Geografija i stvarnost često idu ruku pod ruku. Ali šta ako nije tako? Kada je reč o povezanosti Beograda i Banjaluke, evo već 20 godina još niko nije uspeo da nađe adekvatno rešenje. Između dva grada u dve države, Srbiji i Bosni i Hercegovini, do juče se najbrže dolazilo preko treće - Hrvatske, nekadašnjim auto-putem Bratstva i jedinstva. Ali, to podrazumeva dve granice i četiri pasoške, odnosno carinske kontrole, kao i nepredvidljivosti koje mogu da iskrsnu na međudržavnim međama.

Da li je Er Srbija pronašla ključ za tu beogradsko-banjalučku bravu iza koje je obostrana težnja za što boljom povezanošću, koju diktiraju i politika, i privreda, i rodbinske veze? „Neka samo potraje“, kaže pripadnik obezbeđenja na skromnom Aerodromu Banjaluka dok gleda putnike iz erbasa 319 nazvanog „Novak Đoković“ s kojim su pristigli u nedelju na prvom letu redovne linije između Beograda i Banjaluke. Kako to obično biva kada se inauguriše novi let, vatrogasna kola vodenim topovima priređuju svečani doček.

I u letelici, i kraj piste zvanice zvučnih imena: predsednik RS Milorad Dodik, ministar saobraćaja Srbije Aleksandar Antić, direktor Er Srbije Dane Kondić, prvi ljudi beogradskog i banjalučkog aerodroma Velimir Radosavljević i Miroslav Janjić, direktor Turističke organizacije Banjaluka Ostoja Barašin, pa još novinari iz oba grada. Dodik i Antić pozdravljaju okupljene, Kondić, Radosavljević i Janjić isto, svi zajedno izražavaju nadu da će konačno Beograd i Banjaluka biti povezani nebeskim putem.

Glavni grad Republike Srpske je prirodno središte Bosanske krajine, ugnezdio se na obali Vrbasa, na sredokraći između Zagreba i Sarajeva. Novim auto-putem do Gradiške, pa preko Save, do glavnog grada Hrvatske stiže se očas. BH erlajnz leti do Sarajeva. A prema Beogradu: „Ibarska magistrala“ pored Save, načičkana kafanama i benzinskim pumpama seče gradove i sela. Nekadašnjim „koridorom“ preko Doboja, Modriče, Šamca, Brčkog i Bijeljine, pa preko Rače ili Pavlovića ćuprije, koji je za vreme rata bio je jedina veza sa Srbijom, danas ide samo ko mora.

A pistu u Mahovljanima kao da prati prokletstvo. Poput one o drumovima koji će poželeti Turaka, ovaj nekada vojni aerodrom tako retko „miluju“ avionski točkovi. Nekada je ovde vrvelo od migova i orlova, ali posledejtonska Bosna i Hercegovina nema borbenu avijaciju. Od nekadašnjih eskadrila ostali su, udaljeni od piste, tek rashodovani helikopteri. Nekom fale elise, nekom trup, od tih desetak gvožđurija ne bi mogla da se skrpi nijedna da poleti.

Samo dvaput sedmično sleću ATR-ovi BH erlajnza na liniji od Sarajeva do Ciriha. Pitate se da li je to redovna linija? Hm, kako da kažemo: u celosti posmatrano jeste, u pojedinostima često i nije. Čeličnoj ptici koja poleće sa sarajevskog Butmira nikad se ne zna: ima je, ima, a onda prosto - nestane i to na neodređeno vreme. Svojevremeno je Adria ervejz povezala Banjaluku sa Ljubljanom, ali to nije zaživelo. Istu sudbinu je snašla i ambicija nekadašnjeg Jat ervejza, čiji pokušaj da poveže Beograd i glavni grad RS je probao.

Međutim, pojavio se novajlija na regionalnom avio-tržištu. Er Srbija i globalno snažni Etihad iza njenih leđa imaju ambiciju da Beograd pretvore u regionalni centar koji će biti svojevrsno sakupljalište putnika iz svih krajeva nekadašnje Jugoslavije, odakle će oni kretati na široku lepezu evro-mediteranskih letova srpske nacionalne avio-kompanije, a preko Etihada i na interkontinentalne letove. Linija za Banjaluku ovaj put, dakle, nije pitanje politike, već velike poslovne ambicije.

Er Srbija u sklopu tog projekta kreće ekspanzivno već u ovih prvih dva meseca poslovanja. Osim Banjaluke, uskoro će Beograd biti povezan sa Pragom, Sofijom, biće više letova sa Podgoricom, Skopljem, Sarajevom, Zagrebom... U dnevnim „špicevima“ putnici iz nekadašnje zajedničke države će na aerodromu „Nikola Tesla“ hvatati konekciju za dalja odredišta. U tom smislu, glavni grad Republike Srpske je logično na mapi širenja poslovanja nove srpske avio-kompanije.

Dane Kondić, prvi čovek Er Srbije, i sam ima korene iz današnje Republike Srpske, zato i emotivnu želju da svakodnevna linija bude ekonomski održiva. Doduše, između dva grada neće kao na premijeri leteti erbas koji je kršten kao „Novak Đoković“, već ATR-ovi. Zato će putovanje trajati koji minut duže od četvrt sata, što u nedelju beše „ni cigar duvana“, kako reče jedan novinar. Ali nije to loše: ljubazne stjuardese će imati vremena da posluže putnike. Preksinoć jedva da su stigle da skupe „mobilijar“ od jela i pića jer je avion, petnaestak minuta pošto je poleteo, počeo da se spušta.

Banjalučki ćevap

Novinare beogradskih medija po sletanju predstavnici Turističke organizacije Banjaluka proveli su ulicama svoga grada. Na mestu nekadašnjih kasarni sada niče jedan novi grad, u kojem dominira zgrada Vlade Republike Srpske od 17 spratova. Ona stara Banjaluka sa šmekom, i orijentalnog i austrougarskog nasleđa i dalje postoji. Gospodska ulica koja izlazi na centralni trg Krajina, na kojem je robna kuća Boska, i džamija Ferhadija (posle rata obnovljena) i dugačke aleje kestenja. U Banjaluci je i „Obeliks“. Iako mu ime zvuči suviše francuski (ime je pozajmio od junaka stripa-filma „Asteriks i Obeliks“, tamo se kažu jede najbolji banjalučki ćevap, naravno i pije nektar pivo. Zašto, pobogu „Obeliks“ usred Banjaluke, neko reče da tamošnji ćevapi i nisu baš normalne veličine, već da su pravi Titani na roštiljskoj mapi.