom leta 2014. godine. Ljudi nisu naprosto odjednom postali svesni višeg cilja i dali su toliku podršku jednoj ne tako poznatoj bolesti kao sto je amiotrofična lateralna skleroza. Ova akcija je bila spoj sadržaja koji iznenađuje, koji je na pravom mestu, koji lako može da adaptira bilo ko putem mobilnog telefona i koji prepoznaje da ljudi ne žele samo da podrže visi cilj, neku dobrotvornu akciju, već žele i sebe da promovišu kao deo cele aktivnosti“, kaže Katarina.

Era „selfija“ i instant popularnosti

- Činjenica je da većina ljudi potajno žele da budu poznati, a da 33 odsto mladih i 23 procenata starijih priznaje da žele da budu poznati. Pozicija u društvu je oduvek bila važna stvar otkada je čovek postao društveno biće. U digitalnoj eri je način na koji možete da budete poznati znatno olakšan. Svako od nas ko ima nalog na društvenim mrežama, ima do sada najširi auditorijum sa kojim može svakodnevno da komunicira. To je kao da svaki dan stojite na bini pred nekoliko stotina ili hiljada ljudi kojima se obraćate – komentariše Žarko nalaze iz Wave 8 koji se odnose na mlade do 30 godina, željne online popularnosti, a što je za 10 procenata manje u odnosu na globalni prosek, dok onih između 30 i 55 godina po ovom kriterijumu ima više za osam odsto od svetskog nivoa. Dodajmo i ovim podacima i nalaz da čak 44% korisnika interneta u Srbiji rađe objavljuju samo svoje slike, nego slike svojih prijatelja.

Ivan podseća da je Endi Vorhol rekao tokom 60ih godina prošlog veka kako će u budućnosti svako imati svojih 15 minuta slave. „Revolucija u komunikaciji, i brzina kojom se sadržaji razmenjuju, Vorholovih 15 minuta je svedeno na 15 sekundi video klipa koji će postati viralan“, kaže on.. Tinejdžeri su najveći ljubitelji onoga što nova tehnološka dostignuća donose. Oni svoj imidž grade drugačije od svojih roditelja, gde čitav jedan deo svog imidža kreiraju upravo na internetu. Uloga brenda u ovoj novoj eri je da upravo omogući i olakša mladima da pokažu svoju kreativnost i lakše iskažu kako zapravo izgleda njihov lični brend. Ova saznanja daju veliki potencijal brendovima da kreiraju kampanje koje će u prvom planu imati cilj pojedinca i gledati kako mogu da brend grade oko njega, a ne da se kreću u obrnutom smeru i da pokušavaju da prevaspitaju pojedinca da se uklopi u kalup koji mu je brend smislio, smatra Ivan..

Dodaje da je fleksibilnost najvažnija prilikom aktivacije u digitalnim medijima. Katarina još jednom podseća na primer Ice Buket Challlange kako su ova saznanja uspešno primenjena. Imidž i online reputacija je danas jako bitna ljudima zato što se vidi da se online reputacija i imidz isplate. Dokaz su mnoge online zvezde, blogeri, učesnici rijalitišoua, koji žive od svoje online reputacije. Dakle sadržaj ima svoju vrednost u opštoj razmeni, a sadržaj koji će omogućii povećanje nečije online reputacije će biti uspešniji u kreiranju ljubavi između brednova i kampanja s jedne, i potrošača, odnosno publke sa druge strane. Oni vlasnici brendova koji su to već shvatili, pronalaze načine da iskoriste ovaj novi sociološki fenomen. Zapravo stari fenomen željom za popularnošću, „samoprezentacijom“ u kontekstu novih mogućnosti koje donose društvene mreže, visok stepen interaktivnosti, konzumiranja i deljenja sadržaja.

Jelena Gavrilović, autorka online serijala #SamoKazem

Digitalni svet, svet slobode

Serijal webizoda #SamoKazem, privukao je znatnu pažnju javnosti i medija u regionu, a osvojio i više priznanja, između ostalih i NAGRADU SATELIT ZA NAJBOLJU ORIGINALNU KRATKU FORMU, za koju se smatra da je treća po rangu u Holivudu, posle Oskara i Zlatnog globusa. Serijal kroz svoje "webizode" donosi životni presek grupe mladih ljudi iz regiona, sa svim izazovima, dilemama, radostima. Akteri serijala, apsolutni amateri, sa publikom dele svoj svet, svoje svetove. Ovo je jedan od prvih, a istovremeno do sada najuspešniji pokušaj kreiranja sadržaja namenjenog za onlajn platforme i deljenje na društvenim mrežama. O uspehu i ličnim utiscima razgovarali smo sa Jelenom Gavrilović, mladom rediteljkom koja je stavila autorski potpis na projekat.

Kao platforma za distribuciju serijala izabran je internet, a YouTube kao okosnica. S obzirom da je projekat realizovan na zavidnom produkcijskom nivou,  sa relevantnim temama, on je svakako mogao da se nađe i na televiziji. Zašto se ipak ostalo isključivo u domenu digitalne platforme, a ne i TV-a koji na našem prostoru i dalje ima veliki uticaj?

.- Nekoliko razloga se tu preklopilo - pre svega, ciljna grupa naše serije jeste ta mlađa generacija koja najviše vremena provodi na internetu i TV gotovo ni ne gleda. Osim toga, kada je sadržaj na internetu, dostupan je svima, svuda, možete ga pauzirati, gledati ponovo, a epizode ostaju zauvek dostupne, To je velika prednost ovog formata i definitivno nešto što prati tok savremenog života. Sam proces plasiranja ovakvog formata daje veliku slobodu i osetili smo da treba da ga iskoristimo i da se bavimo nekim temama i na neki način koji na TVu ne bi prošao.

Momenat interaktivnosti je postignut kroz omogućavanje publici da stupi u i održava komunikaciju sa učesnicima serijala preko različitih društvenih mreža. Da li je zaista došlo do interakcije sa publikom u nivou da to donese neke nove inspiracije, inovacije na samom projektu ili u nekim od narednih poduhvata, kako članova ekipe, tako i vas kao pojedinke?

- Nažalost ne jer su svih 26 epizoda prve sezone  snimljene pre početka emitovanja, tako da su svi komentari od strane publike služili za promišljanja o drugoj sezoni do koje nažalost još uvek nije došlo. Mogli smo da vidimo koga od likova najviše prate i lajkuju, sve kritike i pohvale koje smo dobili od publike su nam bili dragocene. Ali generalno, to jeste zanimljiv koncept i još jedna od prednosti koje nudi ovaj format.

Ovakvih sadržaja ima na internetu, od potpuno amaterskih do onih iza kojih stoje velike svetske produkcijske kuće. Kako ste odgovorili izazovu da projekat dobije na "vidljivosti", pre svega među onima kojima je i namenjen, a to je generacija mladih na području exYU?

- Time se ja lično nisam bavila, ali ono što znam je da se najviše radilo na internet marketingu preko društvenih mreža i portala.

Svojevremeno ste rekli da je projekat svojevrsni eksperiment, kao da se nadate da će iz njega proizaći neka nova energija. Da li se ta energija pojavila, da li će doprineti nastanku i realizaciji nekih novih projekata? Da li očekujete da će vaše učešće na ovom projektu predodretiti vaš dalji rad, odnosno da li ćete nastaviti da eksperimentišete sa novim platformama?

- Apsolutno, mislim da je samo potrebno još neko vreme i da je to stvar navike. Primetila sam nekoliko novih domaćih internet serija i emisija koje su čak amaterske, ne kažem da su nastale pod uticajem naše serije, ali očigledno postajemo svesniji potencijala interneta i da se sve seli tamo. Mi kao sredina i dalje većinski jesmo naviknuti na TV, ali sam ubeđena da to neće još dugo trajati. Lično mogu da vidim sebe u tom sistemu i u budućnosti.

Vous avez dit Brand Content ?

Brand Content (Brend kontent), to je ustvari drugačija ali baš dobra reklama! To je « razgovor » brenda sa potencijalnim potrošačem sa kojim uspeva da izgradi emocionalnu vezu. Prilikom te komunikacije  potrošač se zabavlja, a da pri tom ne oseća težinu komercijalnog pritiska.

O Brendu Content-u se govori kada brend svoje područje komunikacije širi ulazeći u teritoriju  koja prevazilazi okvire njegovog proizvoda, odnosno njegove usluge. Brend se tada obraća jezikom, koristi izraze i obradjuje teme  koje nijsu klasicno komenrcijalne vec su informativne zabavne, životne.

Brend treba da izazove interesovanje, da razvije kvalitetne sadržaje kako bi ih zbog svoje zanimljivosti i atraktivnosti potrošači u što većem broju razmenjivali (na društvenim mrežama), čime se  vrednost brenda uvećava i proširuje teritorija njegovog značaja. U tome je izazov kreiranja veb serijala kao najatraktivnijeg formata Brend kontenta. Ukoliko su uspešno realizovani, brend doživljava veliki uspeh. Korišćenjem društvenih mreža i odgovarajućom prisutnošću u konvencionalnim medijima, brend razvija posebnu vrstu odnosa sa potrošačem. Uvodeći ga u svoj svet, brend gradi i razvija vezu s njim i prelazi iz ere jednosmerne komunikacije u eru dijaloga.

Iako Brend Content kao način komunikacije brenda sa tržištem postoji već dugo, raznovrsna komunikacijska sredstva omogućavaju stvaranje još bogatijih sadržaja. U obilju reklamnih ponuda, danas je neophodno biti originalan, ponuditi kvalitetan sadržaj i razlikovati se od konkurencije: u tome je snaga Brenda Content-a.

Zasićen ponudama, potrošač se okreće sadržajima koji za njega imaju pravu vrednost, ostale  zanemaruje. Pet minuta posvećenih takvom sadržaju znatno uvećava i osnažuje  vrednost brenda. Brend Content omogućava prelazak sa „marketinga kupovine pažnje“ na  „marketing pridobijanja pažnje“.          

Brend Content zahteva dobro predstavljanje brenda, poznavanje kulture življenja  potrošača, viziju razvoja tržišta na kojem komunicira, ali i praćenje globalne vizije. Brend Content je eksplodirao u trenutku kada tehnika i digitalni svet konačno omogućavaju pravu integraciju brenda i potrošača, kroz njihovu konverzaciju.  Zadatak novih stručnjaka za kreiranje Brend kontenta sastoji se u osmišljavanju sadržaja koji će se bazirati na poznavanju oblasti interesovanja potrošača kao i predvidjanju načina njihovog vidjenja budućnosti.

Postoji više izazova u srcu Brend Content-a i svi su fokusirani na stvaranje vrednosti . Zapravo je važno da budemo svesni da više nismo  samo  nemi potrošači, već i publika koja reaguje i učestvuje.

Zato se danas naš zadatak sastoji u tome da se Brend Content sagleda kao integralni deo « Paid“, „Earned“ i „Owned Media“strategije razvoja brenda . To već uspešno čine  brendovi poput KoKa Kole, Red Bula ili Ralf Lorena a sjajan je primer i iz našeg « komšiluka «  - čokoladica ROM iz Rumunije.

3za1 Faris Abouhamad, predsednik IAA

Menjamo se jer se menja svet oko nas

Šta su po vašem mišljenju aktuelni trendovi u marketinškoj industriji na globalnom nivou?

- Stabilan trend koji je prisutan 10 do 15 godina je pojavljivanje i rast digitalnih tehnolgoija i njihova upotreba u marketingu i advertajzingu. Nismo više iznenađeni činjenicom da razvoj digitala i inovacije nekih mogućnosti vezanih za ovu oblast, alii izazova koj takođe postoje. Novi svet aplikacija i rešenja, automatizacija, odnosno programiranje medijskog planiranja i medija bajinga, kraud-soursing discipline i platforme, sve to i još mnogo toga vodi ka budućem rastu industrije u okruženju digitalnih medija, istovremeno i pritisku, a u mnogim slučajevima i zatvaranju nekih dobro poznatih medijskih brendova. Strukturalni uticaj postoji i na naše politike zapošljavanja novih kadrova jer je sve veća otreba za stručnjacima iz oblasti digitalnih tehnologija u našem poslu. Ipak, želim da kažem da ne očekujemo kolaps našeg tradicionalnog načina poslovanja sve dok on nastavi da donosi inovacije.

Gde vidite region Jugoistočne Evrope u globalnoj kreativnoj industriji?

- Kreativnost u jugoističnoj Evropi se pomera u istom pravcu kao i ona u Istočnoj Evropi. Kreativna rešenja koja stižu iz ovog dela sveta, u mnogim slučajevima, ravna su efektivnosti i kreativnosti njihovih uzora iz Severne Amerike i Zapadne Evrope. Trenutno, ne postoji razlika pošto su informacije dostupne svima, svim kreativnim ljudima u svetu. Želim da kažem kako je zadivljujuća brzina transformacije, ne samo kreativnosti, već i načina na koji se krativni proizvodi konzumiraju od strane ciljnih grupa na određenim tržištima. Ta transformacija je zapanjujuća na skoro svakom aspektu poslovnih i tržišnih komunikacija u Jugoistočnoj .

IAA je osnovana 1938. i od tada je prošla različite faze razvoja, kroz promene uslova na tržištima. Kako vidite ulugu IAA danas?

- U osnovi IAA je razvoj u skladu sa vremenom u kojem deluje. Nastavićemo da se menjamo u skladu sa promenama u poslovanju na tržištu, kao što se menjaju i naše članice. Iako smo veoma privrženi našim principima i razlogu zbog kojeg smo nastali, moramo da se menjamo jer se menja svet oko nas. Na primer, kada smo počeli 1938, jedan od ciljeva je bio promocija i rast oglašivačke industrije na svetskom nivou na osnovu metoda koje su bile dominantne 30ih i 40ih godina prošlog veka. Držali smo forume sa ciljem za primenom tada dostupnih alata, dok to  sada obavljamo kroz kongrese i lokalne aktivnosti. Pomerili smo se od usvajanja veština nastalih kroz praksu u kreativnoj industriji ka akreditaciji univerzitetskih programa relevantnih za našu branšu, te kurseva na vodećim univerzitetima i drugim obrazovnim ustanovama širom sveta. Transformisali smo se od nekadašnjih zagovornika za slobodu tržišnih komunikacije do subjekta koji učestvuje u celoj paleti aktivnosti, kroz partnerstva sa valdama i zakonodavcima u kreiranju zakonskih. Jedna od sadašnjih uloga je pomaganje vlastima da shvate neke slabosti digitalne revolucije u našem biznisu, kao što su piranja prevare ili zloupotreba privatnosti. Znači, nastavićemo da se razvijamo sa vremenom, istovremeno ostajući solidan partner industriji oglašavanja.

Dobra knjiga

Šest tajni za marketing zasnovan na kontentu

Mark Šhafer, autor pet bestselera iz oblasti marketinga (uključujući Social Media Explained i The Tao of Twitter) upravo je objavio još jedan rad koji dobija najbolje komentare. Knjiga „The Content Code: Six essential strategies to ignite your content, your marketing, and your business“ je svojevrsni vodič koji istražuje šest faktora koji mogu pomoći stručnjacima u agencijama i kompanijama da naprave „proboj“ kroz preplavljujuću plimu informacija do suštinskog značenja marketinga u sadašnjem vremenu. Iza kontenta, iza društvenih mreža, merenja saobraćaja na sajtovima, optimizacije pretraživača, knjiga zapravo počinje tamo gde se završavaju marketinški planovi i vodi na sledeći, viši nivo, sagledavanja industrije.

Jedan od kritičara je primetio kako je ovo pionirska knjiga (ništa novo od autora koji slovi za jednog od najuticajnijih pisaca na teme kojima se bavi). Pionirska zato što Mark zalazi u suštinu marketinga na društvenim mrežama, istovremeno ne izostavljajući iz vida alate koji omogućavaju realnu merljivost efekata kampanja. Knjiga se bavi psihologijom deljenja sadržaja, donosi stotine ideja koje mogu da budu korišćene ili barem oprobane u kompanijama, agencijama, organizacijama, bilo kojeg obima i sa bilo kojom veličinom budžeta koji im je na raspolaganju. Autor ukazuje i na vezu između brenda i transformacije kontenta koji se plasira, uz fokusiranost na publiku koja će distribuirati sadržaje, uz praktične savete kako povećati nivo „šerabilnosti“. Štivo za preporuku.

AKTUELNOST: Glavni grad Srbije domaćin IAA Europe konferencije

Beograd je Evropa

Beograd /// Srpski chapter IAA je juče i danas domaćin evropske konferencije koja se održava u hotelu Crowne Plaza. Posle nekoliko decenija Beograd je domaćin IAA Europe konferencije na kojoj će se okupiti čelnici Asocijacije. Prvi dan je bio rezervisan za predavanja svetskih stručnjaka i Redovnu izbornu skupštinu IAA Srbija, a drugi za sastanke predstavnika evropskih IAA chaptera.

- Mi smo kao Srpski ogranak International Advertising Association (IAA) veoma ponosni zbog činjenice da smo domaćini Evropske IAA konferencije. U Beogradu su se okupili čelnici najstarije tripartitne asocijacije u svetu u oblasti komunikacija, svetski  stručnjaci i ovdašnja stručna javnost – kaže za M&A Jelena Ivanović, izvršna direktorka IAA Srbija.

Konferenciju je otvrio svetski predsednik IAA, Faris Abuhamad, a zatim su usledile prezentacije Roela Annege, direktora marketinga za Centralnu i Južnu Evropu kompanije Coca-Cola, Ravida Kuperberga, čuvenog trenera iz agencije The Mindsapes. Učesnici su bili u prilici da slušaju predavanje Markus Deutscha, potpredsednika Evropske alijanse za standard u oglašavanju, kao i prvo predstavljanje projekat IAA Srbija
– Marketing leksikon koji će, prema najavama, postati globalna IAA platforma. Drugi deo dana rezervisan je za Redovnu izbornu skupštinu IAA, na kojoj će, između ostalog, biti izabrani organi koji će Asocijaciju voditi u naredne dve godine.

- Prvi put se kod nas IAA skup međunarodnog značaja održao pre više od 30 godina. To je bio Svetski kogres IAA koji je 1983 godine organizovan u Beogradu. Ova Konferencija, na neki način, nastavlja tradiciju održavanja važnih događaja u našoj prestonici i okupljanja predstavnika struke sa ciljem promovisanja značaja marketinških komunikacija za ekonomiju jedne zemlje. Ovo je važan  događaj za IAA Srbija, predstavlja svojevrsnu potvrdu svih naših napora uloženih u unapređenje struke prethodnih godina. Ali, pre svega je sjajan povod da se okupi struka i da razgovara o budućim projektima  koji će dodatno podići svest o njenom značaju – kaže Jelena.

Za IAA Srbija naredne dve godine će biti veoma bitne, pre svega zbog uspostavljanja samoregulatornog tela (Tela koje će pratiti poštovanje Kodeksa o marketinškim komunikacijama i oglašavanju), kao i zbog mogućnosti dobijanja licence za organizovanje svetskog festivala koju IAA Srbija očekuje u jesen ove godine.

IAA konferencija predstavlja svakako jedan od najvažnijih događaja za struku u poslednjih nekoliko godina. Izborom Beograda za mesto evropskog sastanka odato je priznanje srpskom ogranku na svim dosadašnjim naporima da unapredi kako IAA, tako i struku uopšte.

VESTI

Proglašeni pobednici „Najbolje iz Srbije 2014“

Beograd /// Privredna komora Srbije, Ministarstvo trgovine i list Privredni pregled izabrali su 24 najbolja brenda na tržištu Srbije koji su se prijavili na takmičenje „Najbolje iz Srbije 2014. godine“. Ovogodišnja akcija održava se pod sloganom „Najbolje je u ljudima“ a na konkurs se prijavilo 160 robnih i korporativnih brendova i najbolji su prolašenji u 24 kategorije. Bambijeva „Plazma“ je najbolji robni, a Karneks korporativni brend u kategoriji hrane, u ovogodišnjoj akciji „Najbolje iz Srbije“. U kategoriji roba široke potrošnje u domenu pića, nagrada je pripala „Jelen“ pivu, kao najboljem robnom i „Nektaru“ kao najuspešnijem korporativnom brendu. U kategoriji trajnih potrošnih dobara, prvi robni brend je Metalac bojler, a korporativni Forma ideale. Probiotik, kompanije „Ivančić i sinovi“, prvoizabrani je brend robe svakodnevne potrošnje u kategoriji hemija, kozmetika i farmaceutski proizvodi, dok je vršački Hemofarm najbolji korporativni brend. U kategoriji obuća i odeća, pobedio je P.S. fešn iz Čačka, kao robni brend, a kompanija Mona ponela je titulu prvog korporativnog brenda. Najuspešniji u kategoriji usluga su Infostud i Er Srbija u kategoriji malih i srednjih odnosno velikih preduzeća, kompanija Gorenje pobedila je u kategoriji najbolji strani korporativni brend. Nagrada za najbolja javna, državna ili dominantno državna preduzeća pripala je Aerodromu Nikola Tesla u Beogradu. Tigar obuća iz Pirota je najbolji robni brend proizvodnih dobara i poslovnih usluga, dok je NIS najbolji korporativni brend u istoj katagoriji. Kao najbolji lokalni brend nagradu je osvojio „Carpe Diem“ iz Srbobrana, a za najbolji lokalni brend sa zaštićenim geografskim poreklom nagrađeno je Poljoprivredno gazdinstvo Ćulum iz Futoga za futoški kiseli kupus. Nagradu za najupešnije uvođenje novog brenda ponelo je preduzeće Alfa plam iz Vranja za brend Commo, a najbolja trgovinska marka je Premia kompanije Delez Srbija. Ove godine prvi put nagrađene su i dve manifestacije koje promovišu Srbiju kao atraktivnu destinaciju, a to su Belgrade Beer fest i Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu. Najbolji izvoznik u kategoriji malih i srednjih preduzeća je Institut RT RK iz Novog Sada, a među velikim kompanijama je Alfa-Plam.

Srbija u potpunosti digitalizovana

Beograd /// Srbija je od pre nekoliko dana u potpunosti digitalizovana, 97,8 odsto stanovništva pokriveno je digitalnim signalom, a analogni signal ide u istoriju, izjavio je ministar trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić “Kao što ste videli, ugasili smo analogni signal ovde na Kopaoniku, a biće istovremeno ugašen i sa emisionih stanica na Jastrepcu, Besnoj kobili, Ceru i Maljenu”, rekao je on novinarima na Kopaoniku. Ljajić je istakao da je završeno ono što je započeto još pre 10 godina, podsećajući da je prvi eksperimentalni digitalni signal pušten 2005.godine. Izjavio je kako će većina građana Srbije koja prati televizijski signal putem zemaljske televizije, odnosno krovne i sobne antene, moći da prati prosečno po 15 kanala.

RTS Digital postao RTS 3

Beograd /// Specijalizovani celodnevni program kulture i umetnosti RTS Digital promenio je naziv i vizuelni identitet u RTS 3. Na pragu prelaska sa analognog na digitalni sistem emitovanja, od samog početka emitovanja 2008. godine, ovaj program se razvio u kanal prepoznatljivog identiteta, kao jedinstveni TV kanal kulture i umetnosti. Osim značajne programske misije u približavanju kulturno-umetničkih sadržaja domaće i strane proizvodnje vrhunskog kvaliteta najširoj publici, ovaj program tokom proteklih šest i po godina emitovanja ima značajnu tehničko-tehnološku misiju u tranziciji na digitalnu tehnologiju i standarde u proizvodnji i emitovanju programa koje donosi novo doba televizije. Ovo je prvi domaći program koji se od prvog dana emituje u formatu slike 16:9.

Mali pojmovnik

Kontent marketing

Kontent marketing je forma strateškog marketinga sa fokusom na kreiranju i plasmanu vrednog, relevantnog i konzistentnog sadržaja koji privlači i zadržava pažnju ciljane publike, te vodi ka akciji pripadnika publike koja je korisna za brend

Izvor: Institut za kontent marketing, Klivlend, SAD

Da li ste znali