Među Hrišćanima je već vekovima rasprostranjeno verovanje kako je zaštitnik dece sveti Nikola. Zato je u mnogim hrišćanskim sredinama održana tradicija da uoči svog praznika – 5. decembra po gregorijanskom i julijanskom kalendaru, sveti Nikola donosi poklone deci, ostavljajući ih u čarapama.

U Severnoj Americi i većem delu Evrope, međutim, vremenom je ustaljeno da najmlađi budu darivani na Badnje veče. Poklone im uoči Božića donosi dobroćudni čikica koga u različitim sredinama različito i zovu.

Kako je tradicija omiljenog dečjeg lika bila izuzetno jaka, vlasti nekadašnjih socijalističkih zemalja su promovisale darodavca najmlađih koji im u pohode dolazi uoči svetovnog praznika – Nove godine. Kod nas je zato poslednjih pola veka uobičajen naziv Deda Mraz, umesto nekadašnjeg Božić Bate.

Tokom dvadesetih godina prošlog veka, standardizovan je izgled ovog lika: punačak, sa sedom kosom i belom bradum, u crvenom odelu, veseo i dobroćudan – to je Deda Mraz. Takav izgled, na izvestan način, duguje „Koka-koli“, čiji su proizvođači unajmili crtača Handoma Sandbluma da osmisli vizulenu kampanju za popularni napitak pred nastupajuću 1931.

Možda niste čuli za skandale vezane za Deda Mraza. Recimo onaj: tokom građanskog rata u Sjedinjenim Američkim Državama, novinski ilustrator Tomas Nast je na zahtev predsednika Abrahama Linkona nacrtao Santa Klouza (američki naziv za Deda Mraza) kako se bori na strani Severa. To je, istoričari tvrde, prilično demoralisalo borce južnjačke Konfederacije.

Deda Mraz nije bio kriv ni za skandal iz 1997. kada ga je slikar Robert Kanedela nacrtao razapetog na krstu. Veliki crtež na prozoru Umetničke zajednice studenata NJujorka izazvao je salvu kritika širom sveta. Umetnik je pravdao postupak ličnim revoltom protiv zaboravljana Hrista za Božić kada se, tvrdio je Kanedela, uglavnom pominje Deda Mraz.

Na svetu živi oko dve milijarde dece, od kojih 33 procenta u sredinama gde postoji tradicija Deda Mraza. To znači: oko 667 miliona poklona za isto toliko dece. Izračunato je da je broj mališana u krajevima koje posećuje Deda Mraz prosečno 3,5 po jednoj porodici. Dakle, trebalo bi da svrati na 189 miliona adresa širom sveta.

Na Internetu je objavljeno i kolikom brzinom Deda Mraz putuje kada treba da podeli najviše poklona. To je na Badnje veče po gregorijanskom kalendaru (u većem delu sveta Deda Mraz dolazi uoči Božića, kod nas pred Novu godinu). Naime, računica kaže da je na svetu 173 miliona porodica koje Bižić dočekuju 25. decemba po novom kalendaru.

Kako svi nisu podjedanko bogati, tvorci ovog neobičnog računa su pretpostavili da Deda Mraz svraća na 156 miliona adresa. Dalje: ako je tačno da Deda Mraz stiže kad deca odu na spavanje – iza devet časova naveče, na raspolaganju mu je svega nekoliko sati do jutra. Naučnici kažu da ga „izvlači“ postojanje više vremenskih zona, što mu daje 31 sat ili 1.860 minuta ili 111.600 sekundi za isporučivanje svih poklona.

To znači da Deda Mraz po sekundi mora da dostavi 1.398 darova. Dakle: prilikom svake isporuke ima 715 mikrosekundi da parkira saonice, popenje se na krov, spusti se niz dimnjak, ostavi poklon, popne su uz dimnjak, siđe sa krova i sedne u saonice.

Pomenimo i razdaljinu: ako pretpostavimo da Deda Mraz ne posećuje Sverni i Južni pol i ostala nenaseljena područja, ostaje mu da „pokrije“ površinu od 127 miliona kvadratnih kilimetara. Prosečna udaljenost između svakog mesta gde treba uručiti poklon je 1,14 kilometra, što znači da je ukupna putanja Deda Mraza na Badnje veče 178,6 miliona kilometara. Kada dužinu puta podelimo sa intervalom od 31 sata – koliko mu je na raspolaganju, dobijemo podatak da Deda Mraz putuje brzinom od 5,79 miliona kilometara na sat, ili 1.608,3 kilometra u sekundi. Međutim, ova brzina bi bila adekvatna kada Deda Mraz ne bi zaustavljao svoje saonice. A kako on deli i poklone, mora da se kreće još brže: 3.000 kilometara za sekund.

Naučna istraživanja su pokazala da bi svako kretanje organske materije u atmosferi pri većoj brzini od 500 kilometara u sekundi izazvalo njeno pretvaranje u ugljenisanu prašinu. Ali ne i Deda Mraza i njegovih jelena.

A sad, da vidimo šta je sa poklonima: ako svaki dar teži kilogram, onda bi Deda Mraz trebao da povuče 546.000 tona tereta. Kada bi svaki poklen zauzimao prostor od sedam santimetara kubnih, ukupna zapremnina darova bi bila 9,45 miliona kubnih metara. Posle svega napisanog, ostaju dva objašnjenja: ili Deda Mraz ne postoji, ili ima nadčovečansku moć.

Dnevnik, decembar 2001.