Istraživanje o ponašanju i stavovima mladih u Srbiji: Mladost odoleva tranziciji
14:14
Slika o problemima koji brinu mlade je
vedrija od očekivane i oni svoje tinejdžerske drane provode
relativno bezbrižno, ali bez naročitog aktivizma, pokazuje
istraživanje Instituta za psihologiju pri Filozofskom fakultetu u
Beogradu. S jedne strane, roditelji ih štite od brige o
egzistencijonalnim problemima, a sa druge društvo im ne pruža
uslove za kvalitetniju svakodnevicu, osnovni su nalazi ovog
istraživanja. Kada je reč o rizicima kojima su mladi izloženi,
stanje je bolje od očekivanog, ali oni ipak postoje, a kao naročita
opasnost je istaknut alkoholizam.
Istraživanje „Svakodnevica mladih u
Srbiji” sprovedeno je radi izrade Nacionalne strategije za mlade
koja bi, zajedno sa akcionim planom za njeno sprovođenje, trebala da
bude usvojena ove godine. Istraživači su tražili probleme i rizike
sa kojima se suočavaju mladi, njihove vrednosne orijentacije, kao i
modele korišćenja slobodnog vremena. Anketa je sprovedena na uzorku
od 4.845 učenika od prvog do četvrtog razreda srednjih škola.
Obuhvaćena su po dva odeljenja u 26 škola iz devet gradova, od
kojih su po tri bila velika, srenja i mala naselja. U Vojvodini
ankete su vršene u Novom Sadu, Zrenjaninu i Odžacima.
Srednjoškolci većinu svojih problema
ne doživljavaju kao velike ili naročito ugrožavajuće, mada su
devojčice i učenici viših razreda senzibilniji po tom osnovu. Među
problemima se ističu nedovoljno slobodnog vremena, malo zanimljivh
mesta za izlaske i dosada. Oko petine ispitanika muku muči sa
depresijom i usamljenošću.
Kad je reč o rizicima kojima su
izloženi mladi, najizraženiji je alkoholizam, pošto se 70 odsto
ispitanih napilo prvi put između 14. i 16. godine, 32 odsto se
redovno opija, a 10 odsto spada u ozbiljno ugroženu grupu. Prema
procenama vršnjaka, u svakom odeljenju puši 30 odsto učenika, 19
odsto pati od neispavanosti.
Većina mladih je zadovoljna načinom
na koji provode slobodno vreme, ali se ipak više od polovine žali
na njegov nedostatak, za šta najčešće krive školske obaveze. To
naročito važi za učenike iz Vojvodine i Beograda, a istraživači
to objašnjavaju činjenicom da su obrazovni kriterijumi u tim
sredinama viši nego u centralnom delu Srbije. Generalno,
srednjoškolci svoje i porodične materijalne prilike ne ocenjuju kao
loše, ali istraživači misle da je razlog tome nastojanje roditelja
da deci obezbede što više, te da ih ne opterećuju finansijskim
problemima.
Mladi vole da konzumerski provode
slobodno vreme, a ne na aktivan i kreativan način. O tome govori
činjenica da samo 25 odsto srednjoškolaca redovno trenira neki
sport (39 odsto ne upražnjava nikakav), da tek 15 procenata ima
neki hobi (najčešće vođenje dnevnika ili sakupljanje predmeta).
Omladina najviše voli da se zabavlja međusobnim druženjem, i to u
kafićima ili diskotekama, te na otvorenom, da gleda televiziju,
uglavnom zabavne i muzičke sadržaje. Čitanju knjiga, te odlasku u
pozorišta i muzeje, skloniji su mladi čiji roditelji imaju visoko
obrazovanje i viši socijalni status. Takvi češće i putuju, ali
uglavnom po Srbiji ili Crnoj Gori, dok je samo 10 odsto ispitanih za
poslednje dve godine boravilo u Zapadnoj Evropi.
Prema istraživanju najvažnija stavka
u životima mladih je mobilni telefon, njega koristi 98 odsto
srednjoškolaca, a sa prosečnim računom od 500 dinara mesečno, on
je među tri primarna troška (druga dva su izlasci i garderoba).
Telefon se koristi za razgovaranje i slanje SMS poruka (u proseku 10
dnevno), ali i za slušanje muzike i radija, fotografisanje,
pretraživanje interneta, tako da on, uz druženje i gledanje
televizije, uzima najvše slobodnog vremena. Oko 85 procenata
srednjoškolaca koristi kompjuter od kuće, ali im on uglavnom služi
za zabavu, a sasvim retko i za učenje. Uglavnom se četuje, sluša
muzika i igraju igrice, a sasvim retko pišu dokumenti ili šalje
pošta.
Kada je reč o vrednosnim
orijentacijama, mladi su između 18 ponuđenih ličnih ciljeva, na
prvo mesto stavili podrušku prijatelja, ostvarivanje ljubavi,
ostvarivanje samostalnosti u odnosu na roditelje, matirjalno
obezbeđenje, kao i sticanje ugleda. Među društvenim ciljevima
najvažniji su im postojanje uslova za zapošljavanje, besplatno
školovanje, suzbijanje kriminala, podizanje standarda, humanije
društvo. Ulazak u Evropsku uniju mladima se čini kao najteže
ostvarljiv cilj. Oni su generalno nezainteresovani za politiku,
naročito devojčice, mada bi većinom ostvarii biračko pravo kada
bi ga imali. Od političkih partija, među njima su najpopularnije
Demokratska stranka i Srpska radikalna stranka.
Upitani da navedu uzore, mladi su se
više opredeljivali za osobe iz sopstvenog okruženja, pre svega na
članove porodice. Najviše srednjoškolaca je kao uzor navelo majku,
sledi otac, pa onda starija braća i sestre. Skoro dve trećine
mladih procenjuje da u porodici ima osobu kojoj veruje, a čak 93
odsto njih je potpuno ili pretežno zadoljno odnosom sa roditeljima.
Kad je reč o ličnostima iz javnog života, naveddeno je čak 109
imena, a među njima su uglavnom muziari, glumci, sportisti i
ličnosti koje su često u medijima. Iako niko sa ove liste nije
naročito odskočio, istraživači su izdvojili imena Anđeline Žoli,
Svetlane Ražnjatović, Ane Ivanović i Novaka Đokovića.
Dnevnik, mart 2008.
Devijacije
Oko 10 odsto mladih je sklono
agresivnom ponašanju, priključivanju sektama ili nasilnim grupama
poput skinhedsa i krađi. Prema sopstvenom priznanju pet odsto
ispitanih je pušilo marihuanu, a teške droge je probalo manje od
jedan odsto srednjokolaca. Istraživači ukazuju da su rezultati po
pitanju socijalnih devijacija najizraženije u trogodišnjim stručnim
školama.
Stereotipi
Ovo istraživanje je dovelo u pitenje
neke stereotipe. Ocenom većine učenika da imaju dobre odnose sa
roditeljima osporava se teza o sve većoj otuđenosti unutar porodice
i raspuštenosti mladih. Osim toga, ispitanici su opovrgli i neke
predrasude o njihovom doživljavanju seksa, jer većina sa telesnim
odnosom povezuje čvrstu partnersku vezu, uz odbacivanje
promiskuitetnog ponašanja.
0 коментара