Prema istraživanju Bank Austrija Kreditanstalt, izvršenom u 10 zemalja centralne i istočne Evrope, samo dva odsto penzionera u Srbiji svojim primanjima može da pokrije troškove staračkog života. Dodatnih 10 procenata nekako „krpi” svakodnevnicu, u 24 odsto slučajeva penzionerima to teško polazi za rukom, a 59 procenata njih je reklo da jednostavno nema dovoljno za normalan život.

Istraživanje je dalo očekivane rezultate. Gore nego kod nas je u Slovačkoj, Bosni i Hercegovini, Rumuniji i Bugarskoj, a bolje u Češkoj, Poljskoj, Hrvatskoj, Mađarskoj i Sloveniji. Ali, čak i u „deželi”, koja se po platežnim mogućnostima penzionera najbolje plasirala na listi, samo 41 odsto najstarijih građana može da podmiri troškove života.

Ionako loše stanje po pitanju penzija postaje sve gore, jer se primanja penzionera realno smanjuju. To najbolje ilustruje podatak da su 1986. tri zaposlena radila za jednog penzionera, a 2004. bilo je jedan na jedan, sa tendencijom daljeg pada. Iz budžeta se trenutno dotira 38 odsto sredstava za penzioni fond zaposlenih, i čak 87 procenata za fond poljoprivrednika. Ovakvo stanje traži opsežne reforme.

Pre pet godina najpre je pomerena starosna granica za odlazak u penziju, ali s obzirom na starenje stanovištva (Srbija spada u grupu od 10 zemalja sa najstarijom populacijom na svetu), ta mera dugoročno ne rešava problem. Jedan od koraka je i ujedinjavanje tri postojeća penziona fonda, zaposlenih, samostalnih delatnika i poljoprivrednika, ali ta ideja će eventualno zaživeti tek sledeće godine.

Suštinska reforma, zapravo može biti sprovedena jedino kroz koncept Svetske banke o tri stuba penzionog osiguranja. Prvi čini javni fond u koji se uplaćuju obavezni doprinosi za penzije. Drugi stub je privatno, ali takođe obavezno osiguranje. Još nije izvesno kada će ovaj vid zaživeti, pošto pre toga treba potpuno „prekrojiti” postojeći sistem. Terći stub čini dobrovoljno penziono osiguranje.

Zbog principa dobrovoljnosti, on najlakše startuje. Prvog aprila prošle godine na snagu je stupio Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, koji je omogućio da i u Srbiji zaživi ovaj oblik „štednje” za starost. Narodna banka Srbije je od novembra počela izdaje dozvole za rad dobrovoljnim penzionom fondovima. Trenutno ih deluje šest.

Njihovi predstavnici seli su prošlog petka u Beogradu za okrugli sto. Iako su na momente delovali kao rogovi u vreći, pošto je svako iznosio argumente za tržišnu konkurentsnost fonda koji predstavlja, učesnici ovog skupa su jednoglasno poručili građanima Srbije da je dobrovoljno penziono osiguranje investicija u mirnu, spokojnu starost, ali i neminovnost jer je stari sistem na izdisaju.

Nataša Marjanović, direktorka dobrovoljnog penzionog fonda Delta Đenerali kazala je da bi sa prosečnim rastom fonda, koji se beleži u regionu, građanin koji 30 godina uplaćuje po 3.000 dinara mesečno, imao penziju od 33.000 dinara i to 30 godina od trenutka penzionisanja. Ukoliko bi on, umesto mesečne penzije, poželeo da mu jednokratno isplate njegovo, na ruke bi dobio 4,5 miliona sadašnjih dinara.

Delta Đenerali je poečela sa radom polovinom novembra kao prvo dobrovoljno društvo u Srbiji koji posluje po novom zakonu. Od tada je fond zabeležio značajan rast, pa je građanin koji je 15. novembra uložio 10.000 dinara, 11. aprila na kontu imao 11.660 dinara. Prinos se, inače, izražava investicionom jedinicom, koja kreće od 1.000 dinara na početku rada dobrovoljnog fonda.

Dragoslav Andrić iz Garant penzijskog društva, čiji fond je od 15. januara zabeležio rast od 11,6 procenata, kaže da su ovako visoki skokovi mogući jer je naše finansijsko tržište i dalje plitko, a ulozi su mali. On smatra da će prirast biti manji kada bude više novca, te da će se do kraja godine rast uprosečeiti na nivou od 10 procenata.

Zvonko Cvek, direktor Nove penzije, iza koje stoji Nova ljubljanska banka, kaže da će prinos penzionih fondova u Srbiji biti barem dvostruko veći od godišnje stope inflacije. Ovi fondovi neće beležiti visok rast kao oni investicioni, ali zato će njihovi ulagači biti izloženi manjem riziku od gubitka jer je akcenat na obezbeđivanju sigurnih prihoda za satarost, a ne na špekulativnoj zaradi.

To potvrđuje i Dragana Mladenović iz Ministarstva finansija koja kaže da su zakonodavci maksimalno zaštitili članove fondova kroz ugradnju svih standarda i direktiva u Evropskoj uniji. Imovinu fondova je moguće ulagati samo u određene vrste hartija od vrednosti, odnosno u sigurne plasmane, a istovremeno ona ne može da bude založena ili da ode u stečajnu masu.

Zaštiti ulagača doprinosi i propisana transparentnost u radu fondova, o čemu svedoči obaveza objavljivanja vrednosti investicione jedinice u dnevnoj štampi. Mladenovićeva kaže da pomenuti zakon nije samo deo reforme penzionog sistema u Srbiji, već i instrument koji omogućava rast finansijskog tržišta generisanjem sredstava i kroz njihovu oplodnju, a njime se razvija i kultura štednje.

Ljiljana Radifković iz Ministarstva za zapošljavanje, rad i socijalna pitanja kaže da sindikati treba aktivno da se uključe u celu priču sa ciljem da od poslodavaca izdejstvuju uplate zaposlenima za dobrovoljno osiguranje. Zapravo, takva praksa već postoji, što potvrđuje iz Biljana Dorić iz DDOR-ove Penzije Plus, za čijih 24.500 članova uplaćuju NIS, Hemofarm, Novosadski sajam, Narodna banka...

- Negativni prirodni priraštaj u Srbiji 2005. je bio veći od četiri odsto. Zato je, i pre sveobuhvatne reforme penzionog sistema, bilo nužno da se krene sa dobrovoljnim osiguranjem - kaže Snežana Ristivojević iz Rajfajzen Future. Ona procenjuje da će najviši gubitnici predstojeće reforme biti pripadnici srednje i starije generacije, lica kojima je ostalo osam do 10 godina do državne penzije.

Mirjana Grbović iz Društva za upravljanje penzionim fondovima Dunav potkrepila je ovakvo razmišljanje statistikom koja se vodi u kol-centru tog fonda. Ubedljivo najviše se javljaju zaposleni koji su stari između 50 i 60 godina. Za njima sledi starosna grupa između 30 i 40 godina, pa tek onda zaposleni od 40 do 50 godina. Za sada je više pitanja nego ugovora, ali i telefoniranje svedoči o novim vetrovima.

Pravila igre

Radi stimulisanja dobrovoljnog penzionog osiguranja, uplate do 3.000 dinara oslobođene su bilo kakvih poreza. Minimalni iznos uloga je 1.000 dinara mesečo, a društva nude felksibilnost i razne pogodnosti. Ulagač može da počne sa podizanjem sredstava sa navršene 53 godine, a mora do početka 70-te. On bira da li će sredstva podići jednokratno ili kroz mesečne isplate.

Dnevnik, april 2007.