Nezvanični praznik šale: April lili!

20:18

Zbijanje prvoaprilskih šala i prevara ima tradiciju dugu više hiljada godina. Neke od najboljih podvala prepričavaju se decenijama. S druge strane, mnogi nisu poverovali u događaje koji su se zaista zbili 1. aprila, što je ponekad imalo i kobne posledice. Manje i veće prevare, koje često nisu „vezane” za 1. april znale su da zabave, a od nekih je moglo i lepo da se živi

Dežurni je iznenada dao znak za uzbunu. U kasarni je nastao metež, nemački vojnici su se razbežali na sve strane. Napetost i strah su rasli sa sve bučnim brektanjem dolazećeg aviona. Ubrzo je kroz vazduh fijuknula „velika bomba”. A onda – ništa. Bojažljivo se približavajući, soldati će otkriti da im je francuski pilot, umesto paklene naprave dobacio fudbalsku loptu na kojoj je pisalo „April-lili”. Bio je 1. april 1915. godine u kojoj  je Prvi svetski rat besneo punom žestinom.
Iako nigde prvoaprilske šale nemaju status oficijelnog praznika, zbog njihove rasprostranjenosti definitivno je reč o globalnom fenomenu. Doduše, od sredine do sredine postoje izvesne modifikacije, pa se tako u nekim zemljama šale zbijaju samo do podneva 1. aprila (za one koji to čine poslepodne kaže se da su „prvoaprilske budale”). Osim izricanja lažnih tvrdnji, neka društva karakterišu i druge šaljive aktivnosti prvog aprilskog dana, na primer lepljenje papirića na leđa prijateljima, a da oni to ne primete.
Niko ne zna kada je i gde je započelo. Postoji nekoliko teorija. Jedna kaže da je pre više hiljada godina bio običaj da se 1. aprila organizuju lažne proslave leta koje je, inače, po kalendarima drevnih naroda počinjalo 1. maja. U Iranu se još od 536. godine pre nove ere svakog 1. ili 2. aprila obeležava praznik šale „sizdabahar”. To je u tradicionalnom kalendaru 13. dan nove godine koja počinje sa prvim danom proleća, pa „sizdabahar” doslovno znači „otarasiti se baksuznog 13”. Ovo je najstariji praznik šale i razbibrige.

Smehotres

Najupečatljivije šale su stizale iz medija. Godine 1899. je objavljeno da je raspisan tender za rušenje Kineskog zida. Britanski Bi-Bi-Si je 1957. je doneo priču o drvetu na kome rastu špageti, 1980 da će kazaljke na „Big benu” u Londonu zameniti digitalni sat, a 2008. da je otkrivena kolonija letećih pingvina. Londonski „Gardijan” je krajem sedamdesetih štampao reportažu o egotičnoj zemlji, inače nepostojećoj. „Los Anđeles Vikli” je 1985. objavio celu stranicu sa izmišljenim dešavanjima u šta su poverovali mnogi čitaoci.
Bilo je i šala koje su dolazile iz kuhinja velikih korporacija. Iz lanca brze hrane „Burger kinga” 1998. je saopšteno da će se na meniju njegovih restorana naći i hamburgeri za levoruke. Neke mušterije su naručivale „nove”, a neke su izričito tražile „stare”. Britanski lanac supermarketa „Tesko” je u dnevnom listu „San” 2002. objavio oglas o „zviždećoj šargarepi” koju je navodno izumeo tim genetičara. U tekstu je objašnjeno da ona raste sa rupom u sredini koja proizvodi zviždanje kada je šargarepa dovoljno kuvana.
Postoje i primeri kada su povodom 1. aprila „obarani” zakoni mogućeg. Tako je 1998. objavljeno da je parlament američke države Alabame donelo akt kojim se vrednost matematičke konstante pi sa 3,14159 zaokružuje na 3. U Berlinu je 1. aprila 1934. izveden ulični performans u kome je prikazan avion kojeg je navodno pokretalo ljudsko disanje (radilo se o običnoj širokoj cevi na „pilotovim” rukama). Novinska agencija greškom nije naznačila da je reč o šali, pa je vest sa fotografijom objavio čak i „Njujork tajms”.

Đavo odneo šalu

Prvoaprilske šale znale su da se izvrgnu u svoju suprotnost. Jedna od bizarnih bila je vest da je ubijen vlasnik „Majkrosofta” Bil Gejts. Više kineskih i južnokorejskih sajtova prenelo je  priču 2003. što je u Južnoj Koreji izazvalo berzanski pad od 1,5 odsto. Iste godine mladić iz Hong Konga je putem interneta plasirao lažnu informaciju da je ptičijim gripom zaražena većina stanovnika grada i da su zbog toga zatvoreni svi izlazi iz njega. Vest se ubrzo proširila po Hong Kongu što je izazvalo paniku među građanima. Mladić je uhapšen i osuđen.
Postoje primeri kada su opasni događaji protumačeni kao prvoaprilske šale što je ponekad imalo strašne posledice. Havaje je 1. aprila 1946. pogodio cunami koji je usmrtio 165 ljudi. Veliki talas je došao posle zemljotresa koji se dogodio hiljadama kilometara daleko, a građani su mislili da je sirena za uzbunu uključena šale radi. Svi su verovali da je 1. aprila 1984. objavljena lažna vest o pogibiji popularnog crnačkog pevača Marvina Geja, a nije, kao što nije bila ni ona o smrti glumca-komičara Miča Hedberga 2005.
Mnogi nisu poverovali u vest objavljenu 1. aprila prošle godine da je Evropska fudbalska asocijacija UEFA tražila od švedskog lanca brze hrane „Maks” da zatvori svoj restoran pored stadiona u gradu Borasu gde su se igrale utakmice Evropskog prvenstva za fudbalere mlađe od 21 godine. A UEFA je zaista naložila „Maksu” da zakatanči objekat zato što je rivalski „Mekdonalds” bio sponzor ovog takmičenja, a po ugovoru je imao ekskluzivno pravo da prodaje hranu i napitke u blizini borilišta. Primera ima još.

Profitabilno

Manje ili veće podvale, svi to znamo, nemaju uvek za cilj šalu. One su često smišljene zbog ostvarivanja koristi i kao takve nisu „vezane” za 1. april. Nekada su posledice grandiozne, kao na primer u slučaju jednog telegrama kojeg je 1870. skrojio Oto fon Bizmark. To parče papira  je izazvalo francusko-pruski rat koji je omogućio pobednicima da nesmetano stvore ujedinjenu Nemačku, a poražene je odveo u krvavu Parisku komunu. Bizmark je, želeći rat, namerno „preradio” depešu o susretu pruskog cara i francuskog ambasadora.
 Brojne podvale su za cilj imale sticanje bogatstva, a najunosnije su bile „piramidalne šeme”. Prvu je 1899. odradio Vilijem Miler, knjigovođa Njujorka, dvadesetih prošlog veka tako se proslavio Karlo Ponzi. Prošle godine je „pao” Bernard Mardof koji je napravio pravo remek-delo od „piramidalne šeme”, narasle do 50 milijardi dolara. On trenutno iščekuje presudu, smeši mu se 150 godina robije. A biznismen Bernar Ebers je osuđen na 25 godina zatvora pošto je 2005. otkriveno da je investitore prevario za 11 milijardi dolara.
Do bogatstva se stizalo i uz veoma originalne prevare. Tako je novinar nemačkog „Šterna” Ged Hideman početkom osamdesetih svojoj redakciji podvalio „Hitlerove dnevnike”. Za njih je uzeo devet miliona maraka koje je navodno platio „doktoru Fišeru”, izmišljenom krijumčaru iz Istočne Nemačke. Zapravo, autor šezdesetak malih svezaka bio je štutgartski falsifikator Konrard Kujau koji je od Hidemana dobio 2,5 miliona. Prevara je ubrzo otkrivena, obojica su osuđeni na po četiri godine zatvora.

Homo ludens

Stručnjaci kažu da u osnovi podvala i prevara, bez obzira šta im je krajnji motiv, postoji psihološka i sociološka podloga. Ova prva se može objasniti kroz iskonska želja čoveka za afirmacijom i samoidealizacijom . On nekad hoće da zabavi publiku, da joj se dopadne, drugi put da je nasamari. Katkad dobija osmeh i aplauz, a nekad i materijalnu dobit, ali po pravilu svaki put kada uspe u svom naumu on učvršćuje sliku o sopstvenoj uspešnosti, odvažnosti, superiornosti nad drugima.

Socijalni aspekt podvala se oslanja na dokazanu ljudsku potrebu za igranjem, zbog čega se za čoveka kaže da je homo ludens (onaj koji voli da se igra). Čak i kad za cilj imaju bogaćenje na brzinu, aktere prevara svesno ili nesvesno pokreće ta želja za opštenjem kroz igru. Oni racionalizuju svoje postupke tako što prevarene doživljavaju kao beskrupulozne bogataše od kojih treba uzimati, uživaju u tome što su neuhvatljivi za organe reda i slično. Smatra se da je i cenkanje za mnoge trgovce pre svega socijalna igra, a tek onda biznis.

You Might Also Like

0 коментара