„De­vi­ca ma­gle“ je ime bro­di­ća ko­ji vo­zi po­se­ti­o­ce u Pe­ći­nu ve­tro­va, ka­ko se zo­ve pod­nož­je Ni­ja­ga­ri­nih vo­do­pa­da. Da bi se za­šti­ti­li od ro­se ko­ja na­sta­je usled stro­po­šta­va­nja 155 mi­li­o­na li­ta­ra vo­de u mi­nu­ti, oza­re­ni na­mer­ni­ci obla­če tam­no­pla­ve ka­ba­ni­ce i ta­ko da­ju svoj do­pri­nos ve­li­čan­stve­nom pro­zo­ru.

Gre­škom ili vo­ljom pri­ro­de, re­ka Ni­ja­ga­ra, ko­ja je za­du­že­na da od­vo­di vo­du iz naj­i­stoč­ni­jeg od Ve­li­kih je­ze­ra - onog po ime­nu Iri, upa­la je u ogrom­nu ru­pu, či­me je sve­tu po­da­ri­la jed­nu od najz­na­me­ni­ti­jih atrak­ci­ja.

Hi­rom te iste pri­ro­de, na pu­tu vo­de­noj sti­hi­ji is­pre­či­lo se Ko­zje ostr­vo, ko­je je reč­ni tok po­de­li­lo na dva de­la pred sa­mim po­no­rom. De­vet pu­ta sna­žni­ji, u ob­li­ku po­lu­me­se­ca,  ka­nad­ski je Vo­do­pad konj­ske pot­ko­vi­ce, ko­ji je vi­sok 48, a ši­rok 792 me­tra. S dru­ge stra­ne ostr­va se na­la­zi 51me­tar vi­sok i 305 me­ta­ra ši­rok ame­rič­ki Vo­do­pad svad­be­nog ve­la, na­zvan ta­ko zbog ne­ve­ro­vat­ne le­po­te.

Na me­stu gde je kop­no raz­de­li­lo vo­du, vo­da je raz­de­li­la dve ve­li­ke dr­ža­ve. A da bi sve oko Vo­do­pa­da bi­lo fe­no­men, po­bri­nuo se ži­vot, od­no­sno nje­gov naj­sve­sni­ji me­dij čo­vek, ko­ji je iz­gra­dio dva isto­i­me­na gra­da: ame­rič­ki i ka­nad­ski Ni­ja­ga­ra Fals. Hi­lja­de mla­de­na­ca, ko­ji pri­zi­va­ju sreć­nu bu­duć­nost ba­ca­njem pra­vog bo­ga­stva nov­či­ća u vo­de­ni am­bis, pro­vo­de me­de­ni me­sec u me­sta­šci­ma ko­ja su se pro­ču­la sve­tom zbog onog što je iz­me­đu njih.

Ni­ja­ga­ri­ni vo­do­pa­di su igra pri­ro­de ko­joj se pri­dru­žio čo­vek, ko­ji je le­po­tu nad­gra­dio ar­hi­tek­ton­skom kru­nom. Du­gin most je, iz­gra­đen 1941,  i svo­je­vr­sni sim­bol uspe­šnog do­go­vo­ra, po ko­me su Ka­na­đa­ni pre­pu­sti­li deo vo­de Ame­ri­kan­ci­ma, po­što je ame­rič­ki vo­do­pad do­pa­lo sva­ga šest pro­ce­na­ta reč­ne sna­ge. A što vo­de ni­kad ni­je do­sta kriv je, ko će dru­gi, ne­go je­dan Sr­bin. Za­hva­lju­ju­ći Te­sli­nom izu­mu, Ame­ri­kan­ci su pre sto go­di­na na Ni­ja­ga­ri iz­gra­di­li pr­vu hi­dro­cen­tra­lu za pro­iz­vod­nju na­iz­me­nič­ne stru­je.

Zbog na­uč­ni­ka i nje­go­vog pro­na­la­ska ko­ji je osve­tlio svet, na­ši ze­mlja­ci iz Ame­ri­ke i Ka­na­de se oku­plja­ju oko Ni­ja­ga­ri­nih vo­do­pa­da sva­kog 28. ju­na da bi pro­sla­vi­li Vi­dov­dan i pri­se­ti­li se slav­nog pret­ka. A na­ma, ko­ji će­mo na dan Ko­sov­skog bo­ja bi­ti da­le­ko od pri­zo­ra iz sno­va, osta­je ra­zo­no­da uz če­sto pi­ta­nje iz ukr­šte­nih re­či. Na­i­me, ka­ko se zo­ve Su­per­me­no­va de­voj­ka, ko­ju je film­ski nat­čo­vek iz­ba­vio iz po­no­ra Ni­ja­ga­ri­nih vo­do­pa­da i ta­ko osvo­jio nje­no sr­ce?

Danas, jun 1998.