Najneverovatnije priče o Titu: Što je više kleveta i laži...
14:40Josip Broz Tito, oko toga valjda nema spora, bio je čelnik Komunističke partije Jugoslavije, vođa Narodnooslobodilačkog pokreta, doživotni predsednik Jugoslavije, jedan od tvoraca Pokreta nesvrstanosti. Imao je 16 najviših jugoslovenskih i 98 ordena i medalja koje mu je dodelilo 59 zemalja sveta, bio je počasni doktor sedam jugoslovenskih univerziteta.
Za samo jedan glas izmakla mu je Nobelova
nagrada 1973. Međutim, i skoro tri i po decenije posle Titove smrti, o njemu se
piše paralelna istorija koja intrigira javnost na prostoru nekadašnje
Jugoslavije, ali od njega čini i svojevrsnu pop-ikonu. Povodom još jednog 25.
maja, koji se odavno zvanično ne obeležava kao Dan mladosti, pokušali smo da
skupimo najneverovatnije priče o Josipu Brozu. Toliko su neverovatne da se mogu
smatrati običnim budalaštinama, koje niko ne demantuje...
Sin poljske grofice
knjiga „Tajni dosije - Josip Broz"
autor: Momčilo Jokić
Tito je bio vanbračno dete poljske grofice
Marije Sobjeski, koja je imala imanje kod Segedina, i upravnika tog imanja
Franca Ambroza, inače Jevrejina (postoje čak i tvrdnje da je otac bio
austrougarski car Franjo Josip)... Jokić piše da je dete, nazvano Josip, dobilo
odlično školovanje. Otac ga je, navodno, priznao tek kada je postao pitomac
austrougarske vojno-obaveštajne škole u Pečuju, gde su se istovremeno našli i
"pravi" Josip Broz, kao i Miroslav Krleža, te Adolf Hitler, koji je
kasnije, zbog bolesti, napustio školu. Kada je pravi Josip Broz umro u martu
1913, načelnik škole je odlučio da Ambroz preuzme njegov identitet i od tada se
on predstavlja kao rođeni Kumrovčanin.
Petnaest datuma rođenja
knjiga: „Tito, tajna veka"
autor: Pero Simić
Pero Simić, autor knjige „Tito, tajna
veka", tvrdi da ne postoji tačan datum rođenja Josipa Broza Tita, odnosno
da se spekuliše o čak 15 datuma. Rođen je petog, šestog ili 12. marta, ili
prvog, 7. ili 25. maja 1892. u Kumrovcu, 10. juna iste godine, ili 6. februara,
6. marta, 7. ili 25. maja 1893. Ili nekog nepoznatog dana i meseca 1890, ili
nepoznatog dana i meseca 1893, nepoznatog dana i meseca 1894, ili 25. januara
neke nepoznate godine. Simić tvrdi da je većinu ovih datuma Josip Broz sam
saopštavao ili upisivao u svoja dokumenta. Autor knjige dodaje da je Tito
koristio oko 70 pseudonima i imena u periodu konspirativnog rada, odnosno pre
dolaska na vlast u Jugoslaviji.
Kaznena ekspedicija na Srbiju
publicista Pero Simić
Navodna fotografija Tita na frontu prema Srbiji |
Tito je postao austrougarski vojnik 1912,
završio je podoficirsku školu i dobio je čin kaplara. Neki autori tvrde da je
na početku Prvog svetskog rata kao vojnik 25. puka 42. Vražje divizije
učestvovao u napadu na Srbiju. Ova divizija je počinila velika zverstva u
Zapadnoj Srbiji. Vladimir Dedijer pisao je da je Tito sa svojim pukom stigao
samo do granice sa Srbijom, kao i da je tvrdio kako je „izbegavao sudbinu da se
kao Hrvat i socijalista bori protiv svoje braće i drugova, srpskih radnika i
seljaka". Na drugom mestu Dedijer je zabeležio da je Tito u Srbiji vršio
antiratnu propagandu, zbog koje je navodno bio zatvoren u Petrovaradinskoj
tvrđavi. Međutim, Pero Simić tvrdi da je Josip Broz zbog hrabrosti na srpskom
ratištu čak dobio i odlikovanje, kao i čin starijeg vodnika, najveći rang koji
je mogao da dosegne podoficir.
Mason od 1928.
navodna izjava slikara Dragana Maleševića
Tapija
Slikar Dragan Malešević Tapi, koji se
deklarisao kao mason, navodno je rekao da je Tito još 1926. primljen u masonsku
ložu „Libertas“. A Vinston Čercil ga je u Napulju tokom susreta 1944. unapredio
u viši stepen i od tada kreće njegov munjeviti uspon u politici. Tada je Brozu
rečeno da je u istoj ravni sa kraljom Rezom Pahlavijem i sa svim drugim vodećim
političarima. Da je Josip Broz bio štićenik Vinstona Čerčila, dokazuje se
podatkom da ratni premijer Velike Britanije u svojim memoarima na preko 3.000
strana rat u Jugoslaviji pominje na samo desetak strana, a Tita na čak dve.
Azil u Švajcarskoj 1948.
knjiga: „MI 6 - Istorija 1909-1949"
autor: Kit Džefri
Nedavno je u Beogradu predstavljeno srpsko
izdanje knjige "MI 6 - Istorija od 1909-1949", inače, uglednog
istoričara Kita Džefrija. Ono što je najviše izazvalo pažnju domaće javnosti
jeste podatak koji je objavljen u ovom delu: Josip Broz Tito obratio se
švajcarskim vlastima za azil 1948. godine, strahujući da će zemlje Istočnog
bloka predvođene Sovjetskim Savezom napasti i anektirati Jugoslaviju.
Turbulentna dešavanja polovinom 1948, prevashodno na liniji Beograd – Moskva,
koja su, između ostalog, dovela i do masovnih hapšenja pristalica Staljina i
internacije. Podsetimo, to je vreme sukoba Tita i Staljina kada se u
Jugoslaviji strahovalo od sovjetske invazije.
Augustinčić „kriv" za Goli otok
knjiga: „Titova poslednja ispovest"
autor: Vijenceslav Cenčić
Hrvatski novinar i publicista Vijenceslav
Cenčić objavio je knjigu "Titova poslijednja ispovjest", koja je
nastala na osnovu svedočenja Josipa Kopiniča, Titovog bliskog saradnika i
njegove ratne "veze" sa Moskvom. Pored raznih neverovatnih podataka u
knjizi koju mnogi osuđuju kao falsifikat, Tito je navodno svom sagovorniku
rekao da su za zatvaranje pristalica Informbiroa na Goli otok najviše odgovorni
Stevo Karajičić i vajar Antun Augustinčić. Navodno, njih dvojica su ubedili Edvarda
Kardelja da na tom ostrvu ima vrlo kvalitetnog mermera za Augustinčićeve
skulpture, a kako je trebalo sve "ibeovce" izolovati na jednom mestu,
Kardelj je odlučio da se na Golom otoku susreću dve koristi. Tito je, inače,
navodno rekao i da je iz Slovenije na to ostrvo poslato samo 150
"ibeovaca", za koje će se ispostaviti da su uglavnom bili radnici iz
Bosne i Like.
Pretnja Staljinu
knjiga: „Atentati na Tita"
Autor: Vjenceslav Cenčić
Riječki novinar i publicist Vjenceslav Cenčić
u knjizi “Atentati na Tita” ističe da je Josip Kopinič Mali u aprilu 1948.
pisao Titu: “Prijatelju, čuvaj se njihovog čoveka u Zagrebu. Njemu je Staljin
dao nalog.” Tito nije verovao Kopiniču, ali ni Ivanu Stevi Krajačiću kada mu je
mesec dana kasnije priznao da su mu Staljin i NKVD naredili da ga on lično
ubije. Bilo je to u vreme kada je Tito posetio Zagreb i pozvao Krajačića na
vožnju automobilom u Samobor. Pred dolazak u mesto, Tito je skrenuo s puta i
rekao mu: “Evo, Štef, izvrši Staljinov nalog.” Navodno, posle Staljinove smrti
u njegovom radnom stolu pronađena je Titova poruka: „Druže Staljine, prestani
slati svoje agente u Jugoslaviju s nalogom da me ubiju. Uhvatili smo već
sedmoricu tvojih ljudi koji su nameravali da to učine. Ako se to ne obustavi,
ja ću biti prinuđen da pošaljem čovjeka u Moskvu i, ako to učinim, neće biti
potrebno da šaljem drugog."
Špijun CIA
knjiga "Tito i CIA"
autor: Darko Belušić
Iako je Ambasada Sjedinjenih Američkih Država
u Beogradu otvorena 1945, prvi ambasador te zemlje u punom smislu stigao je u
glavni grad Jugoslavije sredinom jula 1947. godine, kada je formirana CIA.
Ambasador Kavandiš V. Kenon imao je više susreta sa Titom, to nije tajna,
naročito posle sukoba Jugoslavije sa SSSR-om i Kominternom. Međutim, zagrebački
istoričar Darko Belušić tvrdi u knjizi "Tito i CIA" da je
jugoslovenski maršal 1950. tajno boravio u strogo čuvanom kampu CIA u Kanadi.
Neki autori tvrde da je Josip Broz, zapravo, bio "američki čovek",
odnosno saradnik Centralne obaveštajne agencije.
Poslao Amerikance na Mesec
film: „Hjustone, imamo problem"
autor: Žiga Virc
Slovenački režiser dokumentarnih filmova Žiga
Virc uzburkao je pre dve godine javnost svojim filmom „Hjustone, imamo
problem", u kojem je izneo neverovatnu tvrdnju da su Sjedinjene Američke
Države prestigle Sovjetski Savez u svemirskom programu i poslali svoje ljude na
Mesec pošto im je Tito prodao tehnologiju koju je razvila Jugoslavija. Navodno,
u vojnoj bazi Željava, pod šifrom „Objekat 505", izgrađen je najveći
podzemni svemirski centar u Evropi u kojem je Jugoslavija od 1948. vršila
eksperimente na osnovu naučnog rada Hermana Potočnika iz 1928. „O problemu
svemirskog leta - raketni motor", kojim su postavljeni temelji kosmičke
tehnologije. U martu 1961. godine Jugoslavija, na čelu sa Josipom Brozom Titom,
prodala je u tajnosti čitav program Sjedinjenim Državama. U zamenu, Broz je
dobio podršku Bele kuće, kao i značajnu finansijsku nadoknadu. U filmu se,
između ostalog, navodi podatak da je u jednom trenutku na jugoslovenski račun
uplaćeno dve i po milijarde dolara.
Kletva iz bolničke sobe
knjiga: „Titova kletva"
autor: Dejan Lučić
Dejan Lukić, autor knjige „Titova
kletva", koja je drugi tom knjige „Teorija zavere", navodno je
pokušao da pronađe nestalo dete rođake koja se bavi politikom i bliska je
Tomislavu Nikoliću. Išao je i kod vidovnjaka, a jedan hodža mu je navodno
rekao: "To je Titova kletva! Dete je živo... U pitanju je politička ucena,
onih koji su bili iza Tita". Prema Lukiću, bolnička soba u Ljubljani u
kojoj je Tito boravio bila je ozvučena, pa su snimljene njegove reči: „Po Jugoslaviji
vam svako dobro bilo, od svakog iz sveta novce dobijali, a cveće i vence svojoj
deci nosili, dok od mene sva zla zaboravili! Vatreno kolo igrali. Cigane
dobili, iz aviona vam poklone bacali, stranci vam komande izdavali, vojsku
nemali, dok od mene sva zla zaboravili, a u zvezde me kovali. Četrdeset godina
se svi jadom napijali i mene – prizivali!“
Rođen i umro kao musliman
navodni nikada objavljeni intervju sa Hamdijom
Jusufspahićem
Dnevni list Pres iz Beograda pronašao je
navodno u arhivi Radio Beograda nikad objavljeni intervju sa muftijom
beogradskim Hamdijom Jusufspahićem, koji je, kako je preneo list, rekao: „ Kada
je umro Tito, ja i ambasador Alžira Abdul Hamid Adžali smo zajedno išli da se
upišemo u knjigu žalosti. Taman kad smo došli tamo, odmah nam je prišao
Berislav Badurina, valjda se tako zvao, njegov šef kabineta ili lični sekretar.
I on priđe meni i kaže: «Čestitam vam». «Šta mi čestitaš, pobogu brate? Čovek
je umro, što mi čestitaš?» «Umro je u vašoj veri!» «Šta?», zaprepastio sam se
ja. «U vašoj veri. Umro je čitajući Kuran. Kuran je treći put čitao…",
rekao je navodno Jusufspahić, koji je tom prilikom pitao i što da radi sa tim
saznanjem, na što mu je Badurina odgovorio: “Da znate to, i ništa više.
Videćete kad bude sahranjen. Biće samo ime i prezime, godina rođenja i godina
smrti, jer tako se muslimani sahranjuju.”
Danas, maj 2014.
Danas, maj 2014.
0 коментара