DNEVNIK PRIJATELJA Milan Ćulibrk, glavni i odgovorni urednik NIN-a: Zaštita zaštitnika
10:04Prijatelj i jedan od nekoliko životnih uzora, Zdravko Huber, zamenik glavnog i odgovornog urednika lista Danas, urednik Nedelje - vikend izdanja, zamolio me je da pronađem "dnevničara" za dvobroj od 30-31. januara. Odmah sam predložio da to bude Milan Ćulibrk, takođe prijatelj i veliki čovek. Osim toga, on je glavni i odgovorni urednik NIN-a, šestog najstarijeg nedeljnika na svetu. Milan - Mića je vodio lični dnevnik na moju molbu u sedmici u kojoj se dodeljuje NIN-ova nagrada za roman godine, najuglednije književno priznanje u ovom delu Evrope. Bila je to i nedelja (uobičajnih) previranja na domaćoj političkoj sceni. Mića je pisao o svemu, pošteno i bez pristrasnosti...
Četvrtak,
22. januar
Budim
se mrzovoljan. Kako i ne bih, kad po običaju kasno ležem, a jutros
sam morao da ustanem u 5,30. Kao da radim u Vladi Srbije. Razlog za
rano buđenje je, ipak, neuporedivo lepši. Gostujem u jutarnjem
programu RTS-a, a povod je jubilarni
broj NIN-a, koji 26. januara slavi 80. rođendan. Sa RTS-a, posle
kafe pauze, pravac na Studio B. I ta pažnja kolega iz drugih
redakcija pokazala je da nije mala stvar to što od NIN-a u svetu
postoji samo pet starijih nedeljnika.
Četvrti
januarski četvrtak nikada neću zaboraviti. Ceo tiraž od 20.000
primeraka jubilarnog NIN-a „planuo“ je za samo nekoliko sati. Već
popodne NIN-a nije bilo na većini prodajnih mesta u Srbiji, ali i
Republici Srpskoj. Sad mogu da priznam, na prve pritužbe čitalaca
bio sam ljut na kolege iz plasmana. Mislio sam da je to njihova
greška, da su veći broj primeraka poslali na pogrešna mesta, tamo
gde se neće prodati i da će nam se odande posle sedam dana vratiti.
„Šta
je sa NIN-om, nema ga nigde, da nije zabranjen“, pita
jedan od vernih čitalaca.
„Što
bi bio zabranjen, pa i premijer Vučić je napisao autorski tekst za
novi broj“, pokušavam da ovim „krunskim argumentom“ odagnam
svaku sumnju.
Zvone
telefoni i kolegama iz redakcije i sekretarici. Vidimo da je đavo
odneo šalu. Posle kratkih konsultacija direktorka Jelena Milošević
daje nalog da se štampa još 5.000 primeraka. Na kioscima su se
pojavili u nedelju ujutro. Plašio sam se da će se čitaoci u
međuvremenu „ohladiti“ i dići ruke od uzaludne potrage. I opet
sam, srećom, pogrešio. Rasprodat je i doštampani tiraž.
Bilo
bi prepotentno
sa bezbedne vremenske distance tvrditi da sam to i očekivao. Ali,
nadao se jesam, jer smo svi u redakciji, još u utorak, čim smo u
štampariju poslali novi broj, bili uvereni da smo uradili dobar
posao, da je NIN grafički sređen, sa starim crvenim okvirom, 176
strana kvalitetnog sadržaja, reprintom prvog broja od 26. januara
1935. i rekordnim brojem oglasa, na koje smo skoro zaboravili…
Umalo da NIN postane predmet interesovanja švercera. Kao nekada
devize, što je u skladu sa porukom poslovnih partnera koji su nam
poželeli da NIN ostane - hartija od vrednosti!
Povećano
interesovanje čitalaca NIN-a i kilometarski
red ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta bitno su drugačije
slike od uobičajenih. Samo da potraju. Mada, kad malo bolje
razmislim, zašto bi to bilo čudnije od informacije da su srpske
političke partije novac dobijale i od korisnika socijalne pomoći?
Ako ne ljubav, šta bi moglo naterati pojedince koji mesečno
dobijaju 7.800 dinara socijale da za finansiranje voljene partije
iskeširaju 50.000 dinara? Nisam pametan.
Petak,
23. januar
Opet
ustajem pre prvih petlova.
I da se razumemo, mislim na prave petlove, a ne na Ivicu Dačića i
Zoranu Mihajlović, za koje je par dana kasnije, predsednik Srbije
Tomislav Nikolić, aludirajući na njihove predsedničke ambicije,
rekao da „petao koji prvi kukurikne obično završi u loncu“.
Jubilej
NIN-a bio
je razlog i za rano gostovanje na N-1. U redakciji još uvek vlada
euforija, ali nema vremena za slavlje. I naredni broj mora biti „pun
kao oko“. Na kolegijumu pravimo plan: saradnica NIN-a na promociji
nove knjige Umberta Eka, intervjui sa zaštitnikom građana Sašom
Jankovićem, književnikom Otom Horvatom, čiji je roman „Sabo je
stao“ bio u najužem izboru za NIN-ovu nagradu i američkim
ambasadorom Majklom Kirbijem, ispovest Ildi Ivanji koja je bila u
logoru sa Anom Frank, dugo skrivana tajna Mihaila Lalića o ćutljivom
buntovniku s kojim je delio zatvorsku ćeliju i koji ga je inspirisao
da stvori lik Tadije Čemerkića… Još jedan broj kojim možemo
biti više nego zadovoljni. Sa još većim nestrpljenjem očekujem
kraj naredne nedelje, da vidim kako će na ovaj broj reagovati
čitaoci.
Dobro
raspoloženje popravlja i vest da su svi
poslanici Skupštine Srbije glasali za „Zojin zakon“. Kamo sreće
da i ubuduće poslanici za svaki zakon glasaju po sopstvenoj savesti,
da podržavaju dobre i glasaju protiv loših zakona. A ne da, po
svaku cenu, podržavaju „naše“ i uvek glasaju protiv „njihovih“
predloga.
Nedelja,
25. januar
Premijer
Aleksandar Vučić izjavio je da će 2016. Srbija biti druga zemlja u
regionu po stopi privrednog rasta ako sprovede sve reforme. Dakle,
možda, ako… Ove godine, međutim, biće jedna od retkih zemalja za
koju se procenjuje da će joj bruto domaći proizvod biti manji nego
lane.
Kasnije
stižu manje-više očekivane vesti da je Siriza
pobedila u Grčkoj. Biće belaja. Novi premijer Aleksis Cipras oštro
se protivi merama štednje i planira da zatraži reprogram dugova.
Ostaje da se vidi kako će reagovati Brisel, Berlin i MMF. Za mnoge
bi najgori scenario bio da Grčka bude izbačena iz evrozone. Srpski
turisti, međutim, ne bi imali ništa protiv toga. U tom slučaju bi
Grci morali kao sredstvo plaćanja da vrate drahmu, koja bi sigurno
bila neuporedivo slabija valuta od evra, pa bi automatski za sve
strance letovanje u Grčkoj bilo jeftinije!
Posle
pobede Ciprasa, srpski ministar za rad Aleksandar Vulin izjavio je da
je Siriza „prijatelj Srbije“. Eh, kada bi novom grčkom premijeru
neko preveo srpski Zakon o radu, koji je baš levičar Vulin, kao
resorni ministar formalno predložio, to prijateljstvo bi sigurno
puklo! A možda se u međuvremenu i Vulin ugrizao za jezik. Pogotovo
kada je premijer Vučić poručio da Srbija ne može bez mera
štednje. Posle svega bilo bi logično da se Vulin izjasni da li
podržava mere Ciprasa ili Vučića. Ili bi kao Crnogorac pre 20
godina na pitanje: „Jesi li za Mila ili Momira“ odgovorio:
„Jesam“!
Uh,
umalo da zaboravim, jutro sam počeo u „Žikinoj šarenici“,
zajedno sa Milanom Mišićem, jer je i Politika slavila 111.
rođendan.
Ponedeljak,
26. Januar
Advokati
su konačno prekinuli štrajk,
jer je promenjen Zakon o notarima. A ko je kriv što je ionako
neefikasno pravosuđe bilo blokirano četiri meseca? I da li će neko
zbog toga odgovarati? Na ta pitanja još nema odgovora. Možda ih
nećemo dobiti ni u aprilu, za kada je, po ko zna koji put,
najavljena moguća rekonstrukcija Vlade.
I
dok se advokati lagano vraćaju u ritam, u
NIN-u se privode kraju pripreme za svečano uručenje 61. NIN-ove
nagrade Filipu Davidu za roman „Kuća sećanja i zaborava“ i
proslavu 80. godišnjice od izlaska prvog broja NIN-a. Mogli smo da
odahnemo tek oko 21 sat, kada je više od 500 gostiju, nadamo se,
zadovoljnih, napustilo Hajat. Sve je bilo na svom mestu. Sa merom.
Hor Viva voks sve je ostavio bez daha i na kraju, tek kada se sve
završilo, bilo mi je žao što ova čarolija još nije potrajala.
Šta bi tek bilo da smo kao Novosađani mogli da pijemo „osveštanu“
vodu iz gradskog vodovoda?
Utorak,
27.
januar
Iako
smo u gužvi, jer završavamo novi broj, ne mogu da se načudim
informaciji da su se predstavnici američkog Esmarka navodno
dogovorili sa tri reprezentativna sindikata Železare Smederevo da se
plate zaposlenih u čeličani povećaju za 25 odsto!? Ko se, bre,
dogovorio, kada se ne zna ni da li će Esmark i pod kojim uslovima
preuzeti Železaru? Da sve bude još čudnije, tih dana šuškalo se
da pregovori teško napreduju i da je ishod neizvestan.
Policija
je privela nekoliko visokih funkcionera SNS, DS i SPS
Sreda,
28. januar
Ne
mogu da verujem. Kao
u zoni sumraka ili bar u skrivenoj kameri, sa nevericom čitam vest:
„Predsednik
Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj odlikovan je juče u
manastiru Mileševa ordenom Belog Anđela prvog reda.
Šešelja
je odlikovao vladika mileševski Filaret. Radikali su vest o
odlikovanju objavili na Fejsbuku“.
Ljudi
moji, što
bi rekao legendarni sportski komentator, pokojni Mladen Delić, da li
je to moguće? Ludnica, šta je ovo? A onda u nastavku vesti čitam i
da je isti
orden vladika Filaret
u
maju 2013. dodelio tadašnjoj ministarki zdravlja Slavici Đukić
Dejanović,
a pre toga i lideru socijalista
Ivici
Dačiću.
Dobro,
sad mi je sve
bar malo jasnije. Nije to, dakle, ludilo, već sistem, „a u taj
sistem si ti tato, ti bato i ja“, što bi rekao onaj pekar iz
„Varljivog leta 68“. U taj sistem je, očito, i vladika Filaret.
Biće da je on sebe izjednačio sa radničkim savetima u samoupravnom
socijalizmu, pa ordenje deli odlukama koje donosi većinom glasova. I
uvek je, bar do sada, rezultat glasanja bio jedan-nula za njegov
predlog. S obzirom da su do sada crkveni velikodostojnici prećutno
gledali kroz prste na sve „vannastavne aktivnosti“ vladike
Filareta, tako će biti i ubuduće, sve dok vladika ne počne da
glasa protiv sopstvenih predloga.
Nije,
ipak, sve tako crno. Čitam da Rusi kupuju zemlju u Srbiji da gaje
dunje. Ko zna, možda će jednog dana u Srbiji dunjevača da se pravi
od - dunja.
Kasno
popodne, međutim, shvatim da u ovoj vesti ima mnogo manje ludila od
onoga što se dešavalo na skupštinskom Odboru za bezbednost. Od
svih državnih tajni, poslanike SNS-a interesovalo je samo kolika je
plata zaštitnika građana Saše Jankovića. A tu platu određuju baš
poslanici, članovi Administrativnog odbora, u kome SNS naravno ima
većinu. Zato i ako sam se pre toga imalo dvoumio da li sam pogrešio
što smo Sašu Jankovića stavili na naslovnu stranu novog broja
NIN-a, više nemam ni najmanje dileme. Sada je zaštita najpotrebnija
upravo zaštitniku građana. Tim pre posle nedvosmislene poruke
Vladimira
Đukanovića
da bi Janković, „ukoliko
ima morala, trebalo sam da podnese ostavku“,
a ukoliko to ne učini, da
će
on
u poslaničkom klubu SNS pokrenuti
inicijativu za njegovo razrešenje.
Đukanovića u toj nameri mogu sprečiti samo vanredni parlamentarni
izbori u Donjecku, jer on tamo redovno ide kao posmatrač.
0 коментара