U čemu je tajna uspeha kreativaca iz Istočne Evrope: Kreativni lavovi sa Istoka
07:17Na festivalu “Golden drum” u Portorožu, agencijska Mreža Mccann za centralnu i istočnu Evropu proglašena je za najuspešniji komunikacioni sistem
Na festivalu “Golden Drum” u Portorožu, agencijska mreža McCann za centralnu
i istočnu Evropu, u okviru koje posluje i agencija McCann Beograd, proglašena
je za najuspešniji komunikacioni sistem u ovom delu Evrope, osvojivši dva Grand
Prix priznanja, pet zlatnih i 11 srebrnih nagrada. Najveća međunarodna mreža
agencija McCann Worldgroup, osnovana 1902, posluje u više od 120 zemalja,
uključujući i sve države našeg regiona.
-
Osamnaest osvojenih nagrada na “Golden Drum” festivalu potvrda je da se u ovom
regionu razvija kreativnost koja polako ali sigurno korača putem da bude rame
uz rame sa kreativnošću koja je prisutna na mnogo razvijenijim tržištima kao
što je slučaj sa Zapadnom Evropom i Severnom Amerikom - kaže Ričard Boner
Dejvis, direktor marketinške agencije McCann za centralnu i istočnu Evropu.
Agencije
iz mreže McCann u regionu osvajale su i ranije nagrade. Na najznačajnijem
svetskom advertajzing festivalu „Cannes Lions“ u Kanu McCann Skoplje je 2009.
dobio nagradu "Zlatni lav" za realizaciju kampanje o podizanju javne
svesti o raku testisa u Makedoniji. Kampanja agencije McCann Beograd osvojila
je 2011. Srebrnog lava za kampanju „Niste sami", koja je realizovana za
Telefonsko savetovalište za borbu protiv suicida. Iste godine, agencija McCann
Bukurešt je ostvarila veliki uspeh u Kanu osvojivši dve Grand Prix nagrade, dva
Zlatna lava i dva Bronzana lava sa kampanjom za “Rom” čokoladice, a ove godine
ista kampanja osvojila je Grand Prix na “Golden Drum” festival.
 |
CITAT: Marketing je
takmičenje za pažnju,
Seth Godin (1960),
američki autor,
preduzimač i predavač
|
Svež
primer uspeha ovdašnjih agencija je osvajanje Titanijumskog lava u Kanu ove
godine od strane New Moment Skoplje za rad pod nazivom «Zajednička molitva»,
projekat za promovisanje verske tolerancije, realizovan za Vladu Makedonije.
Agencija Saatchi&Saatchi osvojila je nagrade kampanjama „Bitka za bebe“ i
protiv nasilja u porodici. Kreativnost ovog podneblja, postkomunističkog i
postratnog je fenomen kojim se pre nekoliko dana opširno bavio i veliki Njujork
tajms, doduše prevashodno iz prizme primenjenog dizajna.
Otkud
tolika kreativna snaga u Istočnoj Evropi, kao i u ovom našem "ćošku"
kontinenta? Ova tema zaokuplja, ne samo poslenike u takozvanoj "kreativnoj
industriji" već i ozbiljne teoretičare. Oni su nadišli površna objašnjenja
koja ukazuju na to da je masovna primena savremenih tehnologija i
komunikacionih platformi (pre svega interneta), kao i tržišna konkurencija
tražila razna brendiranja i rebrendiranja, što je "duvalo u leđa"
kreativnoj industriji...
Ugledni
američki sociolog Danijel Bel, koji se još sredinom sedamdesetih bavio
postindustrijskim društvom, prevashodno onim zapadnim, između ostalog je
najavio pomaljanje jedne sasvim nove klase - klase kreativnih. Belov zemljak
Ričard Florida u radovima s početka ovog veka takođe pominje nastanak klase
kreativnih koji čine kreativnu industriju, a iz koje proizilazi kreativna
ekonomija.
Međutim,
ove kategorije se mogu upotrebiti prevashodno na zapadna postindustrijska
društva, koje su prošle kroz takozvani prvu modernizaciju i sada se nalaze u
drugoj modernizaciji. Postkomunistička društva, međutim, nisu prošla do kraja
ni kroz prvu modernizaciju, pa u globalnoj uslovljenosti ona na specifičan
način simultano prolaze i kroz jednu i kroz drugu modernizaciju.
Rezultat
druge modernizacije bi trebalo da bude društvo zasnovano na Floridinoj formuli
3T (tehnologijatalenti- tolerancija). Naročito u Jugoistočnoj Evropi nema
govora o drugoj modernizaciji u tom smislu, što međutim ne znači da se ista ne
dešava: ona "teče" u kreativnim oazama. Te kreativne oaze su mesta
koja sakupljaju i generišu ogromnu energiju kreativaca, što rezultira čestim i
vrednim nagradama.
Šteta
je, međutim, što vredne nagrade poput ovih najskorijih nisu dovoljno ubedljivi
argumenti za one koji odlučuju da zakonskim rešenjima i drugim stimulativnim
merama pomognu razvoj kreativne industrije, kao i cele kreativne ekonomije u
našoj zemlji, a slično je i u ostalim državama regiona. Koliko je to pogrešno,
ilustruje podatak da se godišnje samo na advertajzing u svetu troši između 400
i 500 milijardi dolara, u čemu nemali deo zarade ostvaruju „kreativci“.
Dobra
knjiga:
"Global Cause Marketing", Peter Hirsch, Robert Gordon
U
svakoj kompaniji žele isto: da izgrade jako ime, da prodaju mnogo proizvoda ili
usluga i da obezbede dobru budućnost svoje firme. A dobra budućnost znači
izgradnja snažnog imena što omogućava da se novi proizvod proda čim dođe do
kupaca. Najk je uradio dobar posao. Ova kompanija je izgradila ime velike
vrednosti, bez naročitog fokusiranja na konkretne proizvode. Ali, dok Najk
troši velika sredstva za reklamu svog brenda, jedna druga kompanija je krenula
sasvim suprotnim smerom. Proizvođač cipela Toms je pokrenuo kampanju da će za
svaki par njihove kupljene obuće, jedno siromašno dete u nerazvijenim delovima
sveta dobiti besplatnu obuću. Zato na Zapadu mnogi žele da nose cipele ovog
proizvođača.Autori Piter Hirš i Robert Gordon u knjizi "Global Cause Marketing: Future Proof Your Brand" ukazuju na važnost građenja relevantnosti brenda na ovakav način. Ljudi će podržati kompanije ako znaju da one rade ispravne stvari. To je uspešna korporativna slika budućnosti za 21. vek. Ali to nije sve: ljudi, takođe, osmatraju da li radite ono što ste obećali, ili da li možda radite loše stvari. A vesti se danas brzo šire. Po Hiršu i Gordonu, ovo je budućnost marketinga, a s njim se izgleda slažu i čitaoci jer knjiga koja se pojavila pre nekoliko dana dobija samo najbolje kritike.
Постови
0 коментара