Zbog presecanja optičkih kablova u Zemun polju kod Beograda i na Iriškom vencu prošle subote, telekomunikacioni saobraćaj u Vojvodini je doživeo kolaps. Fiksna telefonija je radila otežano, pozivi sa mobilne ka stabilnoj mreži su bili onemogućeni, internet-veze prema zapadnoj Evropi potpuno su prekinute. Nije funkcionisalo ni plaćanje kreditnim i debitnim karticama u trgovinama, niti kupovina parking-karata putem SMS poruka. I mnogo još toga.

Telekom Srbija je u šturom saopštenju, koje je izdato istog dana, samo naveo da je došlo do prekida optičkih veza, ali nije rečeno iz kog razloga. Stoga je ostalo nepoznato da li su u Zemun polju, gde inače niče najveća industrijska zona u Beogradu, prekid greškom izazvali građevinari ili su na „teren” izašli lopovi, koji sve češće „pelješe” telekomunikacionu infrastrukturu. Ostalo je nepoznato šta se dogodilo i na Iriškom vencu.

Ukoliko su telekomunikaciono odsecanje Vojvodine od ostatka Srbije i sveta izazvali lopovi, koji bakar iz ukradenih kablova preprodaju firmama za otkup sekundarnih sirovina, onda je subotnji događaj definitivno imao tragičomičnu dimenziju. Naime, optički kablovi ne sadrže ni gram bakra, pa eventualni kradljivci nisu ništa zaradili. S druge strane, Vojvođani su bili izloženi celodnevnom maltretiranju, a verovatno je nastala i velika ekonomska šteta.

O razmerama te štete može se tek nagađati. Telenor se u subotu oglasio saopštenjem da je tog dana sa njegove mobilne mreže bilo nemoguće obavljati pozive ka pretplatničkim brojevima fiksne telefonije. U novosadskoj kompaniji M-Rodić Trgovine rečeno nam je kako kupci nisu mogli da koriste platne kartice. Šteta je umanjena utoliko što su mušterije unapred obaveštene, pa nije bilo vraćanja neplaćene robe, sa kasa u rafove. Ali, ne zna se koliko je kupaca odustalo.

Tačno mesec dana ranije, 14. marta, seča optičkih kablova velikog promera izazvala je telekomunikacionu paralizu Kragujevca i okoline. Isto u martu, došlo je do prekida na vodu između Niša i Pirota. U Beogradu je za prethodnih osam meseci zabeleženo više od 30 havarija, u kojima je i po nekoliko hiljada pretplatnika ostajalo bez telefonskih veza. Uoči Nove godine, na primer, telefoni su zanemeli čak i Bezbednosnoj informativnoj agenciji i u novobeogradskoj policiji.

Nenamerni prekidi na telekomunikacionim vodivima, usled građevinskih ili infrastrukturnih radova, relativno su retki. Stoga su za nagli porast havarija odgovorni lopovi koji zbog zarade nekoliko hiljada dinara na ukradenom bakru, nanose Telekomu štetu od 250.000 do 2,5 miliona dinara po jednoj krađi. Štetu koju trpe krajnji korisnici telekomunikacionih usluga je nemoguće proceniti, ali ona verovatno doseže milione evra.

Predsednik Upravnog odbora Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL) kaže za Dnevnik da Srbijom hara kablovska mafija, uz opasku da ne shvata kako to da se bakar na jednom mestu krade, a na drugom sasvim legalno otkupljuje. Zbog razmera štete koja nastaje, prvi čovek RATEL-a smatra da ovakva praksa prevazilazi okvire kriminala i postaje čista diverzija protiv države. Radunović zato traži bolju zaštitu infrastrukture i efiksanije otkrivanje počinilaca.

U Telekomu su počeli da primenjuju čak i sisteme za elektronsku uzbunu, koja se oglašava prilikom neovlašćenog otvaranja šahtova. Ali, u Beogradu je na primer, do sada tako obezbeđeno svega nekoliko stotina od 13.000 šahtova. Zato ne čudi jučerašnja vest koja kaže da će Telekom Srbija angažovati i privatne agencije za zaštitu. Qudi iz tih agencija obezbeđivaće najugroženije tačke, poput beogradske Gazele - mosta kroz koji prolazi 2.400 raznih vrsta vodova.

Međutim, za Dragana Cimbaljevića, koji je šef internet-centra u preduzeću Informatika AD iz Beograda, problem leži na sasvim drugoj strani. On kaže da je ceo telekomunikacioni sistem u Srbiji ranjiv, ali i nerazvijen pre svega zbog  monopola. Cimbaljević tvrdi da je njegova firma u subotu za 10 minuta mogla da uspostavi vezu između Beograda i Novog Sada, kada je reč o tehničkim i kadrovskim potencijalima Informatike, ali u uslovima monopola to je neizvodljivo.

- Moderne firme u svetu, čak i mnoga preduzeća u Srbiji, bazirale su svoje poslovanje na on-lajn komunikaciji, pa se zaostatak ili zaustavljanje informacija meri velikim gubicima. Uzmimo, na primer, strane kompanije čiji predstavnici drže stalno otvorenu vezu sa svojim centralama, ili brokerske kuće koje zavise od informisanja u relanom vremenu. Usled telekomunikacionih zastoja, za samo pet minuta mogu da se izgube milioni - kaže Cimbaljević.

Dnevnik, april 2007.

Odustajanje - dodatni problemi

Napadi na telekomunikacionu infrastrukturu imaju i jednu, pomalo neobičnu okolnost. Naime, dodatni problem nastaje kada lopovi samo „secnu” optičke kablove. Pošto vide da se radi o „optici”, koju ne mogu da uočve, kradljivci odustaju. Ekipe Telekoma u takvim situacijama još teže otkrivaju mesta na kojima je došlo do oštećenja pošto veze, iako su otežane, nisu potpuno prekinute.

Računica

Prosečna težina metra telefonskog kabla koji sadrži bakar je 10 kilograma. Od toga, oko 30 procenata otpada na ovaj metal, što znači da lopovi iz tri metra, koliko se najčešće krade, dobiju oko devet kilograma bakra za preprodaju. Po ceni od 350 dinara za kilogram, koliko trenutno plaćaju firme koje se bave otkupom sekundarnih sirovina, za ovu količinu dobije se nešto preko 3.000 dinara.

Seci, pa zapali

Firme koje se bave otkupljivanjem sekundarnih sirovina traže od fizičkih lica da potpišu izjavu kojom garantuju kako roba koju prodaju nije ukradena. Na otkup se često donose takozvani „paljeni” bakar. Iako zbog toga ova roba pada u traću i niže klase, prodavci su i tu našli računicu. Naime, za prvu klasu bi dobili do 30 dinara više, ali bi zato morali ručno da skidaju kablovski omot od plastike. Umesto da se muče, oni prepuste vatri da uradi taj posao.