Branko je prekaljeni kockar. U jeku hiperinflacije, dobio je 1.000 nemačkih maraka na poker-aparatu. S toliko novca moglo je da se kupiti 4.400 flaša čuvenog „vranca” iz podgoričkih Plantaža. Barem dva puta u „karijeri” vlasnici su Branku višekratno isplaćivali dobitak...

Neupućen u kockarske tajne, novinar „Dnevnika” nije mogao poželeti bolje društvo za posetu Gejming-ekspu, izložbi posvećenoj igrama na sreću. Trodnevna manifestacija održana je prošle sedmice u Hali 3 Beogradskog sajma, koja je pretvorena u pravi kockarski raj.

- Viči i udaraj ako vidiš novčanik u mojim rukama - govori Branko. Prethodnog vikenda zaradio je 11.000 dinara na kladionici za koju kaže da je „tranziciona faza” u odvikavanju od kocke. Nije hteo da izgubi te pare kako ih je i dobio - tipujući na sreću.

Na samom ulazu dočekuje golobradi mladić u skupocenom odelu. Ostaće tajna da li nas je pustio zbog novinarske legitimacije ili sjaja u Brankovim očima. Kako god, iz sivila Bulevara Vojvode Mišića začas smo prešli u lasvegasku atmosferu.

- Pravi kockar živi samo za jedan trenutak. To je onaj momenat istine, kada je neizvesnost na izdisaju, kada će da se pokaže: jesi li ili nisi! Možda je to bolje i od samog dobitka, definitivno je bolje od seksa - govori tridesetčetrogodišnji Branko, dok ga obuzima glamurozno okruženje.

Ipak, strah za novčanike je neopravdan. Gejming-ekspo je samo priredba na kojoj izlagači pokazuju šta je zadnja reč tehnike, kad se radi o igrama na sreću. I zaista, za neupućenog novinara, pa čak i Branka koji je na klimavom „stend baju”, pojedini uređaji deluju kao instrument-table svemirskih brodova.

Ali, naš eks-kockar se brzo snalazi. Pravila igre su uvek ista, zarazno jednostavna, samo su stolovi i slot-aparati sve bolji i bolji, kaže. NJegovi prsti prave onaj čarobnjački „ćiri-bu” pokret u vazduhu. Ispred je sto za elektronski rulet, najbolji koji je ikada video... Ipak, suzdržava se.

Za jednim od takvih stolova je atraktivna devojka. Oskudne krpice, zanosne obline, diskretna tetovaža. Definitivno, uz njen osmeh lakše bi se podneo gubitak pozamašne svote. Na pitanje o ceni takvog stola, ona ljubazno uzvraća pitanjem: „A ko ste vi?”.

Izveštač se „lažno” predstavlja kao najobičniji, najprosečniji građanin Srbije i dobija odgovor: „U tom slučaju, cena je poslovna tajna”. Logično, prodavci ne računaju da bi bilo ko mogao da pazari sto za elektronski rulet. Pitanje je da li bi prosečni imali s čime i da стану пред ово чудо.

U sajamskom katalogu se vidi da većina od šezdesetak izlagača dolazi iz područja koje smo nekad zvali „istočni lager”. Socralističko poimanje života očigledno je nepovratna prošlost, jer su kockarske mašine doneli Poljaci, Bugari, Slovaci, Rusi...

Domaćica jednog od štandova na „tečnom” srpsko-bugarskom kaže da elektronski slot-aparati koštaju od 3.200 do 4.000 evra. Garancija je dve godine, isporuka „franko-kupac”. Traži vizit-kartu, da ostanemo u kontaktu, da šalju obaveštenja o novitetima iz proizvodnog programa...

Malo dalje je pravo carstvo konjića, vrteški i dečjih automobila. Ovaj put priča se na poljsko-srpskom. Za dve hiljade evra šareni „điha-điha” može da se ponese kući, nešto skuplja je vrteška... Ipak, za oko zapada žuti automobil koji na žeton cima „gore-dole”.

Poljak kaže: 4.500 evra i pruža vizitku. „Dnevnikovac” uključuje moždani kalkulator: to je tačno 20 prosečnih plata u Srbiji ili svota koju treba izdvojiti za novi „jugo”! Istina, mašina iz Kragujevca od prvog dana pravi troškove, a „žućko” iz Poljske verovatno zarađuje kao zlatna koka.

Na izlazu iz Hale 3, Branko pali cigaretu. Kaže, mora da ode na kratko do kladionice. U redovnim prilikama kladi se samo vikendom, kada ne ide na posao, dok ga ne uznemiravaju. Ali ... „Javio se onaj moćni osećaj. Bolje je da ga odmah smirim sa 100 dinara.”, objašnjava Branko.

Dnevnik, februar 2007.